Deradikalizacija na G17 način

“Paket plus” koji će danas  u Briselu Oliju Renu pretstaviti potpredsednica vlade Ivana Dulić Marković i ministar finasija Mlađan Dinkić, ne samo da nije zvaničan dokument vlade, već o njemu nije bilo reči ni na nekoj od sednica kabineta Vojislava Koštunice, potvrdilo je Politici  danas više srpskih ministara". ( tekst Stranački paket u državnom koferu (http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=4076 ) ) lako se može provaliti da međusobno komuniciranje pojedinih delova federalizovane nam vlade ne ide kako treba. Ništa novo. Ali,  vada se igra gluvih telfona sa sve ozbiljnijim stvarima, a G17 površno i dnevno-politički pristupa procesima   koji traže mnogo više posvećenosti i  drugačiji set prioriteta .

To što Velimir Ilić tera svoj ( “a kamo parking za tolika vozila”) populizam VS Dinkićevog poreskog patritizma ( pristup koji svakao treba pozdraviti), može se podvesti u “samo” još jednu regionalno -lošesusedsku provokaciju, propust vlade Srbije da o posledicama crnogorskog odvajnja razmišlja na vreme makar i na nivou svakodnevnih pitanja i statusnih zavrzlama ili klasičnu predizbornu otimačinu ciljnih grupa.

Ali, kad državni zvaničnici danima demantuju izjave Sande Rašković Ivić, koja je igrom slučaja predsednica vladinog Koordinacionog centra za KiM, o stavu vlade da je podela Kosova prihvatljiva ako svi drugi predlozi padnu u vodu, kad …. kad resorni ministri ne zanju da li je Paket plus (o mogućnostoma guranja procesa pridruživanja Srbije EU pomoćnim kolosecima dok nam se Mladić ne “pretstavi”) stranačka inicijativa, kako je to i sam Čedomir Antić iz G17 plus rekao, ili inicijativa koju će dva visoka vladina službenika samo prvo predložiti Briselu, a onda vladi na usvajanje, kad..….kad Srbija još nema ambasadore u Londonu, Moskvi, Rimu, Madridu, Briselu, kao i Finskoj, Danskoj, Sloveniji, Poljskoj, Argentini, Kanadi, Albaniji i Crnoj Gori zato što”  predsednik i premijer Srbije nisu mogli da se dogovore oko kandidata” a to nam saopšti ministar spoljnih poslova, ministarstva koje, ….… koje, kao i ministarstvo odbrane visi u zakonskom limbu čime im se i legitimitet delovanja, a ne samo legalitet odluka opasno dovode u pitanje, kad nam ministar vera kaže da “civili ne mogu da osnivaju verske zajednice” …..( Da li su BTW po toj logici onda popovi u SPC mantijama regulrne vojne formacije a CPC i sveštenici Rumuinske pravoslavne crkve paravojske?) ….

 Tako se onomad nije znalo da li je za asanaciju terena u ratnom stanju nadležan MUP, Vojska ili radnici gradske čistoće, nije se znalo ni šta se podrazumeva pod “asanacijom”. Sve već viđeno, malo toga  sitemski i suštinski promenjenog.

Zašto se na G17 akte nešto radikalnije građanske čistote moralo čekati do 2006? Odavno se zna vrlo dobro ko je šurovao/promovisao/relativizovao brkanje breskvica i leševe.  Zašto je Velja Ilić, koji je tada protpredsednika valde Labusa, takođe, onomad  isprozivao zato što mu se prezime ne završava na ić bio OK koalicioni partner, a sad radikle jurimo po sudovima, od kad su to isto uradili nekom drugom iz G17? Zašto se Predrag Marković sliko sa Arkanom sa onako opuštenim izrazom lica, ako su ga Arkanovi naterali ili slučajno uhvatili ratni paparazzi?

 Možda je najiskreniji odogovor na ove dileme nesvesno dao upravo Čedomir Antić koji je i sam priznao da se deradiklizacija na G 17 način sprovodi da bi se pokazalo koliko nam je loše sudstvo! BTW, ako je već tako, zašto u Briselu da mole da nas ne ispuštaju iz procesa pridruživanja kad je vladavina prava jedan od preduslova evropskih integracija? Nego, kad smo kod G17 i sudstva, šta bi sa aferama pancir i satelit? Kako će država iz nacionalnog investicionog plana građanima to da nadoknadi, ili su to ex čalnova G17 lične pare, pa to što smo marginalizovali iz političkog života, zajedno sa ostalim akterima iz koalicionih stranka, dovoljno?

 Tehnokrate među kojima ima i samoproglašenih eksperata možda mogu da povoljno otpišu dugove u povoljnoj klimi, sprovedu proces privatizacije važnih društvenih preduzeća opet u povoljnoj klimi i sa odgovarajućim vetrom u leđa, napišu vizuelno i organizaciono preglednije projekte kako i kome pare da odu, ali…ali…

Deradiklizaciju Srbije neka ostave aktivistima, posvećenima, borcima na duže staze, ljudima koji odavno glasno govore  da je ono što su radikli činili i promovisali svih ovih godina zlo, pre nego što je mečka zaigrala pred njihovom kućom.

 Sprovođenje ekonomske tranzicije po cenu relativizacije deradiklizacije u koaliciji sa Vojisalvom Koštunicom, ionako može da nas odvede samo do slepog koloseka procesa pridruživanja EU. Dok ja Mladić na slobodi a Srbija radikalna, G17  nam, šatro Koštunici iza leđa a s njim i Velimirom Ilićem u koaliciji, ne može ovako površno i nedosledno instalirati opšteprihvaćene EU vrednosti i način života u Srbiju. A tako se ide u EU.