Danas nam je divan dan!

Roditeljstvo...tako priželjkivano, a nikad tako daleko kao sada!

---uhvati dan---

dok sam cekao da se "omacimo", dogodilo se ovo:
Zaustavlja se veliki servisni lift, unutra krevet na tockovima, na njemu porodilja, pozivi preko razglasa, dotrcavaju sestre, lekar, svi uzbudjeni, blokiraju se vrata od lifta, i na licu mesta pocinje porodjaj.Posle pola sata, kad se culo kmecanje deteta, porodilja rece:

"Jao, doktore, pa ovo mi je zaista neprijatno! U liftu da se porodim! Pa to je strasno! Pa, kako cu muzu reci?!"

Doktor je tesi: "Ne brinite gospodjo, sve je dobro proslo, vi ste dobro, dete je zdravo, to je najvaznije".

A ona:" Znam, ali ovo je toliko neprijatno! Pa bas u liftu, da pocnem da se poradjam!"

Doktor opet:" Gospodjo, ne uzbudjujte se. Desavaju se takve stvari. Nista strasno. Eto, da vas utesim, desavaju se i gore stvari: pre par godina smo imali zenu koja se porodila na travnjaku ispred bolnice!"

A ona: "Pa, znam, doktore! I to sam bila ja!"

Dakle, Deki, ima i gore.

eto i sad ja placem i smejem se. jesam li luda i pateticna? uvek placem kada se spominje rodjenje deteta. automatski! kao po naredbi.
sta li je to u zeni???

da briskate i briskate i jeste da sam rekla - e necu da citam...ali Vam je tekst veoma lep.
neka bude divan dan...

18. i 101.rodjendana,

Sva ostala slavljenja rodjendana su primitivna,naporna,bezobrazna,idiotska i ne sluze nicemu sem da se izmaltretira porodica,komsije,prijatelji,poznanici i kolege...

Evo zasto ovako mislim:

Svaki dan je nekome rodjendan,

Moja ceka od devet godina ide u treci razred,nedeljno dobija dve pozivnice za razne rodjendane, od drugarica iz skole,iz komsiluka,i ko zna iz kog vida druzenja,,,

Kada taj broj pomnozite sa 52.nedelje u jednoj godini ,dolazimo do idiotske cifre od oko 100. odlazaka na te rodendane godisnje...

Za svaki odlazaj deteta slede cuvene zenske pripreme,kupovina nekog poklona,pa vi vidite kakvo je to kolosalno maltretiranje.

Cemu sluzi slavlje 4, 9,17,23,31,47,53,68,72-drugog rodendana !?

Ako mi neko odgovori na ovo pitanje svaka mu cast.

eee, mi smo takvu paradu tri puta preživeli, evo ih posledice trče po kući, dvoje u pubertetu, treće poraslo na metar devedeset ssest i raste i dalje bez pitanja...zovem ga Beba,da se podsetim da je bio kao roza lebac...a naduvali smo se balona onoliko...

Baba Genije...

Uzgred a u kojoj zemlji su se desavali porodjaji? U Portugalu?

----------
Cestitam na temi koja prica o zivotu ( za razliku od svih onih odozdo koje pricaju samo o teskim stvarima...)

dejane, ovo si sjajno napisao! smejem se od srca, mada mi je u srcu malo hladno. zbog prvog iskustva, koje se za malo tragicno zavrsilo. vakuum ekstrakcija, posle visesatnog mucenja, zbog lose trijaze prilikom prijema. drugo, carski rez, iz koga je jedino jezivo budjenje. ali, o tome verovatno sve znas iz iskustva supruge.
ali, avaj, ja sam rodila devojcice:))))
moja mother in law, je rodila dva muska deteta. meni je zivotnom namestaljkom pripao prvorodjeni, dok njoj pripadaju sva prava ovoga sveta.
kako su svi napoleonovi vojnici nosili generalsku palicu u svojim rancevima, tako su sve zene koje su rodile sinove, moguce bozanske majke.
ja, majka dve devojcice, svoje mesto u buducnosti jos trazim.:)))
srecni rodjendani!
.............................
mislim da je ovaj link koji sam upravo obrisala bio vec vise puta. reklame na Marketingu b92! (nema dzabe, ok? ok!)

Nek veselo bude
Ima vina i rakije
Da pocastim ljude.
Skupila se familija
Prava je milina
Zasvirajte muzikanti
Za rodjendan sina.
Sad uz tortu rodjendansku
zelje su nam te
da ti zivot bude lepsi
i sladji od nje.

Parabéns a você
Nesta data querida
Muitas felicidades
Muitos anos de vida!

Tenha tudo do bom
Do que a vida contém
Tenha muita saúde
E amigos também

Hoje é dia de festa
Cantam as nossas almas
Para o menino "ne znam imeeee"
Uma salva de palmas!

