Čovek- Vanzemaljac

pogled u sebeKao student  imao sam svoj kafić...U njemu nikad nije bila tolika gužva da se sa šanka nije mogao videti izlog preko puta i ljudi koji prolaze napolju...Okupljali smo se neobavezno, najviše u kasnu jesen i tokom zime. Sedali bi za polukružni šank i ispijali pića i razvijali razne priče i teorije.Jedna od naših omiljenih društevnih igara bio je Čovek- Vanzemaljac. 

Niko nije znao ko je on i koliko je star, ali po izgledu reklo bi se preko 50. Nizak, uvek u istom odelu a u hladnim danima i kaputu preko njega. Niko ga nikada nije čuo da razgovara sa nekim. Prolazio je često pored izloga kafića tako da se lepo mogao videti sa šanka.

I nikada nije žurio, kao da je imao svo vreme ovog sveta.

Počeli smo se isprva pitati ko je on?!

I zašto je uvek sam!

Zašto nikud ne žuri!

Svako je razvio svoju prču, i neko je /ni danas ne mogu da se setim ko je to bio/ izneo teoriju da je on vanzemaljac u liku čoveka.Cilj mu je da šeta i posmatra ljude i šalje informacije o njima.I ta priča je nekako najviše ostavila utisak među nama i mi smo je gotovo prihvatili...

I krenuli dalje da razvijamo......Neki su ga čak i pratili da vide da li će sa nekim možda konačno porazgovarati... 

...Studentski dani su odavno prošli i ja sam odavno prestao svakodnevno da izlazim u svoj kafić...I čoveka-vanzemaljca kao da je odneo zaborav... 

No, pre par nedelja video sam ga ponovo na ulici. Ostareo, ali i dalje sam.Prišao sam mu sa željom da se upoznamo...Zapitah ga koliko je sati i pre nego dobih odgovor shvatih da ne želim da rasturam mit iz mladosti.Zahvalih se na tačnom vremenu i produžih...

Prođe mi kroz glavu  da je priča o njemu možda mnogo jednostavnija, da se samo radi o usamljenom čoveku koji ima unutrašnju barijeru i ne ume da ostvaruje i zadržava kontakte. 

Čudno, ali u poslednje vreme sve više zapažam oko sebe te "vanzemaljce".Da li smo to postali previše usamljeni...... ili se zaista spremamo za komunikaciju sa nekim novim svetom?