1.513.000.000

Gledam protekla dva dana famoznu brojku 1.513.000.000 € koja je službeno predstavljena kao uspeh ravan ondašnjem ukidanju nepravednih i ničim izazvanih.

Lezilebovići razni iz Državnog Aparata i pratećih mastiljarskih službi ubiše se od ubeđivanja naroda kako su odradili sjajan posao (za dobrobit naroda, naravno). Kao odlično su trgovali. Ako su oni dobro trgovali, onda znači da Skandinavci nisu. A ne zvuči mi baš nešto suvislo da su menadžeri telekomunikacione kompanije iz jedne od najbogatijih zemalja sveta ovce koje su u Beogradu ošišali. Pogotovo mi nešto Norvežani nisu delovali kao face koje je upravo neko zajeb’o za debele pare.

Suština zadovoljstva men in black je čini mi se u sledećem: Država je prodala nešto što je nije mnogo koštalo i što nije stekla baš transparentno, pa je svakako na dobitku (mada država kao najunosniji biznis teško može da bude u buli). A ima tu, videće se, još nešto što ih zadovoljnima čini.

Mobtel su naime osnovali Armonikaš-BizMismen i Miloševićeva Država u dealu 60-40 mada je malo ko znao da se tu Država uopšte pita. To je sve bilo potpuno netransparentno kao i sve ostalo tada.

Onda su, kad je Miloševićeva vlast otišla na ropotarnicu povijesti, Armonikašu razrezali neki za njega sitan harač jer se obogatio u nenarodnom režimu što je ovaj uredno platio. Ama su mu harač vratili kad su se presabrali da su mu malo uzeli. To je bilo manje-više transparentno.

Onda je Armonikaš skontao da će, čim mu vraćaju pare, tu biti belaja, pa je počeo da traži kome da uvali Mobtel. Dok je on to radio Neko u Državi je obzbnanio formulu po kojoj se ima Armonikašu uzeti igračka - nije plaćao Državi dividende za njen udeo u vlasništvu. (Inače čim Armonikaša nisu za Miloševićeva vremena pritiskali za te dividende logika govori da je trpao nekome ko je bio dovoljno moćan da ga zaštiti. Za zaključak ko je bio toliko moćan valja se prisetiti čije je knjige Armonikaš više nego transparentno promovisao i koga je uguravao u razne akademije nauka.) Ostalo je bilo netransparentno.

Onda je Armonikaš najpre bezuspešno uvaljivao firmu nekim Rusima, a onda uspešno nekom Austrijancu. To je isto bilo potpuno netransparentno.

Onda je Država pokušala da otkupi Mobtel od Austrijanca, ali za cenu koju ona (Država) odredi. Transparentno je bilo da pregovaraju, ali su detalji bili netransparentni. Nisu se dogovorili pošto Austrijanac nije sisao vesla. Država je onda lepo uzela ex. Armonikaševoj firmi licencu za Mobtel, a pošto je mnogo transparentno galamio na Državu onda i za televiziju pride. To je bilo transparentno.

Onda se i Austrijanac dosta transparentno drao na Državu (ne svoju), dok odjednom nije postao potpuno netransparentan. Moguće da mu je netransparentno rečeno da se smiri jer će dobiti pare kad uvale nekome firmu.

Onda je Država potpuno transparentno „prenela“ (tako su to nazvali) opremu i sve ostalo (korisnike itd) Mobtela kompaniji Mobi 63 koju je prethodno osnovala u dealu sa nekakvim likovima sa Kipra. Ovi likovi su za širu javnost i dan-danas netransparentni. Netransparentno je i ko su, i zašto baš oni, i kako su „odabrani“ i čime su oni to zadužili pokoljenja da se baš tu nađu.

Onda je Država prodala Mobi 63 Norvežanima potpuno transparentno.

Onda su transparentno obznanili kako će gomilu para što su dobili da transparentno ulože u investicije (isto, dakle za dobrobit naroda). Naravno samo Državin deo. Pošto je Država vlasnik 70% Mobija 63, onda će od one sume iz naslova (minus relativno sitni dugovi Austrijancu) dobiti 70%. To će naravno podeliti više-manje transparentno. A oni „Kiprani“ što su vlasnici 30% mogu da rade šta oće i to uopšte neće biti transparentno.

Je l' sad transparentno zašto men in black trljaju ruke da je bio dobar posao?