čemu improvizovana muzika?

zašto idem na koncerte improvizovane muzike? čemu slušanje muzike koja nije razumljiva? zašto se mučiti kad postoje lepe melodije, harmonije, sjajni izvođači i kompozitori?

pre neko veče na ringring festivalu sam pokušao da odgovorim drugaru hedonisti koji je rezignirano izašao sa jednog od koncerata. ja sam bio napolju zato što sam bio umoran

uglavnom, ja mislim da ljudi idu na koncerte improvizovane muzike zbog procesa razumevanja. ni oni, a ni izvođači ne mogu do kraja da pojme iznenađenje i organizovani haos koju improvizacija nosi

da bi se koncert izdržao do kraja potrebno je smiriti emocije, opustiti se i skoncentrisati. svaki sledeći put ovakvo stanje je sve lakše dostići. posle desetak koncerata, a posebno kad se potrefi da dobar muzičar, kao što je to bio fred frith na ringringu2006, slušalac može i da uživa

moj zaključak je da u improvizovanoj muzici mogu da uživaju ljudi koji vole da uče.

moguće je napraviti paralelu između ulaženja u svet muzičke improvizacije i spremanja ispita. u početku to more znjanja nema ni početka ni kraja. posle nekog vremena se pojavljuje kontura strukture, koja postaje sve jasnija. ovakvu strukturu imaju i bendovi koji improvizuju. nikad ne svi, uvek se bar jedan drži neke prepoznatljive niti. u suprotnom bi se sve razletelo

u svakom procesu učenja, pa i u ovom čovek svesno ili nesvesno dosegne granicu poimanja. u tehničkim naukama ona je definisana upotrebnom vrednošću. da biste programirali ne morate neizostavno poznavati elektroniku, zubari ne moraju da poznaju molekularnu biologiju. u društvenim naukama su okolnosti te koje nameću ograničenja saznanju. u muzici se isto dešava. nešto skapirate, dosta toga ne. od toga ćete deo percepirati na sledećem koncertu