Veliki sengenski zid ili Most preko uzburkane vode

Izgleda da nisu sve cigle iz Berlinskog zida zavrsile u muzejima. Neke kao da su iskoriscene da se tvrdjava Evropa opase novim zidom, Sengenskim. Sengenski zid danas ostrije polarizuje Evropu nego nekada Berlinski.

Sloboda kretanja gradjana Srbije i ostalih na Zapadnom Balkanu dvostruko je ogranicena. Nije moguce slobodno putovati u zemlje EU i druge koje su potpisnice Sengenskog ugovora, ali je sve teze putovati i u najblize susedne zemlje. Da bi ispunili uslove za ulazak u EU, zemlje iz rezgiona pocele su jedne drugima da uvode vize. Pred ulazak je to prva uradila Madjarska, sledila ju je Rumunija, a uskoro bi slicno trebalo da uradi i Bugarska. U takvim okolnostima ce sporazum o jedinstvenoj zoni slobodne trgovine biti samo « mrtvo slovo na papiru ».

Gradjani ovaj dvostruki Sengenski zid osecaju kao dodatno povecanje izolacije Srbije. Kada se tome doda relativno siromastvo i produbljivanje ekonomskog jaza izmedju regiona i ostalih delova Evrope, taj osecaj izolovanosti postaje nepodnosljiv.

Clanice EU koriste dva argumenta kao objasnjenje za ovakav Sengenski zid. Jedan je potreba zastite bezbednosti svojih gradjana, a drugi je strah od povecanja konkurencije na trzistu radne snage u Evropi zbog moguce navale jeftine radne snage sa Istoka i sa Balkana. Prvi argument ne stoji. Uvazavajuci opravdani strah od terorizma, narocito posle tragedije u Madridu i niza napada u Londonu ili i drugim delovima Evrope, ipak ne mozemo a da ne primetimo da su neki optuzeni za ratne zlocine nadjeni na teritoriji Sengena, na primer Ante Gotovina. Ili da je Bagzi Milenkovic nadjen u Grckoj sa urednom vizom, kao i cinjenicu da su oni kojima se danas sudi u Beogradu za ubistvo premijera Djindjica, svi imali sengenske vize. Postaje ocigledno da ubice i kriminalci slobodno putuju unutar Sengena, a da obicni gradjani Srbije to ne mogu.

Takodje, oni koji zaista po svaku cenu zele da odu iz Srbije da bi radili u zemljama EU, to takodje mogu da urade. Na « crnom trzistu » cena sengenske vize je oko 1500 evra. Osim toga, kada je gradjanima Rumunije i Bugarske, pre par godina omoguceno da slobodno putuju, doslo je samo do neznatnog povecanja broja radnika; nije se dogodilo da hiljade krenu na rad u Nemacku ili Austriju, iz prostog razloga sto su oni vec odavno tamo i sada su samo legalizovali svoj status. Dakle ni ovaj razlog za opstanak sengenskog zida ne deluje ubedljivo.

Do kraja ove godine Srbija ce potpisati sporazum sa EU o olaksavanju viznog rezima. Takav sporazum vec su potpisale Rusija i Ukrajina. Njime ce biti omoguceno da studenti i njihovi profesori, istrazivaci, mogu u pojednostavljenoj i ubrzanoj proceduri, sa manje dokumenata i po nizoj ceni, da dobiju dugotrajnije sengenske vize. Pored njih, olaksanje se predvidja, prema predlogu EU i za drzavne sluzbenike i poslovne ljude. Trebalo bi da podrzimo nasu Vladu u njenom stavu da olaksanje obuhvati i ucenike koji idu na ekskurzije, bolesne koji idu na lecenje, sportiste i umetnike.

Pored toga Srbija bi trebalo da zajedno sa svojim susedima iz regiona koji su u istoj situaciji, Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, predlozi da se vec na primeru Makedonije uspostavi princip da zamlja koja ja kandidat za clanstvo u EU ima slobodan vizni rezim. To bi se u ovom trenutku moglo odmah primeniti na Makedoniju, a onda bi vec naredna Vlada Srbije mogla do kraja svog mandata da i Srbiju ucini kandidatom sto bi vodilo ukidanju viza.

Naravno, ovakvi zahtevi prema EU trebalo bi da budu praceni sklapanjem ugovora o readmisiji sa zemljama clanicama EU (ili sa EU kao celinom), ubrzanim donosenjem novih zakona o azilantima, izbeglicama, strancima, izdavanjem novih dokumenata sa visokim stepenom zastite od falsifikata, unapredjenjem integralnog upravljanja granicama i citavim nizom mera koje bi trebalo nasu granicnu sluzbu da ucine efikasnijom, a nase prijatelje u Evropi da uvere da i mi doprinosimo njihovoj bezabednosti.

Uz sve ovo, ne treba da zaboravimo ono sto je nasa glavna prepreka, to su evropski biraci. Njih moramo da ohrabrimo da je Srbija stabilna i demokratska zemlja, da u njoj zive vredni ljudi koji dele sve vrednosti sa ostalim Evropljanima. U tome nam i Guca i Exit mogu samo pomoci. Poseta Olija Rena, evropskog komesara za pridruzivanje Egzitu, pracena kamerama MTV, BBC i svih drugih evropskih medija, predstavila je Srbiju u najlepsem svetlu i sigurno je doprinela povecanju ugleda zemlje, a to znaci i ohrabrivanju tih evropskih biraca da i oni glasaju za one politicare koji od Evrope praviti otvorenu i snaznu politicku zajednicu u kojoj i Srbija ima svoje mesto.