Bolji su dopanuli boljima

Grafit u BGI da se Isus Hrist pojavi glavom i bradom, i da progovori u Srbiji, i na srpskom da ga ceo svet razume, mala bi vajda bila. Nije očigledno više stvar ni u osobi, a ni u istini. Situacija u Srbiji je čisti varvarizam na javnom i političkom nivou. Svakodnevica i u drugim oblicima pojavljivanja nije suviše drugačija. Svi sve znaju, svi sve pričaju, svako radi šta hoće, a nigde nikakvog parametra ili kriterijuma (pardon, tu je Slobin ustav). »Mnogo smo jaki« i sve je u Srbiji, kad se o bilo čemu govori, »najbolje na svetu«. Ali je zato Srbija po svim pokazateljima jedna od najnazadnijih zemalja u Evropi. Ruganje Bugarima, Rumunima i drugim susedima loša je karakterna osobina.

Stručnost se sama sebi dodeljuje. Autoritet se formira bezobrazlukom i siledžijstvom, vikom, drekom i pretnjama. Istina je što objavi Tijanić ili Kurir. Diletantizam i licemerje su glavne činjenice u Srbiji. U Srbiji, eto, i Pahomije sutra može da postane patrijarh. Zašto bi onda čudilo što je mulj izbacio Koštunicu za premijera, a on Jočića, Bulatovića ili Stojkovića (da ne nabrajam dalje) za prve ljude u državi. Kakav narod takva vlast. Uvek bilo. Bolji su dopanuli boljima, što neko reče. I kako onda da započnemo priču o menjanju sebe kao preduslovu da očekujemo i da imamo pravo da očekujemo bolje. Pitam se. Vreme prolazi, a pesnik Vujica Rešin Tucić je odavno napisao: »Kratak je život čoveka, kratak kao život svežeg govneta«. www.NUNE.biz