Da je Pera otišao pravo u policiju

Šta bi bilo kad bi biloNaučna fantastika je širok pojam. Ne svodi se na kosmičku pucačinu prosečne spejs opere.

Između ostalog, tu su još tvrdi SF (zasnovan na fizici, astronomiji, kibernetici, genetici), utopija & antiutopija, i sajberpank (informatički hiperrazvijeno društvo velikih i malih lopova - gigantskih korporacija i uličnih prevaranata).

A budući da voli da osmišljava nove svetove po strogom principu kauzaliteta, jedna od omiljenih igrački joj je alternativna istorija. Znate već: odaberete raskrsnicu na mapi istorije, može ključnu ali i naizgled nebitnu, i pođete onim drugim putem, čisto da vidite šta bi se dogodilo.

Pisac Stiven Bakster poigrao se sa mogućim odstupanjima od ove naše realnosti.

Neke smo imali prilike da čitamo u proslavljenim delima. Iako nije poznat kao "alternativni istoričar" - više kao majstor izmenjene stvarnosti pojedinca - Filip Dik je romanom Čovek u visokom dvorcu (1962) dao veliki doprinos najpopularnijoj i najintrigantnijoj premisi od svih - drugačijem ishodu Drugog svetskog rata. Naravno, kao i u većini uspelog SF-a, simpatična ideja nije dovoljna: trud bi malo vredeo da se postavka uverljivo ne odražava na živote ljudi od krvi i mesa, a Dik briljira upravo u tome.

Brojni su drugi primeri (još od Hotorna, preko Velsa do Nabokova):

Pavane (1968) Kita Robertsa gradi tehnološki zaostaliji svet u kome je španska armada pokorila Englesku; u serijalu knjiga Harija Trtldava, američki Građanski rat se okončao pobedom Juga; Kim Njumen ciklusom priča Back in the USSA (1997) verno dočarava današnju carsku Rusiju, dok se socijalistička revolucija odigrala - u Americi.

Na ovom blogu se s razlogom često pominje grafički roman Watchmen (1987) Alana Mura i Dejva Gibonsa, jedini strip koji je Time uvrstio na listu 100 najboljih romana na engleskom između 1923. i 2005. Pored toga što neočekivani rasplet ove košmarne hladnoratovske vizije neprijatno podseća na neka skorašnja globalna gibanja, u njoj je izostao Votergejt, Ričard Nikson bezbrižno guli četvrti predsednički mandat, Sjedinjene Države su se vratile iz Vijetnama neporažene, a vozila se pokreću na struju.

Paperback writerMada je nikada nisu zapostavili, alt.istorija je poslednjih godina ponovo "u modi". Što je najlepše, nije više ekskluzivno pravo naučne fantastike, već je prešla u domen open source-a: posle pravovernog trilera kao što je Otadžbina (1992) Roberta Harisa (još jednom Hitler trijumfuje), imamo i novi roman Filipa Rota, Zavera protiv Amerike (2005), spekulaciju na temu američkog poniranja u fašizam, nakon što je 1940. Čarls Lindberg dobio izbore protiv Frenklina Ruzvelta.

Alternativna istorija ne mora nužno da upozorava opisujući "događaje veće od života"; bavi se ona i propuštenim prilikama običnih smrtnika, kao u romanu Lost Futures (1992) Lajze Tatl (ili u filmovima Veronikin dvostruki život i Sliding Doors). Ljudi prosto žele da znaju da li bi im, da su "skrenuli levo kod Albukerkija", sada bilo bolje.

Jedan blog, doduše, ne menja sve. Ili bar ne ovaj. Da nisam govorio o ovome... verovatno bi se malo šta promenilo.

Ali, inspiriše li nekoga da proširi lektiru - ili čak postane trunku svesniji izborâ sa kojima se svakodnevno sreće - taj će možda početi da zapaža i staze drugačije od utabanih.