O samoći

Dokolica rađa misli, a misli mogu biti opasne, što će lako shvatiti svako ko živi sam.                                       

Paul Auster, The Brooklyn Follies  

Kako tačno, brate Ostere! Šta ti drugo ostaje da radiš kada si sam nego da razmišljaš. Svakako da čovek može čitati ponovo svoje omiljene knjige, voditi beskrajne telefonske razgovore, gledati Ligu šampiona (čak i susrete Premijer lige ili Kalča), igrati pasijans sa svojim računarom ili konačno srediti svoje ormane. Ali kada ostaneš sasvim besposlen, kada više nema načina da se nečim zamajavaš, misli dolaze same od sebe.

Biti sam znači biti prepušten filozofiranju. Naravno da to nije dovoljno ali je preduslov svih preduslova. Filozofirati udvoje? U većem društvu? Ne verujem u to. Čovek mora biti prepušten na milost i nemilost samome sebi da bi misao krenula.