Srbija u NATO

NATO

Prosirenje EU i prosirenje NATO-a su procesi koji (jos uvek) teku, ali su u opadanju.

Evo nekoliko polaznih napomena u maloj raspravi o Srbiji u NATO, koja sledi.

1. NATO nije samo vojni savez, on je danas u vecoj meri politicka organizacija;
2. NATO se siri brze nego EU;
3. Otpor brzem ulasku zemalja u NATO cesto dolazi od bezbednosnih struktura koje zele da sacuvaju privilegovani polozaj unutar drzavnog aparata i izvesnu kontrolnu funkciju koju obavljaju nad civilnim organima i nad celim drustvom;
4. NATO u ovom trenutku ima prioritete izvan Balkana, ide dalje na istok; Balkan je marginalizovan od strane NATO;
5. NATO je u krizi, ima krizu identiteta i ciljeva; politicki konsenzus clanica o angazovanju NATO u bilo kojem delu sveta, danas je gotovo nemoguce postici;
6. Ipak, ima jos uvek bezbednosnih pretnji na Balkanu koje nisu sasvim otklonjene (Kosovo, jug Srbije, i u izvesnoj meri i BiH i Makedonija);
7. Evropske vlade su zamorene i nalaze se u procesu preispitivanja i u odnosu na prosirenje EU i u odnosu na dalje prosirenje NATO, kao i u odnosu na sopstvenu ulogu u NATO.

Zasto politicari zele da njihova zemlja udje u NATO ?

• Zemlje koje su tokom '80 i '90 ulazile u NATO, neretko su to cinile u strahu od Rusije. Taj motiv da se nadje bezbednosni kisobran je za nove nezavisne drzave bio veoma snazan i njihovi gradjani su lako podrzali ulazak svojih zemalja u NATO.

• Na slican nacin, zemlje iz naseg najblizeg okruzenja koje se nadaju pozivu na narednom samitu NATO zemalja u izvesnoj meri motivaciju nalaze u strahu od Srbije. To su zemlje tzv. Jadranske povelje ili A3: Albanija, Makedonija i Hrvatska, a pridruzeni a ne punopravni clanovi su jos i Crna Gora i BiH.

• Clanstvo u NATO je posluzilo kao precica do clanstva u EU. Sve zemlje koje su 1. maja 2004. godine usle u EU, prethodno su usle u NATO (sa izuzetkom Kipra zbog neresenih problema i Malte, cija je vojska zanemarljiva). Njihov ulazak u NATO imao je uticaja na otklanjanje neodumica unutar EU i posluzio je kao svojevrstan pritisak za brzi prijem u EU.

• Clanstvo u NATO delovalo je ohrabrujuce i na investitore i ekonomske partnere ovih zemalja, jer je u medjunarodnoj javnosti ovo clanstvo dozivljavano kao konacna potvrda politicke stabilnosti zemlje koja otklanja neekonomske rizike.

Sta deluje demotivisuce na gradjane ovih zemalja kada odlucuju o tome da li zele da njihova zemlja udje u NATO?

1. Prvi motiv, Rusija, otpao je. Rusija se ne dozivljava kao bezbednosna pretnja medju zemljama na Balkanu koje jos nisu u NATO.

2. U meri u kojoj se stanje u Srbiji popravlja, ekonomska i politicka situacija unapredjuju, opada i podrska gradjana u okolnim zemljama za ulazak u NATO. Primer Hrvatske je dosta ubedljiv. Sadasnji nivo javne podrske je oko 35%, a ja to objasnjavam znatnim ekonomskim napretkom Hrvatske u poredjenju sa Srbijom, velikim napretkom u pregovorima sa EU, kao i napretkom u bilateralnim odnosima sa Srbijom. U takvim okolnostima, sve je veci broj gradjana Hrvatske koji ne vidi razlog za ulazak zemlje u NATO.

3. Drugi demotivisuci faktor je nespeh intervencije SAD u Iraku. Iako se ne radi uopste o NATO intervenciji, vecina gradjana naseg dela Evrope NATO izjednacava sa SAD i sve akcije SAD vidi kao akcije NATO. Ugled SAD u svetu opada, raste nivo antiamerickih osecanja. Srecom, rekao bih, Balkan nije prostor izrazenog antiamerikanizma.

4. Konacno, sve je vidljivije da zbog relativnog udaljavanja izmedju EU i SAD do kojeg je doslo posle Iraka, kao i zbog evropskog zamora prosirenjem, clanstvo u NATO nije vise u tolikoj meri precica do clanstva u EU, kao sto je to nekada bilo.

Posebna pitanja

1. Odnos EU i NATO

Medju clanicama EU ima sve vise dilema oko odnosa dve organizacije. Stara ideja, o evropskoj bezbednosnoj komponenti, « pokopana » je kada je, u svega nekoliko godina, iznos budzeta SAD za bezbednost podignut sa 150 milijardi USD na preko 400 milijardi (pred intervenciju u Iraku). Evropljani su prvo usli u trku u izdvajanju za bezbednost, podigli iznos na preko 200 milijardi, ali su konacno odustali i odlucili da je pametnije da ta sredstva koriste za ekonomski i drustveni razvoj.

U poslednjih nekoliko meseci, sve su glasniji vidjeniji Evropljani koji ponovo govore o « evropskoj bezbednosnoj dimenziji ». Medju njima je vrlo istaknut predednik Vlade Belgije. Ali, nije sasvim usamljen.

