Amos Oz, The Order of the Teaspoon, Yedioth Ahronoth - April 2002)

Šta može da uradi čovek koga zadesi veliki požar?Može da pobegne prepuštajući sudbini sve ostale koji su se tu zadesil,  koji nemaju kud ili ne mogu da pobegnu. Može da ostane jadikujući i optužujući sve i svakoga što je do požara došlo. Ili, može kafenom kašičicom koja mu je jedino pri ruci sakupljati vodu i posipati je po vatri.Danas bi svako, kome je stalo do mira,  trebalo da  posipa vodu po vatri rata, pa makar i kafenom kašičicom; svako bi trebalo da digne svoj glas, da nešto uradi, kaže, smisli u pravcu traženja racionalnog kompromisa.

Kafena kašičica u rukama jednog čoveka je ništa spram velike vatre.Pa ipak......Amos Oz, «Red kafene kašike», objavljen aprila 2002.godine u Yedioth Ahronoth najtiražnijem izraelskom tabloidu koji se štampa na hebrejskom jeziku.Razmišljam o «Redu kafene  kašike» izraelskog pisca Amosa Oza kao metafori koja nam poručuje  da je dosta jadikovki, pozivanja na sudbinu i istoriju, prošle i tekuće zavere, lošu vlast,  i da je vreme da svi ponešto doprinesemo, svako u svojoj sredini – malim koracima, s mnogo strpljenja i upornosti. Nama ovde to nije «kulturna» odlika. Mali smo narod,  skromih resursa, opijeni sobom i nerealnim očekivanjima. Poput lošeg vina,  to nam donosi samo glavobolju i mamurluk. Smanjimo li očekivanja i uvećamo ulaganja u sebe i oko sebe  upoznaćemo radosti «malih zadovoljstava» usled  dobro obaveljnog posla i zaslužene «nagrade». Ukucate li na Googl-u  reč SUSTAINABLE pojaviće se brojni sajtovi o gradjanskim inicijativama tipa «kafena kašika» putem kojih ljudi i u bolje uredjenim društvima nastoje da očuvaju i/ili podignu kvalitet života pred navalom «profitera» svake vrste.  Dakle, manimo se «njih» i bavimo se sobom. «Njih» ima u svakom društvu. Naša je nevolja što je «njih» ovde  u Srbiji više, a nas manje. Na nama je da postepeno menjamo taj poredak. Da bude što više onih kojima će prva reakcija na reči Amosa Oza biti: « Da je nas više miliona svaki dan sipalo po kap vode na vatru rata možda bi sprečili smrt one libanske dece pod ruševinama».