Mass Self Communication ili otkud Blogomanijaaa

Po jednom skorijem  istraživanju UN dve trećine stanovnika na planeti ne smatra da ih njihova vlada pretstavlja.  Ali, i pored toga što mnogi kažu da više nemaju poverenja u vlade, političke funkcionere i partije, većina naroda još uvek tvrdi da veruje da može da utiče na one koji govore u njegovo ime i da deluju na svet svojom voljom i sretstvima. Razlog za ovaj optimizam može da se traži i eksploziji novih formi komunikacija u vrlo kratkom vremnskom periodu, tj. izvanrednom razvoju onoga što se naziva Mass Self Communication-Masovna individualna komunikacija. 

 Tehnički gledajući, Mass Self Communication postoji na Internetu, ali isto tako i u svetu komunikacije mobilnim telefonima. Procenjuje se da danas više od milijardu ljudi koristi Internet, a više od dve milijarde mobilne telefone. Dve trećine stanovnika planete mogu da komuniciraju zahvaljujući mobilnim telefonima, i tamo gde  nema struje niti linija fiksne telefonije. ( Sećate li se fenomenalne reklame iz Ekonomista  sa telefonskom govornicom u sred pustinje, bez žica i instlacija,  koja je i sama u stvari mobilni telefon? )  U januaru 2006. postojalo je 26 miliona a  u maju 2006.  37 miliona blogova .  U proseku, svake sekunde u svetu se stvara po jedan blog, ili više od 30 miliona godišnje! Statistike kažu da se 55% blogera bavi svojim blogom i tri meseca posle otvaranja. Broj blogera 60 puta je veći nego pre šest godina....i udvostručava se svakih šest meseci. ( Toliko su otprilike stari i prvenci na ovom sajtu, pa zato i ako se nešto od navedene  statistike ponavlja, nije  na  odmet podsetiti).

 I dok je engleski na početku bio jezik koji je dominirao na internetu, danas on postoji  na  manje od trećine sajtova. Nametnuli su se kineski, japanski, španski, ruski, francuski, portugalski, korejski.....(Tek toliko da se ima u vidu apropo srpskog   straha da nam  globalizacija ne zatre jezički, kulturni, duhovne  i druge identitete...)

 Nije toliko važno samo  postojanje svih tih blogova, već veze koje postoje među njima, i ono što ih u potpunosti povezuje sa sa interfejsovima koje dopušta RSS tehnologija. To Mass Self Communication čini novom društvenom formom komunikacije koja je ne samo masovna, već stvorena, primljena i shvaćena na indidvidualni način. Masovno je koriste društveni pokreti širom sveta, poput altermondijalista, ali i političari poput Al Gora i Hauarda Dina, o čemu se i na ovom blogu dosta toga moglo saznati. No, stranke na Filipinima, u Ukrajnu, Nepalu, Ekvadoru, Španiji  i drugde koriste  sve više mreže mobilne telefonije za trenutnu političku mobilizaciju.  ( BTW šta mislite o SMS spamovima tipa dođite na miting taj i taj tada i tada? )  

Postojanje Mass Self Communication nudi društvu veću veću sposobnost kontrole i učestvivanja, te mogućnost bolje političke  organizovanosti onih koji su van tradicionalnog političkog sistema. ( Do duše kod nas su i poslanici u prlamentu i državni zvaničnici i partijski rukovodioci sve više  van tradicionlnog ili bilo kakvog drugog  političkog sistema, ali to je već druga tema...) Dok je formalna demokratija u suštinskoj   krizi- građani više ne veruju u svoje demokratske institucije  ono što se na naše oči dešava sa eksplozijom Mass Self Communication liči na konstrukciju novih političkih formi.

   U šta će evoluirati nove forme političke organizovanosti   u failing states ili u zemljama usporene tranzicije poput Srbije, u kojima se gubi ne samo poverenje u demokratske institucije, već i volja da se one formiraju ili ojačaju pre svega? U Srbiji razlog za veliku brigu pretstavlja i to što je  „nesavremenost savremenika“ opšte mesto, kako je to artikulisao profesor sociologije Vladimir Ilić, a ne samo visok broj funkcionalno nepismenih i nizak broj onih koji imaju pristup Internetu. 

Manuel Kestels ( http://ascweb.usc.edu/asc.php?pageID=26&thisFacultyID=279 ) , čiji smo esej Pojava novih individualnih medija koristili za ovaj blog,  konstatuje da,  iako se još ne zna u kom pravu će se bitka za nove političke forme odvijati,  ona jeste jedna od najstarijih bitaka u ljudskoj istoriji –ona koja u svoje središte stavlja oslobađanje ljudskog duha.