Osim toga, Austrija je tokom predsedavanja EU u prvih 6 meseci ove godine, prvi put posle dugo vremena u agendu predsedavajuceg EU uvela i pitanja reforme sektora bezbednosti u zemljama u procesu pridruzivanja, kao jedan od zadataka Evropske komisije u pregovorima o clanstvu. To je potpuno suprotno od « uvrezenog » shvatanja da nema reforme sektora bezbednosti osim onog koji se obavlja pod okriljem NATO.

1. Sta zemlje koje zele ulazak u NATO donose NATO-u ?

Na ovo pitanje se cesto vracam. Jer, medju politicarima koji gorljivo govore o zelji da njihova zemlja udje u NATO, najcesce ne vidim ovaj deo. Oni govore samo o tome sta zemlja dobija od ulaska u NATO i to je ono cime se obracaju svojim gradjanima kada traze podrsku, ali retko ih cujem kako govore o tome sta je to sto oni donose NATO-u.

Srbija i NATO

Sve prethodno pomenuto ima posebnu dimenziju kada se primeni na Srbiju. Srbija je 1999. godine bila u ratu sa NATO. I ja licno.

Mi imamo zvanicnu odluku Vrhovnog saveta odbrane da zelimo u Partnerstvo za mir, a nijedan drzavni organ nikada nije odlucio da zelimo u NATO. Medjutim, trazili smo i dobili tu mogucnost da budemo pridruzeni Jadranskoj povelji.

Osim toga, 2002. godine napisao sam pismo tadasnjem generalnom sekretaru NATO, Dzordzu Robertsonu i zatrazio clanstvo u programu NATO Partnerstvo za mir. Pismo je pozitivno primljeno kao zvanicna aplikacija za clanstvo. Zapocela je veoma intenzivna saradnja sa NATO. Konkretno, nivo aktivnosti koju danas Srbija ima sa NATO, veci je nego sto ga ima vecina clanica Partnerstva za mir, pa cak i neke clanice NATO. Zapocela je i reforma sektora bezbedosti na koju NATO dosta utice. Potpisao sam ugovor o vazdusnim linijama komunikacije sa NATO, a pre nekoliko meseci potpisan je i sporazum o kopnenim linijama komunikacije. Uspostavljen je i zajednicki komitet za reformu vojske. Nasi oficiri se u sve vecem broju skoluju u vojnim skolama zemalja clanica NATO, ucestvuju u posmatrackim misijama zajedno sa zemljama clanicama NATO.

Odluka o prijemu u program Partnerstvo za mir uslovljena je punom saradnjom sa Sudom u Hagu, jos preciznije, hapsenjem Mladica.

Podrska gradjana za ulazak zemlje u Program Partnerstvo za mir prelazi 50 %, ali podrska ulasku u NATO u ovom trenutku ne prelazi 15 %. Bio sam u prilici da u predizobnim kampanjama i u unutrasnjosti Srbije, na javnim tribinama, govorim o tome zasto mislim da bi Srbija trebalo da udje u NATO. Moji motivi navedeni su u ovom tekstu u delu koji govori o motivima politicara. Medjutim, to ne znaci da mi nisu poznati demotivisuci faktori i da ih potcenjujem. Zato sam ih stavio jedne pored drugih, argumente i protiv-argumente.

Uveriti gradjane Srbije, nije lak posao. Nazalost, vecina onih koji kao i ja, zagovaraju ulazak Srbije u NATO, nikada o tome nisu govorili na javnim skupovima u Srbiji, vec samo na TV. Razlika je ogromna, verujte mi.

Ja verujem da je za Srbiju dobro da udje u NATO, svestan sam koliko je to emotivno teska odluka i svestan sam i racionalnih protiv-argumenata. Ipak, uveren sam da je to za nas dobro i da bi svuda u svetu bilo primljeno kao konacna potvrda o demokraticnosti Srbije i kao konacna potvrda o njenoj ekonomskoj i politickoj stabilnosti. Doprinelo bi otklanjanju loseg imidza i doprinelo bi ohrabrivanju investitora.

Srbija bi NATO-u mogla da ponudi veoma visoko obucene vojne lekare (i to su oni koji upravo ovih dana krecu u prve vojne misije). Mogla bi da ponudi i jedinice u jos nekoliko specijalnosti. Medjutim, mislim da valja biti svestan da ce zadatak ne samo Srbije, nego i drugih zemalja sa Balkana, biti pre svega da doprinesu stabilnosti i bezbednosti u regionu. Obavljanje tog zadatka omogucilo bi drugima iz NATO, koji su danas angazovani u BiH, Makedoniji i Kosovu, da te svoje jedinice izvedu sa ovih prostora i posalju na druga podrucja. Vec to bi bio ogroman doprinos Srbije.

Vojne misije u inostranstvu

Ima tri vrste vojnih misija u svetu. UN misije, NATO misije i one u kojima ucestvuju SAD i saveznici. U javnosti se oko toga pravi zbrka. Cini mi se realnim da nasa javnost podrzi ucesce u UN misijama, u manjoj meri u NATO misijama. Verovatno je da u ovom trenutku u Srbiji ne postoji podrska ucescu nasih vojnika i oficira u misijama SAD i saveznika.

Oni koji su do sada angazovani u vojnim misijama su iskljucivo profesionalci koji su se za to dobrovoljno javili. Potrebno je doneti zakon koji bi ovu oblast uredio detaljnije.