Debrendirati Srbiju!

Čuvena strategija "Da se Vlasi ne sete" još uvek je jaka poluga uzurpatora Srbije, jer je najveći deo građana još uvek izolovan od Sveta i njegove realnosti. Deo koji je uhvatio kopču sa svetom kroz informacije, obrazovanje, zaposlenje u stranoj kompaniji ili time što je prebegao u civilizaciju - još uvek nije kritična masa, niti se na takve računa. (Za njih se kaže – »oni su se spasili«. Na njihove predloge i ideje se odgovara – »ti ćeš da mi kažeš«.)Pravo je pitanje kada će moć u Srbiji da budu ljudi koji poseduju globalnu svest, znanje i sposobnost. Kada će u srpskom drušvu početi da teče globalna sadašnjost s pogledom na budućnost. Ovo sada je farsa na svakom koraku, jer ništa ne funkcioniše kao sistem koji je kompatibilan sa svetom. A i kako bi. Najgori su i dalje glavni, spinuju da se u lažima i mitovima pronađu opravdanje i izlaz.

O tome sam objavio i pesmu:
Sve vrednosti smo rasturili,odbili da ih vidimo i uvažimo
zbog nezrelosti ili niskih osećanja ili sitnih kalkulacija.
Kriterijumi su laž, varanje, vaćarenje, mešetarenje, otimanje, ulagivanje.
Priča umesto rada,
brutalni diletantizam umesto stručnosti,
obećanja - želje - maštanja bez pokrića umesto rezultata,
bezobrazluk i tvrdoglavost u opravdanju neznanja umesto argumenata i odgovornosti.
Greške se bezbrojno ponavljaju,
tapkamo u mestu vajkajući se kako smo jadni i nemoćni.
Sve(t) se menja ali ne i mi,
zato samo napred u propast,
euforija poželjna da farsa bude veća,
a uloga istorijska.

U takvoj Srbiji koja prvo nije videla, ni čula, a koja je zatim i ubila reformatora Đinđića pa mu još diskreditoval baš one saradnike koje je sam birao - Miloševićevim naslednicima i njegovim/njihovim službama nije teško da nastave sa manipulacijama kako bi produžili svoj opstanak. Malo su mutirali, napravili po neku kadrovsku rokadu (neko služi u Hagu, neko u CZ, neko je kao u bekstvu - da se Vlasi ne sete), ali i dalje su tu. "Kreiraju" poznatim rukopisom i poznatim sredstvima mada se na ulici i u javnosti prave kao da su neki drugi. Imaju sad i PR. Za sve svoje poteze imaju obraza da k(l)ažu – »tako je i Đinđić«, ili »nije ni on to uradio«. (Ali, niko se ne seti da kaže koliko je malo vremena imao i koliko prepreka!)
Srbija nije definisana ni kao država ni kao društvo već je i dalje zaštitni znak za loše, nazadno, zločinačko, nesigurno. Farsa se nastavlja na svakom koraku. Oni koji govore o tome imaju vezane ruke, službe za vratom, pretnje, nema ko da ih čuje, podeljeni su još uvek i mnogi se ponašaju kao da sve mogu sami.
Farseri i dalje zamenjuju teze na najprimitivniji način, koji vređa razum a podilazi kolektivnoj iluziji i prirodnoj potrebi ljudi da nije sve tako crno kao što jeste. Svaki njihov potez je davanje lažne nade koja je dan / milion više za njih a mnogostruko manje za Srbiju.
Ne brane oni Kosovo jer znaju da je to jalova rabota nego koriste oproban recept pred izbore, baš kao što je i Sloba činio (a prodao je i Telekom pred izbore). Ne nastoje oni da zaista promene Srbiju već bi joj menjali imidž da sakriju svoja odvratna lica i nedela, da zavaraju tragove, da se Vlasi ne sete. Zato je po meni glavni i istinski patriotski posao da se Srbija debrendira od onih koji su je, od onog kako su je i od onog sa čim su je pozicionirali ovako jadno i zastrašujuće neperspektivno.
I za kraj ove dnevničke beleške - dok bratija u javnosti naveliko rasplamsava budalaštine o brendiranju Srbije - BBC je juče objavio a B92.net preneo nešto što mi je olakšalo usamljenost u razmišljanju:

Jedan od vodećih stručnjaka na svetu za brendiranje država, Britanac Sajmon Anholt, smatra da je "veoma opasna iluzija" što države, poput Srbije, pokušavaju da promene imidž angažovanjem skupih advertajzing ili PR agencija u Londonu ili Njujorku. Anholt kaže da trenutna loša reputacija Srbije nije posledica loših komunikacija, već loše politike poslednjih 15-ak godina i njene ukupne istorije.
"Mislim da većina običnih ljudi širom sveta povezuje Srbiju isključivo sa ratnim zločinima i ratovima. Ako ih pitate da li bi otišli na odmor u Srbiju oni bi rekli 'mora da se šalite'. Ako ih pitate da li biste kupili neki srpski proizvod, odgovor će biti 'nema ih'", rekao je on, prenosi BBC.Prema njegovim rečima, Srbija bi, ako želi da promeni imidž, trebalo da usvoji dugoročnu strategiju, od pet do 20 godina, u kom periodu bi trebalo da pokuša da zaista postane onakva kakva želi da bude viđena u svetu.
"Ako Srbija želi da dokaže svetu da je napredna i vredna zemlja, koja počinje da pravi kvalitetne proizvode, onda mora da napravi proizvode koji to i dokazuju. Ako želi da dokaže da je miroljubiva, stabilna i lepa zemlja, treba da promoviše turzam, što zahteva ogromne investicije u infrastrukturu - da bi ti turisti imali dobro iskustvo u Srbiji", rekao je Anholt.On je naglasio da za ovo mora da postoji nacionalni plan, a to je odgovornost vlade. "Ona je ta koja mora da okupi sve institucije i pojedince u zemlji koji na bilo koji način mogu da budu ambasadori Srbije u svetu. Tu je važan i nacionalni konsenzus koji najčešće zavisi od lidera, ili rukovodstva. Ako on, ili oni, imaju jasnu viziju budućnosti, i za nju pridobiju podršku javnosti, onda ceo ovaj proces teče mnogo lakše i brže", naglasio je Anholt. www.NUNE.biz