Paralelni svetovi Kosova

Pre dvanaest godina, 1994 bio sam na Kosovu sa Cecama: Lukić i Vuković. Pravio sam nekakav dokumentarac o paralelnom zivotu kosovskih Srba i Albanaca, a one svoju radio emisiju, paraleni univerziteti, škole, sve paralelno 

 Taj serijal se još uvek zove Paralelni svet i emitovan je na  NTV Studio B ? Srbi su bili jako nadrkani i umalo da nismo dobili batine i ostali bez kamere  u Kosovu Polju. Znam da su nas zarobili u  lokalnoj kafani i psovali Vuka Draškovića i jedva smo spasli kameru i Cecu Lukić . Toliki smo tada bili izdajnici.

Albanci su bili jako friendly, sva čuda su bila moguća, bili smo jedina srpska ekipa koja je posetila ozloglašeno prištinsko naselje Vranjevac. Pre toga Srbi su u Vranjevac dolazili samo s borbenim vozilima a mi smo se se šetkali po ilegalnim školama i univerzitetima. Druzili smo se sa pokojnim Fehmi Aganijem, Albanci su nam  obecali i Rugovu ali on je bio opravdano odsutan.

Rektor Prištinskog univeziteta je bio zlikovac i zlocinac  Radivoje Papović. Sečate se tog divnog pulena Mirjane Marković. Delovao je dosta samouvereno  kao da će  Prištinom i Kosovom vladati još nekoliko vekova.

Na rasranku, pitao sam našeg anonimnog vodiča Albanca za koga navija kada igraju Partizan-Fljamurtari. To je tada bilo aktuelno.

 Za Partizan. naravno rekao je. Kao klinac i inače. Partizan mu je u srcu. Pitao sam ga u čemu je fora i zašto me i klinac od 7 i deda od 87 godina doživljjvaju kao nekog imperatora i porobljivača i neće da mi kažu gde da skrenem kada zalutamo u Prištini?

Pitao sam ga u čemu je fora?

Hoćeš iskreno?

Granica je oko Niša.

Cenim iskrenost ali to sam zapamtio i setio se toga zato što je taj klinac sada jedan od glavnih kosovskih pregovarača