O izdaji i nasilju pred izbore

Optuzba za izdaju ne mora da bude nasilje, moze da bude i osnova za utvrdjivanje istine, odgovornosti, pravde, ili bar tacna definicija necije delatnosti. Srbija ima izdajnike. Pisao sam o tome na svom blogu (Kostunicina vlada je izdajnicka), a tamo je i primer kako se Poljaci obracunavaju sa svojim izdajicama.

Rukovodstvo DS nije uspelo da dokaze ili ukaže na neosnovanost optuzbi o izdaji Djindjica iznetih na racun predsednika Srbije i rukovodstva DS, koje smo ovih dana culi u javnosti. Na Blogu B92 smo videli neuspeli i degutantni pokusaj zamene teza Nebojse Krstica, savetnika predsednika Srbije. O toj strategiji (Da se Vlasi ne sete) sam pisao u drugom svom blogu (Debrendirati Srbiju)

Nazalost, jos uvek nismo videli bilo koji drugi primer koji nije marketinski nego sustinski. Sa reci se nije preslo na dela, puno se reklo ali DS nije konkretno pokazala da sledi Djindjicevu politiku. A cini mi se da DS ima tu priliku pred nosom.

Jednom su izabrali Kostunicu za partnera iako je on vec partnerstvo sa DS prokockao na najsvirepiji nacin. Ako Kostunica nije saradjivao sa Djindjicevim ubicama onda im je svakako ostavio Zorana na tacni. Amerikanci znaju da kazu - ako me jednom prevaris ja nisam kriv, jer nisam znao da si varalica, ali ako me i drugi put prevaris to znaci da sam ja budala, jer sam ti to dva puta dozvolio. A DS, izgleda (voleo bih da gresim), razmislja i trazi razumevanje i podrsku da mozda i treci put pokusa sa onima koji su ih najmanje dva puta prevarili. (Ako gresim i ako nisu prevarili rukovodstvo DS, onda je DS prevarila nas, jer glasove nisu dobili da bi ih poklanjali Kostunici, koji je brutalno nastavio politiku Slobodana Milosevica.)

Zbog tog treceg pokusaja da usrece Srbiju sa Kostunicom mene ne cudi sto ljudi u politici DS ne vide budalu nego Zoranovog izdajnika. Ne preostaje mi nego da zakljucim da sadasnje rukovodstvo DS ili nece ili nije sposobno da obavlja lidersko mesto u modernizaciji Srbije iako predstavljaju i vode stranku u kojoj ogromnu vecinu cine ljudi koji se 16 godina na ulicama i na svaki nacin bore za tu ideju, kao sto se danas bori LDP, ali i druge manje stranke i puno ljudi koji nisu clanovi nijedne partije.

Prica da se mora u saradnju sa Kostunicom da ne bi pobedili radikali je pogubna iz najmanje dva razloga. Prvo, niko nije siguran niti moze da bude siguran da Kostunica uprkos predizbornoj saradnji sa DS nece nakon izbora da formira vladu sa radikalima. Drugo, radikali ce jedino biti pobedjeni ako naspram njih stoji njihov sustinski protivnik, a to su svi drugi osim Kostunice i njegove vladajuce koalicije.

Ako zelimo da pobedi gradjanska i moderna Srbija, onakvu kakvu je gradio Djindjic, onda je najlogicnije da pre svega zajedno budu sve one partije, organizacije i pojedinci koji zaista imaju taj cilj, a ne da se prica kako je sve bolje od dolaska radikala na vlast, jer se to vec pokazalo kao netacno i kao izgovor za ne cinjenje, ali i kao razlog za uzvikivanje "Izdali ste Zorana". A pokazalo se i da radikali nisu oslabljeni dok predstavljaju opoziciju, nego da su upravo narasli, jer nisu bili dokrajceni kada su izgubili vlast 2000, a mi sada znamo zbog koga, znamo ko je IZDAO, znamo ko je bio kocnicar, znamo ko je radikalima i socijalistima i UDBI omogucio mutiranje i kontinuitet. Znamo da je to Kostunica.

Ako bi imali jedinstven front za modernu Srbiju, kakav se (koliko vidim) nudi i ocekuje da predvodi DS, a ako smo vec preziveli Milosevica, cemu onda strah da ne bi pobedili radikale i Kostunicu cak i da na ovim izborima osvoje vlast? Kada cemo prestati da nasedamo na spinovanje da samo nama ne moze da svane bez UDBE, radikala, Kostunice i njegove koalicije?

www.NUNE.biz