Dokumentarni film u Srbiji

"Zemlja bez dokumentarnog filma je kao porodica bez foto albuma" -reči su mog kolege Čileanskog dokumentariste Patricija Guzmana

Da li postoji kontinuirana produkcija dokumentarnog filma u Srbiji?

Možda je bolje pitanje:

Da li nekome treba dokumentarni film u Srbiji?

To pokazuje najbolje Festival "7 Magnificent" koji već drugu godinu predstavlja najbolje dokumentarne filmove iz Evrope, po izboru Tue Steen Mulera.

Festival je izuzetno posećen i publika zaista uživa u vrhunskim delima.

Domaći tradicionalni Beogradski festival takođe se bori da promoviše ovaj žanr i polako podiže kvalitet.

Zbog čega onda dokumentarni film nije deo tradicionalne kinamatografske ponude Srbije, već mukotrpna borba pojedinih autora?

Sekretarijat za kulturu Grada Beograda formirao je poseban fond za kratki metar i dok. film ali samo za produkcije iz Beograda.

Verujte, dokumentarni film se pravi i van prestonice.

Dakle, Ministarstvo kulture Republike Srbije moralo bi više da obrati pažnju na ovaj žanr i obezbedi mu posebna sredstva za finansiranje.

Filmski Centar Srbije favorizuje igrani film i zato bi trebalo jasno odvojiti poseban fond za dokumentarni film gde bi se tačno znalo koliko je para odvojeno za ovaj žanr.

Primera radi, Danska godišnje finansira oko 40 dokumentarnih filmova...

Domaći autori su prinuđeni da se snalaze za sredstva i realizaciju svojih projekata na razne načine što se odražava na sam pristup filmu.

Nema temeljnih istraživanja, snimanja su svedena na par dana, nema dugoročnih praćenja junaka, snimaju se kraće forme...

A dokumentarni film u svetu polako ulazi u bioskope, menja formu, traži svoju dugometražnu dramaturgiju, ide u distribuciju...