Agresija

Agresija (lat. aggressio- napad, napadanje, nasrtanje, priblizavanje)- nacin ponasanja usmeren prema nekoj licnosti, drugim zivim bicima, predmetima i prema sebi.

.Da li ce se covekovo ponasanje proceniti kao agresija zavisi od kriterijuma i kulture sredine.
Pitanje relativizacije ocena agresivnog ponasanja odnosi se kako na pojedince tako i na drustvo i medjunarodne odnose.

Sa stanovista morala i etike, kad god je rec o agresiji uvek se radi o negativnom delovanju na postojecu situaciju, a ukoliko je rec o sklonosti, o strukturalnoj osobini licnosti, ona se moze reorganizacijom menjati.
Agresivnost razara odnose unutar grupe, izmedju grupa, drzava i naroda i cini samu licnost nestabilnom.

 Oblici socijalnog ponasanja usmereni protiv drugih ljudi

Postoji saglasnost da je agresivno ponasanje oblik ponasanja usmeren na to da drugoga povredi ili osteti.
Sikord i Bekmen ukazuju da primitivni oblici besa koji su povezani sa agresijom i javljaju se na decjem uzrastu mogu biti nenauceni, ali su, zato namerni agresivni akti socijalizovane osobe nauceni.
Istrazivanja i klinicko iskustvo ukazuju da je javljanje agresivnog akta praceno napetoscu.
Tenzija opada u trenutku kada agresivni akt bude ispoljen.
Psiholozi su ukazali na to da jedan pojedinacni agresivni oblik ponasanja moze biti izazvan razlicitim motivima ili funkcijama.

Oblici ispoljavanja agresije

U osnovi Fromove podele stoji uverenje da je osnovni kriterijum za razlikovanje pojedinih oblika agresivnog ponasanja sadrzan u pitanju:

da li je agresivno ponasanje usmereno na to da drugima nanese stetu

 ili se

agresivni akt zasniva na potrebi coveka da se odbrani od opasnosti

?

Samoodbrana je po desturktivnim posledicama agresija, ali ne i po nameri.

Kada je agresivno ponasanje udruzeno sa namerom da se drugome ucini zlo, govori o malignoj agresiji.
Kada je agresivno ponasanje zasnovano na drugim motivima (samoodbrane, na primer) govori o benignoj agresiji.

.

U osnovi benigne agresije nalazi se odbrambena reakcija.
From smatra da je benigna agresija reakcija svojstvena ljudskoj vrsti u situaciji kada su ugrozeni njeni vitalni interesi i da nije moguce izmeniti biolosku osnovu ovog oblika agresije, ali da je vazna ogranicena kontrola i modifikacija ponasanja.

Maligna agresija je, po Fromu specificno ljudska i nije potekla iz zivotinjskog instinkta (kao benigna).

Ne sluzi fizioloskom opstanku coveka.
Dominantna je i mocna kod jednih pojedinaca i u jednim kulturama, a javlja se u zanemarljivom stepenu kod drugih pojedinaca i drugih kultura.

Njen cilj je uzivanje u okrutnosti i razaranju.

Ova vrsta agresije nije urodjena, ali nije ni samo nauceni oblik ponasanja.

 Po  Fromu nuzno je razdvojiti dva oblika destruktivnosti:

spontani oblik

i

oblik povezan sa karakternom sturkturom.

Prvi oblik odnosi se na provalu prikrivenih destruktivnih pobuda koje aktiviraju odredjene okolnosti.
Drugi oblik se odnosi na destruktivnost koja proizilazi iz prisustva destruktivnih crta u karakternoj strukturi.
Najocitije primere za ovaj oblik destruktivnosti moguce je naci u istoriji ratova.

Spontana agresivnost se ispoljava kao osvetnicka destruktivnost.

Javlja se kao spontana reakcija na intenzivnu i nepravednu patnju koju podnosi osoba ili clanovi grupe, s kojom se ona identifikuje.
Svakodnevni izraz za ovaj oblik agresije je "zedj za osvetom".

Znatno je slozeniji problem agresivnog ponasanja povezan sa odredjenom karakternom strukturom.
Mnogi sklopovi licnosti se ispoljavaju povecanom spremnoscu za agresiju.

         ...Kad smo kod reci: konstruktivno, destruktivno, zlo itd...

Koja kombinacija *ponudjenih osobenosti* individue je najmanje konstruktivna
.:
obrazovana, a nevaspitana individua

nevaspitana, a zla

inteligentna, a nezrela

nezrela, a zla

inteligentna, a nevaspitana

inteligentna, a zla

neobrazovana, a nevaspitana

nezrela, a nevaspitana

neobrazovana, a zla

nevaspitana, a nadmena

obrazovana, a zla

nezrela, zla i nevaspitana

obrazovana, nevaspitana, inteligentna i zla

neobrazovana, nevaspitana, inteligentna i zla

obrazovana, zla i nevaspitana

neobrazovana, nezrela, zla i nevaspitana

obrazovana, inteligentna i nevaspitana

neobrazovana, zla i nevaspitana

inteligentna, zla i nevaspitana

obrazovana, nezrela, zla i nevaspitana

    ....

?