Duga zima pred TV kaminom (1)

home is where the tv isDok domaće televizije još nisu otkrile sve svoje jesenje adute baždarene prema specifičnostima ovdašnjeg tržišta (ha!), preko bare situacija je manje-više jasna. Osim onog koji se ne drži uobičajenih sezonskih rasporeda časova (HBO fura svoj fazon od 12 ili 13 epizoda kad je spreman, 24 treću godinu zaredom startuje u januaru), preostali "serijski igrani program" već je emitovao svoje uvodne epizode.

Nema velike filozofije. Dobar rizikuje, loš nema petlju. Kao svuda.

Neke ću preskočiti, jer se još nisam sustigao sa gledanjem npr. Prison Break, House MD, Gilmore Girls i The Wire (a u slučaju poslednjeg, ionako ponudu HBO-a religiozno čekam na DVD-u).

my name is joyMY NAME IS EARL  Satirični pogled na savremenu Ameriku kroz šatro-dioptriju seljobera, sve upakovano u urnebesni dvadesetominutni sitkom. Festival političke nekorektnosti. Sitan kriminalac u potrazi za iskupljenjem - životna uloga Džejsona Lija (u prošloj sezoni fantastična gostujuća ekipa - Bo Bridžis, Đovani Ribizi, Džulijet Luis...) Džejmi Presli kao Erlova bivša žena Džoj zasluženo dobija veći manevarski prostor, ali da li je to dovoljno? Plašim se konceptualnog ćorsokaka koji sam namirisao pred kraj prve sezone. "Spori" brat Rendi i dalje dobija najbolje fazone.

VERONICA MARS  Start ušminkan poput nove špice. Neubedljiv prvi slučaj (krađa ličnih stvari smušenog brucoša pred useljenje u Studenjak). Ipak, poeni za klasičan feel-good uvod: Veronika natrljava nos profesoru i asistentu na prvom predavanju iz kriminalistike. Neoprostiva neumerena upotreba komšijske psovke "frak" (Gilmorice je već pretekle, i to šmekerskije). Ispostavlja se da se slučaj silovatelja na kampusu zaista provlači tokom čitave godine, a i Veronikin otac je uspeo da ugazi u nešto. Ko zna, zahvaljujući taktici svedenije strukture možda im život na kraju sledeće sezone ne bude visio toliko o koncu. Nisam nezadovoljan, ali ni zadivljen. Ipak, ova serija je svaki put do sada pokazala fascinantan stepen oporavka u hodu.

battlestar guantanamoBATTLESTAR GALACTICA  Kao što rekoh, umni tvrde da je pokretačka snaga današnje televizijske igrane produkcije (za razliku od nekadašnjeg "ne talasaj") - rizik. Nigde se to ne očitava bolje nego kod Galaktikanaca. Nakon što su nam na kraju prethodne sezone izvukli tepih ispod nogu (i šutnuli u prepone, i uboli u oko, i...), nastavljaju temeljno da nas mlate. Još od Six Feet Under nisam video ovoliki sadizam ispoljen prema sopstvenim kreacijama. Od prvog minuta nisam mogao da verujem šta gledam. Terorizam kao jedina solucija pozitivaca? Elegantna stilska vežba iz psihologije likova pod izmenjenim okolnostima, trijumfalno uvođenje dijalektike u serijski format (znam ja da će i likovi i scenaristi vremenom težiti povratku na status kvo, ali većinu promena neće biti moguće ignorisati). Uzbuđenje, žestina, mračna politička stvarnost. Ovako treba da izgleda naučna fantastika (ali i sve ostalo). Ron Mur je kralj.

dharma policeLOST  Nisu nemilosrdni kao kolege, ali ni ovde glavnim junacima nije lako - prelio se mrak iz finala prošle sezone. Pogledao triput, svaki put ispalo sve bolje. Tvrdokuvani dijalozi. Paranoja, slomljeno srce i slepstik. U uvodu veliki naklon Stivenu Kingu (ne propustite ni posvetu Otimačima u sceni na plaži). Sve je predivno napisano, kompresovano, osvežavajuće, opušteni mid-tempo koji ne dosadi a brzo prođe. Enigmatičari će, naravno, biti nesrećni, ali to je u redu, ionako ne znaju kako da sebi udovolje - a kvizovi svuda, Agata Kristi u svakoj biblioteci. (Ako ćemo pravo, daleko od toga da baš ništa nije otkriveno.) Poenta nije u otvaranju pitanja za milion. It's the ride.