Put do Beca

Putovanje je pocelo okupljanjem ispred Skupstine grada Beograda, tu su se vec od 17 casova parkirali autobusi, pakovale stvari a roditelji su se nervozno setkali.

Usledio je zvanican deo i koktel i zatim ono glavno: podela pasosa sa vizama, inter-rail karata, raznih prospekata i uputstava kao i studentskih kartica Euro 26 i ISIC.

Nesto malo pre osam sati svi studenti su se skupili ispred skupstine da se fotografisu kad se iznemada iz komsiluka pojavio predsednik Boris Tadic koji je zapoceo foto session sa studentima a bogami i sa njihovim roditeljima i sa vozacima autobusa. Nakon toga put je mogao da pocne! Konvoj od cetiri nova novcijata Lastina autobusa, dvesta studenata i ne tako mali broj novinara i organizatora krenuo je put Madjarske.

Do granice nema iznenadjenja, kratko zadrzavanje na benzinskoj pumpi na kojoj se vise od dvesta putnika za Evropu zaglavilo u skromnom toaletu za nekoliko osoba...

Na granicu smo stigli oko ponoci. Cekamo. Neki novinari prijavljuju opremu i to beskrajno traje. U polumraku kroz prozor gledamo kako carinici pregledaju automobile koji ulaze u nasu zemlju.

Oko jednog kombija drama: otvorena vrata, pet, sest velikih torbi, one poznate sa buvljaka kao krmace, zena i carinici se svadjaju zestoko gestikulirajuci. Carinici samo kruze oko torbi kao ajkule, pa se povremeno neki priblizi i cusne torbu nogom, kao da proveri sta ima unutra. Zena se hvata za glavu, mase rukama jos jace ali ovi ne odustaju. Za tren oka u njenim se rukama, valjda kao poslednji argument, stvori aparat za merenje pritiska i poce ona da obmotava ono oko ruke! Autobus lagano prolazi nasu granicu pa ne znamo kakav je kraj drame... 

Madjarskia policajka skuplja pasose i odnosi ih negde a svi u autobusu tonu u san. Opet cekamo i cekamo. Iz sna nas budi glas koji nam vraca pasose. Sve u svemu oko dva sata na prelasku iz Srbije u Madjarsku.

Madjarsku prolazimo spavajuci.

Jutro je i stizemo na granicu Madjarske i Austrije. Treba svi da izadjemo iz autobusa, da otvorimo pasos tamo gde je viza, da kada dodjemo na red to predamo pasos sluzbeniku koji to kao skenira, lupi pecat i to je to, vise nema granica! Jurimo ka Becu.

Kratko zadrzavanje na kavi neposredno pre Beca. Odjednom jednom coveku pozli i zovu hitnu pomoc. Za nekoliko minuta stizu kola, jedna policijska patrola i helikopter sa crvenim krstom koji se spusta tu medju nama! Au ala je ovde dobro zdravstveno osiguranje komentarisu neki! Coveku izgleda nije nista, pao mu secer sto bi rekli kod nas...

Sledi Bec!