St Germain des pres ili last day sale a "hash and em..."

život je malo, za ovaj grad, a ne nekoliko dana koliko smo sebi odredili...Moja gazdarica gazi svojim motorom kroz grad, ja kao za njom, onda ona ode svojim poslom, a ja zaludno trazim parking. Onda za razliku od drugih gradova ne srecem naše, do danas jedan ogromni srebrni Mercedes zatamnjenih stakala koja se na semaforu spustiše te odande proviri glava adekvatnog izgleda uz veseli uzvik "GDE SI ZEMLJAK!!!"

Tu sam, gde bi drugde bio....

Ne srecem nase, ako ne računam gazdaricu koja sa svojim psom razgovara na primamljivom ali meni nedovoljno razumljivom francuskom i ako ne računam MAK-a i Bojanu ( Dušan i Bojana Makavejev) sa kojima provesmo divno veče na adresi iz naslova u izvrsnom kineskom restoranu Mandarin.

Mak je genije, kao i gazdarica, tako da od genija nemaš mnogo naučiti, možeš samo da slušaš i da nešto primaš ako se da primiti. genije ti ne može biti učitelj. genije govori na 10 razboja istovremeno, ako jedan pratiš, ostalih 9 ti se paraju.

Svoj drugi film u životu radio sam sa Makom - MONTENEGRO.

Izvrstan, veliki uspeh po svetu, u prvih 10 na top listi početkom osamdesetih u Americi, Mak priča o  tome, priča o zaradi koju ni ja a bogami ni on ne videsmo, priča MAK i o drugim stvarima, al ja samo ovu pratim. Pričam kako smo sredinom osamdesetih sa Ljušom i tadašnjim KPGT-om išli na US - tour, pa mi Mak da telefone raznih reditelja između ostalih i Kopolin, ja ga pitam - Šta da radim sa tim - on kaže - Javi mu se, pitaj ga jel ima neku ulogu za tebe!!!! Pukoh od smeha i tada, kao i sada - hej Kopoli da trazim ulogu!!!!

Nisam ga zvao, i nikom nisam trazio ulogu...

Montenegro? pada mi na pamet da predložim Vladi Crne Gore da krenu u kampanju svoje nove države sa ovim filmom iz osamdesetih, i danas je provokativno i danas je duhovito i danas je ludo, bez obzira sto nema veze sa Crnom Gorom. Filma danas nema kod nas, osim u kinoteci, a na webu se moze nabaviti samo u US, a bilo bi zaista lepo i duhovito gledati ga. Kao i svi Makovi filmovi, ispred svog  a bogami i ovog vremena.

Slusam Maka i pitam se kako i danas posle sveg tog iskustva i svega sto je preturio preko glave i on i Bojana imaju toliko nove, zdrave, mlade i ludački pozitivne energije da guraju NAPRED.

Pojeli smo "Kineza", red za sladoled je bio predug, kao za ulje sredinom devedesteh u Beogradu, Mak mi je iskritikovao blog i skrenuo mi pažnju da najzad počinjem da sličim nekom profesoru te smo se uz gužvu subotnje večeri ispred ulice koja izbija na Senu, ali se za razliku od drugih tako i zove, rastali....

za ovaj put...

bio je naporan dan, ne zbog ove priče, već zbog potonjeg dana rasprodaje u ovde zvanom "haš and emu" u svetu poznatijem "H & M", trgovini koja počiva na globalnoj koncepciji mode za jeftine pare koja je čak i u ovom gradu naterala i zbog toga ali i zbog drugih stavri, milione mladih da se za jeftine novce dobro i kratkotrajno oblače. za jedno leto, za jednu zimu, za jednu jesen....pa čak i ovde gde su velika imena velika, H & M je okrenuo svet na glavce pa one iste stvari koje mozete kupiti u Beču ili Štokholmu, na Pariskim ulicama lepše stoje.

I meni jedna majica, žuta, 7 €...

Moja motorizovana gazdarica i moje već odraslo dete, obukoše se od glave do pete, za manje od 25 po glavi.

Toliko o genijalnosti koje se negde ipak dodiruju.

p.s. kritikujući moje priče na blog-u, lagano, a da me ne uvredi, mada bez uspeha, MAK me je pitao - ma da, dobro, kao neki putopisi, ali ne vidim baš poentu????

a zar je potrebna?