SFF

Obradovao se jesam,  ali se nisam iznenadio što je "Vukovar-poslednji rez"  (na hrvatskom jeziku  završni rez, na bošnjačkom posljednji rez) dobio tako veliku i važnu nagradu kao što je  HUMAN RIGHTS AWARD u Sarajevu. Iako sam informaciju o tome pronašao tek po povratku iz Sarajeva prebirajući po Internetu. Nagrada za ljudska prava u gradu (Sarajevo) u kome su se ta prava najviše gažena, logičan je ishod našeg truda da ispričamo jednu od mogućih priča o drugom gradu stradalniku (Vukovar). Tako smo učešćem na ovom festivalu i konačno nagradom ukrstili  dva najveća toponima stradanja i zla nakon Drugog svetskog rata u ovom delu Evrope.Ali nisam o tome hteo da pišem. U Sarajevo sam, iz sopstvenih sadomazohističkih razloga, doputovao  autobusom. Lokalni prevoznik, lepote Republike Srpske, nema amortizera, skoro da nema ni asfalta, stajanje kod svake bandere i kod sponzorskih kafana (škembići i đuveč za šofera i konduktera, nama mlako pivo i domaća kafa (ne daj bože da je nazoveš turskom) menjam konvertibilnu marku na glavnom gradskom trgu  u Zvorniku kod lokalnog dilera kao u zlatnim Dafininim i gazda  Jezdinim devedesetim. Ako ništa drugo to je već godinama stabilna evropska monopoly money valuta. Pitam se zašto je češće ne falsifikuju, jer te  prosto mami da utrčiš u prvu fotokopirnicu i izađeš kao bogat čovek sa hrpom KM?Slučajnim pogledom na svoju autobusku kartu shvatio sam da na njoj piše nešto što se naziva Istočno Sarajevo. Ako izađem na poslednjoj stanici (Lukavica) biću dosta daleko  od nečega što je hotel Holiday Inn gde je (sećate se onih snajperskih kadrova srpskih junaka, građana i tramvaja koji zajedno zaležu) počeo rat i gde ću voljom organizatora biti smešten. Ako putujete sa Beogradske autobuske stanice  još uvek ne možete doći u centar grada Kao da bi vas na putu za Beograd lokalni prevoznik istovario u Obrenovcu. OK, taksi do Federacije kao sudbina istovarenog  vestern junaka u bespućima ćiriličnog Sarajeva. Pa pobogu ja sam dokumentarista. Sa Pala, Sarajevo je zaista velika video igrica: dok se spuštam pokušavam da shvatim  bolesni mozak  onog nesrećnog pesnika Edičke Limonova koji je u pauzi šah partije sa Karadžićem poželeo da malo roka joystickom po nesrećnicima u redu za vodu. Ali takve psihopate su svakodnevno špartale prestonicom Srpske tokom opsade. Kako su samo ulazili iz  jednog nivoa u drugi nivo te jezive igrice i kroz infracrveni nišan brojali dnevni učinak ubijenih civila.Pustimo se mojih asocijacija. Reakcije na film su bile još bolje nego u Beogradu,  Zagrebu, Minhenu. To ne merim aplauzima nego trajanjem  tišine nakon odjavne špice.Crveni tepih, sponzori, dobro je, iako za razliku od mnogih srpskih flmskih radnika (bili smo najbrojnija delegacija u Sarajevu) ne patim od te vrste glamura i menjam kanal kada počne Glamurama a ona je vazda na nekom kanalu.  U Sarajevo sam došao neposredno nakon dolaska još jednog visokog predstavnika zapravo novog BIH spahije. Dva dana pre toga eksplodirala je bomba na Izetbegovićem grobu (još nikada nisam čuo da je neko nekome minirao grob!!!) a mog prijatelja su u šetnji Baščaršijom lokalni klošari kada im nije dao KM za piće kao najvećom uvredom nazvali Srbinom. (nema veze što nije Srbin)Uzgred, on mi je iskreno rekao da ako bi visoki (spahija) predstavnik međunarodne zajednice sa svojom administraacijom napustio Sarajevo, za dva dana  sve opet ličilo na onu video "Limonov VS Radovan  igricu" (likvidiraj trudnicu u redu za vodu uz minimalan broj pokušaja)Srpska se pred izbore  u BIH loži na referendum do otcepljenja.Dodik (umereni političar!!) je više na kanabetu kod Tadića i Koštunice ili s Veljom asfaltira puteve i mostove u budućoj zajedničkoj državi. Ili je  u VIP (Arkan-Žica-Srebrenica) herojskoj loži  na  Marakani češće  nego na svom radnom mestu u Srpskoj.   U Federaciji je primetna novogradnja džamija svih stilova , pomenuti prijatelj me je odveo na mesto gde su nekada stajale  stope Gavrila Principa. Stope su   zabetonirane. Nisam neki veliki fan tog atentatora ali odatle je počeo Svetski rat. Trg  više nije Principov nego Austrijski, a Federacija verovatno propušta silne  KM od turizma. Japanci i Ameri i neki drugi vole da obilaze mesta odakle su počinjali ratovi.            Ako "mlada Bosna" Gavrilo Princip  atentatoru  Federacija vrati  stope i ako s uredno kupljenom autobuskom kartom za Sarajevo iz Beograda  stignete blizu Holiday Inna a ne u Lukavicu možda ćemo poverovati da je utopija jedinstvene države ostvarljiva. Dotle je sve kaubojština. I biće potrebno još mnogo "Vukovar šok terapija filmova" filmova za sve  te ljude kratkog pamćenja koji ništa nisu naučili iz tako bliske prošlosti