Neki drugi Cirih i neki drugi filmovi

Posto mi i Vi i NSarski savetujete Prusta procitacu ga ponovo. Prvi i jedini put sam ga citao pre jedno 5-6 godina (malo kasno u zivotu) kad sam zbog elokvencije i znanja jednog kolumniste londonskog Evening Standard-a, George Walden-a, bivseg uspesnog politicara u vladi Margaret Thancher i vidjenog kandidata za buduceg Prime Ministera, a koji je resio da prestane da se bavi politikom, resio da procitam njegovu autobiografiju Lucky George: Memoirs of an Anti-politician. Tu on, izmedju ostalog, prica i o duzim godisnjim odmorima u Francuskoj, kod prijatelja, gde bi ih on onda pitao sta je interesantno napisano u Francuskoj od njegovog prethodnog godisnjeg, na sta bi mu oni ponekad rekli nesto kao: "Nista vredno trosenja vremena, citaj Prusta".
Tema mi je sada interesantna utoliko sto ja izuzetno brzo "zaboravim" ono sto sam procitao. Da bih se secao treba knjigu da procitam po drugi put posle 2-3 dogine pa po treci put posle 10-15 godina.
Ali, ni ne moram da citam, i posto je NSarski spomenuo i nasu asocijativnu memoriju evo sad mi je interesantno da ponovo razmislim o tome i da se setim nekih sitnica.
U nasem mozgu za vecinu "informacija" koje pamtimo postoji vise asocijativnih putanja. Tj pamtimo nesto no ima vise "kljuceva" (ono sto nam kasnije budi secanje) na to nesto i ka tim kljucevima idu razlicite putanje.
Neki od vas (ja sam se sa svim i svacim zamlacivao kao tinejdzer) ce se setiti "tehnika" pamcenja gde, npr, neko moze da vam izdiktira 50-tak predmeta, slucajno izabranih, samo jednom, i vi sve zapamtite. "Tehnika" je u tome da unapred dobro zapamtite 50-tak drugih premeta, zivotinja, ljudi, pojava, sta god. Zamislite da vam je na n-tom mestu "pas". Pa vam prijatelj na tom n-tom mestu kaze "klavir". Vi onda brzo vizuelizujete psa i klavir u nekoj asocijaciji (npr pas na vrhu klavira skakuce levo-desno, mase repom, pa skoci na dirke). Za ovo treba sekund no mozak brzo napravi vise asocijativnih putanja izmedju psa i klavira i vi tako mozete da zapamtite veliki broj predmeta. Tj, neke putanje se odmah izgube no neke ostanu.
Ali sta su kljucevi asocijacije mi uglavnom ne znamo. Kada ja citam knjigu ja brzo "zaboravljam" zato sto moj mozak zestoko radi ono sto mi u IT-ju zovemo "one-way-hashing" od onoga sto procitam. Tj pretvara reci iz knjige u alternativnu formu gde ne postoji "way-back". To je ono gde ne mozemo nesto da opisemo sto smo iskusili ili videli no ako nam se to ponovi mi "sve" prepoznajemo. Znaci, od knjige moj mozak pravi neki informativno-emotivno-eticko-konceptualni "potpis" (signature) i tako zestoko redukuje kolicinu informacija. No, ono sto je hipnoticko u ovom procesu je sto kada knjigu zaboravim i ponovo procitam posle mnogo godina taj "potpis" je slican. Ali nije identican - ti "potpisi" lagano i fino unose male ili velike promene u onome sto mi jesmo, nas intelekt. Razni ljudi dozivljavaju informacije oko njih na razne nacine. Ovaj one-way-hashing skoro u potpunosti zavisi od kombinacije onoga sto u tom trenutku jesmo i sta nam je centar paznje.
Npr, profesionalac ili ljubitelj knjige, filma, slike, pesme u nekoj sceni vidi lepotu upotrebe jezika, kadriranja, svetlosti, varijacije, neke ideje itd pa tako zapamti detalje koje mi prosecni ne vidimo (ja zato relativno kompleksne seme u elektronici ili neke kompleksne softwerske blok dijagrame mogu da memorizujem cesto u nekoliko secundi). Tj, nadprosecni vec imaju na tu njihovu temu mnogo vise znanja pa se tako sa novim citanjem, gledanjem, slusanjem pravi mnogo vise asocijacija.
U IT-ju je u vecini primena obaveza da hashing algoritmi budu "dobri". Tj, izmedju ostalog, ako propustite Prustovo delo kroz hashing funkciju pa dobijete rezultat od samo 128 bajtova ta hashing funkcija mora da bude takva da ne sme da se, cak i uz izuztan trud, nadje neki drugi tekst koji ce proizvesti isti rezultat. Na tome pociva digitalno potpisivanje. Ako imate dobru funkciju neko moze da promeni samo jedno slovo u Prustovom delu, da vam ne kaze o tome, no vi cete znati da je po delu "ceprkano".
Mozak nije toliko dobar. Nema ni potrebe i svrha je poprilicno razlicita. Mozgu se cesto desava da razne situacije imaju isti "hash". Tako mi primenjujemo nauceno na nove situacije a cesto imamo i interesantne emotivne "artefacts" - "deja-vu" na primer.

vezana za asocijativnu memoriju.
Najveci prodor u razumevanju uspostavljanja sinaptickih veza je napravio D. Hebb (tzv. hebbian learning mechanism) cetrdesetih godina. (Cuvena je njegova knjiga "Organization of Behavior" iz 1949). Tada je Hebb radio u Kanadi, a njegova istrazivanja je finansirala CIA. Njih je zanimalo kako da najefikasnije od zatvorenika prilikom saslusavanja izvuku informacije. I Hebb se setio: ako zatvorenika stavite u neugodan polozaj duze vreme, on ce za tu neprijatnost optuzivati sebe, a ne svog mucitelja, i doci ce do zakljucka da od njegove volje zavisi da li ce mucenje prestati ili ne. Time se slabi odlucnost. Danas se te tehnike, dodatno usavrsene, primenjuju u svim zatvorima (Abu Graib, Kandahar, Diego Garsija, i ostali kazamati).

Ako postoji "evil mind", to je onda Mr. Hebb, koji se svojim otkricem javno hvalio.

Ruzan primer, nisam znao.
Pretpostavljam da u blazoj formi, no u sirem smislu, pa tako verovatno i sa mnogo vecim posledicama, poneki spin doktori, media eksperti i uopste "inzenjeri" javnog mnjenja koriste nase "common-memories" (experiences; sta god da bi mogao da bude term) da bi ih probudili kroz vesto pripremljeni (asocijativni) sadrzaj.
Sa druge strane, mi se opiremo tako sto tragamo za dobrim uciteljima ili referencama.
Svuda neki konflikt, izazov; svi nesto veslamo uzvodno. Idemo uz "Sly wind from the north" (istok, jug, zapad - koji god). Neko stane za zivota, neko nikad i svi dajemo svoj skromni doprinos napredku.

a rodonacelnik "spina" je cuveni E. Bernays, nekakav rodjak Frojda, cije se propagandne tehnike koriste i danas. Bio je zasluzan za ukljucenje SAD u Prvi Svetski rat, sirenje pusenja medju zenama, a njegove tehnike su koristili i Nacisti. Jednom sam citao poslednji intervju sa njim (umro 1995 sa 104 godina) - on ljude vidi prosto kao neuralni medijum kojim se moze manipulisati. Comski ga cesto pominje kad govori o manufacture of consent.

Edward Bernays - mega evil mind.