One issue state

Podizanje pogleda izvan ogradice koja se zove Srbijica i ograde koja se zove Evropa, je zaista neophodno i nedostaje nam, tu ste zaista u pravu (ovo zato sto je ovaj blog nastao kao odgovor na pitanje koje je na prethodom postavo Noje). Vecina nasih politicara ne prate sta se oko nas dogadja i ne ucestvuju u nekakvoj globalnoj raspravi o globalnim temama.

Mislim da sam poslednji put govorio nesto za skupstinskom govornicom i pokusao u jednoj dosta mirnoj atmosferi (desilo se, takav valjda bio bioritam radikalima), da objasnim da li je za nas dobro da u EU udje Turska i da li mi to treba ili ne da podrzimo (uzgred, moje je misljenje tada bilo da je dobro i da je i u nasem interesu ulazak Turske u EU, o tom drugi put, posebna tema, moglo bi se dosta razglabati...).

Osetio sam da sam svima neinteresantan, cak ni da me uvrede, nista. Samo su mi radikali dobacili: "Ajde bre Svilanovicu, nemoj tu da nam drzis predavaja." I nista vise, niko da se upeca da razgovara o tome sta je za nas, za Srbiju dobro i sta nije, kakav da bude nas zajednicki stav. A radi se o Turskoj i EU, a ne o drugom kraju sveta!

Nekada zaista imam problem, kao da nemam s kim da razgovaram o temama kao sto su Kina i Indija, polozaj Evrope, trka sa Amerikancima, rast Rusije, domasaj promena u Gruziji (moj utisak je vise nego tuzan, veoma autoritarno drustvo, na granici diktature i pored svih promena) ili Ukrajini...

Da budem iskren, kada je meni neko spomenuo da kao ministar putujem u Vijetnam, ja sam to arogantno odbio. Nesto se mislim sada, sta je to sto mi znamo o Vijetnamu? Moje se impresije svode na nekoliko dobrih i jos nekoliko veoma losih americkih filmova. To je sve. A radi se o zemlji koja ima 70 miliona stanovnika (Japan valjda 120 miliona). Eto, toliko o nasoj samopercepciji, o toj nasoj velicini (7,6 miliona stanovnika prema poslednjem popisu), o nasoj umisljenosti...

Za mene je privatni boravak sa porodicom u Juznoj Africi bio otkrovenje (nacionalna kampanja postoji i vodi se pod geslom "proudly South African", s dobrim razlogom jer je tranziciju izmedju rasne diskriminacije i demokratije ucinila na nacin koji je ipak obezbedio mir i stabilnost u zemlji, izazove rasnih sudara i osvete sveo na minimum i imaju ljudi sve razloge da budu ponosni). Slicno i boravak u Koreji (takodje postoji nacionalna kampanja, pod geslom "The dynimic Korea", sto je logicno jer se radi o zemlji koja je dozivela najveci napredak u svetu u poslednjih 50 godina i koja je upravo valjda skocila jedno mesto na listi najrazvijenijih (valjda sa 11. na 10.). Sve su to neverovatna iskustva i zao mi je da to ponovim, sto imam utisak da kod nas ne samo politicari vec nekakva sira ne samo politicka javnost, kao da ne uspeva da pogledom prebaci preko pomenute ogradice i ograde i vidi svet u njegovoj prirodnoj velicini.

Da zakljucim, jedini ste koji je primetio ovo oko govora nasih zvanicnika u UN (vazi i za druge forume, ali je na generalnoj debati Generalne skupstine UN, kada govore premijeri i predsednici, redje ministri, to toliko upadljivo da boli). Niko mi to do sada nije pomenuo, a to je tema bila velika unutar MIP. Od 2000. naovamo, pokusavaju ljudi da u govor predsednika (tada SRJ, posle i u govore predsednika SCG, danas isto vazi i za govore predsednika i premijera Srbije), ubace jos neku temu osim Kosova (eventualno nasa obecanja oko Haga i ocekivanja od EU). I bili su zestoko kritikovani iz najblizeg okruzenja predsednika (premijera), i sve sto su ubacili sto bi sadrzavalo reakciju na neke globalne teme (AIDS, Kyoto ugovor, Bliski Istok..., sta god, sve je bilo odmah izbrisano). Onda su dolazili kod mene i molili me da ja kao MIP intervenisem i da probam da se jos nesto ubaci, da se vidi da smo takvi kakvi smo, musavi, ali ipak zainteresovani. I probao sam i ja tada, ali nista. Zao mi je. Zao mi je zbog toga sto mislim da se radi o ljudima koji imaju taj kapacitet da mogu da kazu neku o tim temama, a da se nepotrebno (samo)zatvaraju, da bi prosto i njihov medjunarodni ugled bio znacajniji ako bi zauzeli stav (ne moraju da zauzimaju stranu). Nista.

Eto, bas ste me isprovocirali da to kazem, a do sada se to vrtelo u krugu ljudi u MIP, koji su pisali te govore, koji imaju rang ambasadora ili pomocnika MIP i koji zaista imaju iskustvo koje je moglo da bude od koristi, kada je u pitanju funkcionisanje UN.

Eto, pre nekoliko meseci, bio je u Atini sastanak Procesa saradnje zemalja Jugoistocne Evrope, dosli ministri iz regiona (bio sam tamo kao Predsedavajuci Prvog stola Pakta). Slusam Hrvaticu (njihova ministarka), odlican engleski, bez posebnog uzbudjenja, ravan ton, ali elegantno napisan govor, sve teme vazne za region dotaknute, istaknut napredak Hrvatske, istaknuto "razumevanje i interesovanje" za sve ostale susede i njihove probleme, spremnost da im se pomogne, nekoliko recenica o EU i njenim temama, jedna dve svetske teme i kraj. Nema harizme, ali skolski, skolski primer odlicnog nastupa, dobro napisan govor, upucuje na zrelu zemlju koja je svesna da ne moze da ucestvuje u globalnoj utakmici, ali istovremeno pokazuje da sve prati i da je u stanju da izrazi stav.

Kada smo izlazili sa skupa, posle svih ministarskih govora, dodje mi jedan od tih nasih diplomata (zaista vrhunski diplomata i korektan covek), i kaze: "Tuzno je ovo Gorane, postali smo "one issue state". Referenca na govor naseg ministra u kojem nije bilo nijedne teme osim Kosova (sasvim korektno izlaganje o tome, ali ni jedne jedine reci o bilo cemu drugom).