laslo sekelj: antisemitizam i jevrejski identitet

dok sam smišljao šta bih zanimljivo mogao da piskaram, a da bude privlačno i arjačkinjama i barjačkinjama; naišao sam na ovu odličnu studiju laslovu. studija nije ništa specijalno nova i spektakularna (1996.), ali je pametna; a neko je nekad rekao da pamet ne zastareva - tojest, nisam siguran da li je to ikada iko rekao al' ako nije, evo je, sada kažem: drugari, ovo je pametno nešto pa samim tim i večno.

kako bilo, ako postoje ljudi koje ne interesuje moj prikaz a nisu do sada imali prilike u životu da naiđu na ovaj tekst, mogu da pročitaju to i u izvornom obliku od samog gospodina autora: izvorni oblik.

pre nego što se približimo laslovom tekstu, nije naodmet da kažem koju kako je uopšte došlo do toga da mi okupiramo srbima teritorije...

... nekih mnoštvo godina pre ovih naših vihornih vremena, ljudi su takođe živeli u vihornim vremenima i to ne bilo ništa neobično, i nas se posebno ne bi ticalo, da ti ljudi nisu bili prinuđeni da se presele sa najudaljenijih mesta - tipa kordobe ili toleda; na daleki kalemegdan. prvi pisani tragovi smeštaju ovu seobu u 1549. godinu. novi žitelji beograda se postepeno prilagođavaju uslovima života u datoj sredini, i dele sa svojim sugrađanima sve što im život donosi: bilo to trpljenje odmazdi goropadne turske konjice, ili šćućurenost po podrumima dorćola dok nad varoši trešte salve ljutih austrijskih topova. nema u dokumentima pokazatelja da srbi ne vole suživot sa ovim neobičnim španjolskim izbeglicama. naprotiv, do xix veka španjolci-srbi će se toliko prilagoditi da će i sami početi da otvaraju, baškare se i divane po svojim sopstvenim kahvanama. u istom tom xix veku, sa poboljšanjem uslova života i postepenim oslobađanjem, u beograd dolaze nove pridošlice: nemci-srbi. dok se pravi srbi ne mešaju preterano u odnose između nemaca i španjolaca, ovi potonji se i ne rasipaju baš gostoljubivošću prema pridošlicama sa severa. ni pridošlice ne ostaju dužne, tako da dorćol postaje mesto stalnih tenzija, a verovatno i kafanskih ogovaranja. sve to početkom xx veka kulminira do te mere, da sunarodnici španjolaca i nemaca iz daleke amerike zasnivaju nezavisni red bnei brit (hebr. sinovi zaveta), sa jednim jedinim ciljem: konfesionalno i kulturno pomirenje između španjolaca i nemaca. neko vreme život teče u harmoniji, ali se nedugo zatim nad evropom nanose novi teški oblaci vihornih vremena. u čovečanstvu nastaju čudne i tmurne ideje, mračnjačka zanesenjaštva i, nažalost, ova kuga doseže i dojučerašnje drage komšije. ne sve, ne većinski, ali ipak... kralj kuga.

... ovde sada uključujem mnogo ozbiljnijeg autora lasla.

nakon drugog rata, u idiličnom duhu opštenarodnog "bratstva i jedinstva", pod autoritarnom komunističkom vladom, sve različitosti i kontroverze su imale biti potisnute. iako latentni fenomen, i antisemitizam kao forma šovinizma, takođe je sa strogošću suzbijan. u periodu od 1947-1967., gotovo da nema javnog izražavanja antisemitizma, a ako ga ima tada je marginalno, i zakonski progonjeno. 1967. godine, dakle iste godine kada izrael pobeđuje kombinovane snage egipta, jordana i sirije u šestodnevnom ratu, počinje nova faza u kojoj su stereotipi antisemitizma uobličeni mahom kao anti-cionizam. pojedinci sa jasnim pro-izraelskim stavovima imaju probleme sa komunističkim organima vlasti. ako se uzmu u obzir nesvrstane veze tadašnjeg lidera južnih slovena, može se vrlo lako shvatiti nova realnost. ova faza će trajati do 1988. godine.

jevrejski identitet u to doba je još uvek prilično liberalan. jevreji su i sami pod uticajem jugoslovenstva, i granice identiteta nisu ni stroge niti oštre.

1988. godine dolazi do procesa tkz. republikanizacije i funkcionalizacije jevreja. u sloveniji, na anti-srpskim i nacionalističkim protestima slovenaca i albanaca, upotrebljavaju jevrejske simbole poput davidove zvezde, gde slovenci i albanci igraju uloge jevreja, a srbi nacista. kada jugoslovenska jevrejska zajednica podnese krivičnu prijavu protiv organizatora (liberalno-demokratska partija) zbog zloupotrebe simbola, slovenački list mladina će sarkastično pitati: "zbog čega jevreji podnose prijavu? pa, zato što žele novac, naravno..." širom međusobno sukobljenih jugoslovenskih republika ponovo grafit štampe pronalaze ozloglašeni protokoli sionskih mudraca. u hrvatskoj, sa svom njenom lošom reputacijom, "otac nacije" piše svoja kontroverzna bespuća povijesne zbiljnosti, gde zločine svojih sunarodnika u koncentracionom logoru pripisuje jevrejima (sic!).

u srbiji se ova instrumentalizacija jevreja u gradjanskom ratu ogleda u upotrebi ličnosti, simbola, i u manipulaciji holokaustom u političke svrhe. grupa srpskih nacionalističkih intelektualaca i nekoliko članova jevrejske zajednice zasnivaju organizaciju pod nazivom društvo srpsko-jevrejskog prijateljstva, i sa velikom propagandnom pompom putuju u ameriku i izrael gde traže finansijsku i političku podršku za karadžića i srpske paravojne formacije na jugoslovenskim [st]ratištima. dsjp u svojim propagandnim nastupima predstavlja ružičastu sliku večne ljubavi srpskog i jevrejskog naroda. društvo nije nikada, niti na jednoj instanci, podržano od bilo koje jevrejske institucije u zemlji; finansirano je direktno i indirektno iz državnog budžeta; a posebno je neprijateljski nastrojeno prema jevrejskim intelektualcima sa jasnim kritičkim stavom prema operacijama srpske države u bosni i hercegovini. nesuđeni lider ovog društva, klara mandić, postradaće kasnije u svom stanu pod nerasvetljenim okolnostima.

poslednja faza antisemitizma još uvek traje. jevrejski identitet i sam postaje konzervativniji, a dolazi i do renesansa religioznog života u zajednici, pod okriljem rabi isaka asiela. laslo zaključuje svoju studiju, 1996. godine, kao, "završio se rat, stišale etno-nacionalističke strasti, i sve je superkul ponovo, prošlo zlo". o da li?

1999. godine srbiju bombarduje američka administracija u kojoj, između ostalih, sede i nekoliko nominalnih jevreja. mnogi ljudi iz srbije još uvek nisu sublimirali ovu traumu, i kod mnogih ona još uvek uzrokuje neuroze. takođe, sa intifadom u izraelu 2000. godine, i sa poslednjim okršajem u libanu, nova srpska levica se vraća nekim starim, "šesdesetosmaškim" stereotipima.

kralj kuga?