Havarija i ja

Inat ili utešna sloboda izbora?Ako je prethodno veče provod bio dobar, on nije kompletan ukoliko sutradan ne pozoveš bar jednog od saučesnika u zločinu, raspitaš se za njegovo junačko zdravlje, zajednički pretresete hajlajte i kukate malo jedan drugom da bi vam bilo lakše.

Jedan od načina na koji to radimo drugari i ja:

"How are ya?" (karikirani južnjački naglasak)

"Havarija."

(Ekvivalent je kada Dugouškov večiti rival, Sima Strahota, nakon što ga 'ladno pregazi tramvaj usred San Franciska, pocrneo i razvaljen kaže: "Kakva noć!")

Dakle, havarija. Kakva reč. Podsetio sam je se danas kada sam pozvao svog kablovskog operatera da ga priupitam za junačko zdravlje (i zašto dvanaestak sati nema televizije i interneta). Havarija, kažu. Na Bežanijskoj kosi i Novom Beogradu.

Dobro, nema mesta panici, imam ja strpljenja. Svakako nije gadno kao nestanci struje od ranih osamdesetih naovamo, iz širokog dijapazona razloga, od sušnih zima do famoznih grafitnih bombi. ("Restrikcije" su mi inače na stalnoj crnoj listi, toliko da sam bio zadovoljan kada sam našao logičan način da ih uklopim u zaplet Crnih cipela).

Kao prvo, mogu do kupatila koje nema prozor i bez sveće, sasvim sigurno neću udariti mali prst na nozi ni u šta (doduše, činim to i po optimalnoj vidljivosti, ali to sad nije bitno).

Dalje... lakše je osposobiti radio za eventualne korisne vesti (umesto iskopavanja simpatičnog plavog "filipsovog" tranzistora koji mi je spasavao život još od vojske), valja videti da li je planeta još na svom mestu. I da li je uopšte planeta (što reče ludi strip-scenarista Warren Ellis, "You'll have to pry Pluto out of my cold dead education.")

Da pojasnim: od malena sam čovek radija, beogradskog etra više od deset godina, ali sam pre koju godinu iznenada presisao te ga danas uključujem strogo namenski, zbog konkretnih emisija. Bez brige, televizija nije zauzela njegovo mesto, tako da to što magična kutija emituje samo sneg ne predstavlja pravu krizu. Na kraju krajeva, ništa me ne sprečava ni da smiksam sebi plejlistu po svom ukusu ako želim.

Čak ni ono na čemu trenutno radim ne zahteva stalno prisustvo na mreži. Ništa se strašno neće dogoditi ako jedan dan (ili više) ne čekiram blog, sajtove koje posećujem dnevno, ili ako poželim da proverim neku beskorisnu triviju a ne mogu.

Zašto se onda osećam gluvim, skoro kao u vreme regularnih isključenja struje...?

...u međuvremenu, dok sam završavao ovaj tekst, havarija je efikasno sanirana. Sve je po starom.

I šta sam uradio čim sam se uverio da su svi televizijski kanali na svom mestu, a internet prede uobičajenom brzinom?

Ponovo sam se dohvatio knjige koju sam ostavio na najzanimljivijem mestu kada je vanredno stanje počelo.

Radio je ostao uključen.