Komunikacija-Polarizacija

Povod ovom blogu su vasa pitanja i moji dogovori, vasi i moji komentari.

Primetio sam u komentarima, ne samo na ovaj blog, neverovatnu podeljenost na neka dva pola, u kojoj kada zapocne rasprava o jednoj konkretnoj temi, onda kako polemika izmedju istih "sagovornika" traje, tako idu sve dalje jedan od drugog, radikalizuju sopstvenu polaznu poziciju i onda zavrse svako u svojoj krajnosti. Ja s tim imam problem.

Mogli su da primete oni koji nisu imali pametnija posla nego su bas citali i blogove i komentare i moje odgovore na njih, da ja pokusavam da dodjem do nekog razumevanja sa sagovornikom. Pokusavam da svoj stav priblizim stavu sagovornika i da njega takodje priblizim onome o cemu ja pisem i kako ja razmisljam. To mozda i nije najpametnije u politici. Moje licno iskustvo je da nije najpametnije, da se time gubi podrska onih koji bi trebalo da budu "core support" a stvarnog priblizavanja onih koji su sa druge strane obale, ustvari cesto i nema. Zao mi je sto je tako, mislim da svi gubimo. I jos, rekao bih da je ovo jedna od ilustracija "bolesti" nase politicke scene (mozda i drustvene).

Primeri su razliciti, recimo ta polarizacija ili Guca ili Exit (nikako oboje!), ili ta da su Evropljani rasisti i da ih sve treba oterati u tri lepe..., a na drugoj strani da se i problem viza objasnjava Mladicem i ratnim zlocinima..., ili onaj komentar da ne treba da pristojno razgovaram s Ljusicem i sta cu ja uopste s njim u razgovoru (za koji, uzgred budi receno, mislim da je bio primer politickog razgovora neistomisljenika o teskoj temi u kojoj su se stvarno obojica potrudila da saslusaju argumente drugoga, da daju svoje protivargumente, a da pri tome gledaocima ostave priliku da o svemu razmisle). Ili da se u kontekstu ratnih zlocina moze govoriti samo o zlocinima koje su pocinili Srbi, a nikako i o onima u kojima su Srbi stradali, pa jedni drugima oduzimamo pravo da o ratnim zlocinima govorimo... I tako nekako u krug.

Ja razumem kada u dnevnoj politickoj utakmici DS govori o dve Srbije (siguran sam da sam i ja to govorio pre 2000. godine). Ali, ta polarizacija je meni prihvatljiva samo u situaciji apsolutne krize, kada se zaista sve postavlja kao "ili-ili". Nesto mislim da takvu polarizaciju ne mozemo da imamo kao svakodnevicu i da bi bilo dobro da ne samo politicari nego i svi ostali probaju da r-a-z-g-o-v-a-r-a-j-u.

Moj pristup politici je takav da ja sa svima hocu da razgovaram (primetili ste mozda da nikada nisam otisao u emisije kao sto su Klopka, Zamka i slicne, jer se tamo ne razgovara, nego izvikuju parole), da cu probati da razumem sta stoji iza njihovih argumenata koji su suprotni od mojih, da cu govoriti dok god su spremni da cuju moje argumente, i ako na kraju za makar milimetar priblizimo stavove, to je odlicno; ako se to i ne dogodi, vredelo je pokusati, mozda cemo u nekom drugom trenutku, na nekoj drugoj temi, biti korak blize saglasnosti.