Vreme je za nove bajke

bajke...i mama i tata su bili mnogo siromašni i nisu imali više hrane za Ivicu i Maricu i odlučili su da ih ostave u šumi...

... I vuk je pojeo Crvenkapu i baku...

...i veštica je dala Snežani otrovnu jabuku..

 Ovo su samo neke od najpoznatijih bajki koje ja obično preformulišem dok ih pričam mom sinu. Svakodnevno se srećem sa nizom primera kako objasniti mom sinu napr. da otac i majka ostavljaju decu u šumi i odlaze od njih / Palčić, Ivica i Marica/  ili zašto baka  hoće da poručka Ivicu i Maricu...zašto kraljica da otruje Snežanu...

Stare bajke na kojima smo svi odgajani obiluju brutalnim scenama trovanja, kuvanja dece, sečenjem stomaka...

Jednostavno dolazim u iskušenje da li da ih uopšte pričam sinu koji sa dve godine takve brutalnosti ne razume, a ja ne vidim prosto smisao da ga već u tom periodu uvodim u surovi svet...

...a da ne pominjem gomilu crtanih filmova prepunih agresije bez ikakvog smisla Spajdermen, Simbion...

Trenutno njegovi glavni junaci su Simba i Mufasa i njihovi drugovi /Pumba, Timon, Nala, Kiara, Kovu.../

Mislim zaista da je došlo vreme da se deci ponude i popularišu druge bajke koje neće imati za sadržaj preveliku agresiju i brutalnost...

Kako izgraditi dramturgiju bez dobrih i zlih? Eto pravog zadataka...

...Ne moramo ih od prvih dana pripremati na to da je svet oko njih surov i bezrazložno nemilosrdan...

..Uostalom mi gradimo taj svet oko nas...odnosno, i oni će ga graditi...