Vratio se, napokon!

Posle 26 godina čekanja...

nedelja 01.00h

Samo malo da sredim utiske, tek sam se vratio iz bioskopa "Roda". Jedinog pristojnog bioskopa u gradu. Za početak jedino mogu reći: Vratio se, napokon. I to u velikom stilu... posle 26 godina. Poslednja dva dela (3. i 4.) sam potisnuo negde duboko i uvek na njih mislim kao na parodije, a ne kao na nastavke prva dva dela. Tek da se neko ne zbuni... 

 nedelja 22.00h

Odavno sam prestao da filmove gledam kroz bilo kakvu ideologiju. Dobro, ponekad se i meni omakne, ali se bar trudim da to stavim po strani. To mi je nekako pristajalo kada sam imao 18 godina. Šta me briga da li je to jevrejska, masonsa, wasp ili bilo čija druga zavera. Dok gledam film jedino što me zanima je da li to deluje na mene ili ne. Emotivno. Što sam stariji, to mi je sve važnije. 

Lepo je moći učitavati razne simbole, mitologije i ideologije, ali još lepše je gledati film očima deteta. Lepo je gledati film i prosto verovati u čoveka koji u prilično ružnjikavom kostimu leti! Ja sam bar kao klinac strašno želeo da letim. To i da budem zatvoren u robnoj kući. Ovo drugo odavno ne želim posle gledanja Romerovog Dawn of the dead.

I što sam stariji, uloga filmskog kritičara mi je sve besmislenija. Pustite me bre da sam doživim film! Dosta mi je prekornih pogleda tipa: Kako si samo to mogao da gledaš ili Kako TO može da ti se svidi?!?! E pa može. I šta mi možete. Jedino što znam da me nikad niko neće ubediti kako je PULP FICTION najbolji film svih vremena.

Ovaj film je za sve one koji su kao klinci želeli da lete... 

Jedva čekam nastavak.