O prijateljstvu

„Onaj ko je nesposoban da boravi u društvu, ili kome je ono nepotrebno, zato što je sam sebi dovoljan, ne sačinjava deo zajednice, i sam je ili divlja zver ili božanstvo."

Aristotel, Politika

...malo ljudi uviđa šta je samoća, i šta sve ona obuhvata. Jer gomila nije društvo, i lica su samo galerija slika a razgovor je samo zvečeći cimbal onde gde nema ljubavi. Latinska poslovica to donekle izražava: Magna civitas, magna solitudo (Veliki grad - velika samoća) jer u velikom gradu prijatelji žive daleko jedni od drugih, tako da tu mahom nema onoga drugarstva koje se nalazi u manjim mestima. Ali možemo ići dalje, i najtačnije potvrditi da čovek živi u pravoj i bednoj osamljenosti ako nema istinskih prijatelja, jer bez njih je svet samo pustinja; a isto tako, o osamljenosti se može reći čak i to da ko god je sklopom svoje prirode i svojih osećanja nesposoban da gaji prijateljstvo, vodi poreklo od zverinja, a ne od ljudi. Glavni plod prijateljstva jeste što ono pruža olakšanje i odušku srcu punome i nabujalome od svakovrsnih jakih osećanja. Znamo da su bolesti zaptivanja i gušenja najopasnije po telo; a nije mnogo drugačije ni kad je u pitanju duša; možeš uzeti tetiviku da otvoriš jetru, železnu vodu za žuč, sumporni cvet za pluća, dabrovinu za mozak; ali nijedan recept ne otvara srce, samo istinski prijatelj - s njim možeš podeliti tuge, radosti, strahovanja, nade, sumnje, i sve ono što ti tišti srce; s njim se možeš posavetovati, njemu se možeš poveriti kao nekom mirskom ispovedniku. 

Fransis Bekon  O PRIJATELJSTVU