Sa brda maše O Milaninho
PS
Ne daj da vas kiša omete!

---uhvati dan---

sam rodila neocekivano lako, bila sam nevidjeno uplasena, jer se nisam nesto promenila (prosirila) u kukovima , a i stomak se jedva video,(pa sam ja umislila da to nikako nece ici), tako da su me prilikom dolaska u porodiliste, pitali sta cu ja ovde u 9 uvece.Posle onog uzasa koji je sledio i grupe stazista , koji su navijali u mom boksu, videla sam moju prelepu, crnokosu i dugokosu kiflu, kako me gleda otvorenih ociju i odmah je sve bilo drugacije.Jedan od navijaca me je odvezo do telefona da zovemo tatu i na njegov dva puta ponovljeni cestitajuci monolog, morala sam ja da preuzmem slusalicu, posto je moj muz mislio da se neko sali.Kada je cuo moj glas, prenerazeno me je pitao odakle se javljam, posto je proslo tek dva sata od momenta kada me je ostavio lekarima.(to je posle ostalo u ekipi , kao fazon koji se ponavljao u slicnim prilikama).
sa drugim sinom sam prosla skoro tragicno, jedva smo oboje ostali zivi, a za njega se jos sledecih 2 meseca nije moglo nista sa garancijom reci.(pu-pu)Evo ga sada moj petogodinji preslatki mudri djavolak, gleda svoje omiljene emisije o Egiptu, piramidama i mumijama.
(Sto se odrzavanja vrste tice, najvise mi se dojma kako to rade morski konjici-posto je kod njih tata trudan, a i on se poradja).

A rodjendane obozavam, a pri tome sam ja glavno tehnicko lice i uvek nesto drugo smislim, kao glavnu temu.I ne mrzi me da pripremim.Ne volim ono spremanje posle, umazane zavese i dzumbus po kuci, namestaj ne mogu da prepoznam, prosto je neverovatno sta sve mali "andjeli" umeju da naprave, vristeci i skacuci do zadnjeg atoma snage, a onda u jednom momentu, kao da su pritisnuli prekidac, prmoreni zaspe u fotelji.Ali brzo prodju ti mali rodjendani, kad dodju oni veliki to je tek haos.No sticicete i do toga, zato uzivajte u ovim, manje dramaticnim.
I Srecan Rodjendan!

posebno za pocetak novog dana, do suza si nasmejao vesele mame u mojoj kancelariji.

Tako istinito.:)

Srecan rodjendan!

Ja sam insistirao na prisustvu u doba kada to nije bilo uobičajeno. Doktor koji je vodio trudnoću pokušavao me je odgovoriti na sve načine, i na kraju je zavapio:
- Aman, zar ti je to toliko bitno?
- Vidite doktore, ja sam do sada prisustvovao svim važnim događajima u svom životu. Sopstvenom rođenju, prvim koracima, prvim rečima, polasku u školu, prvom poljupcu, prvom... khm..., zatim sopstvenom venčanju... Sve te stvari su totalno nebitne kada se uporede sa događajem koji predstoji, a ja po prvi put u životu neću prisustvovati.
- Izem ti argument. Ali u pravu si.

Pošto je porodilište još uvek imalo striktne uslove na temu prisustva (isključivo kolege, fudbalske i estradne zvezde), doktor mi je tutnuo svoj rezervni beli mantil i nekoliko dana pre srećnog događaja šetao po odeljenju predstavljajući me kao mladog kolegu, čisto da obezbedi alibi.

Došao je i taj dan. Transportovali smo se na vreme, buduća majka je odvežena u salu, a ja sam čekao poziv u doktorovoj kancelariji. Petnaestak minuta kasnije promolio je glavu kroz vrata i obavestio me da mora da se ide na carski rez, i da ga sačekam jer će se brzo vratiti. Znao sam da toj akciji neću moći da prisustvujem i sedeo sam pokunjen, kad eto ti njega za 20 minuta:
- Što si tužan, dobio si ćerku. Obe devojke su super, sad ćeš da ih vidiš.

Poluošamućenog dovukli su me do jedne sobe gde su izvukli smezurani zamotuljak. Gledali smo se tako desetak sekundi kao potpuni stranci, što je bio i fakat - ona nije znala ko sam ja, a ja sam samo mogao da verujem na reč prisutnima ko je ona.

Potom su me odvukli do šok sobe ne objasnivši mi pritom da je pomenuta prostorija dobila naziv zbog reakcije posetilaca kada prvi put ugledaju svoje bližnje posle operacije (gde spada i carski rez). Najdraža osoba u mom svetu (u stvari ne baš najdraža pošto se nekoliko trenutaka ranije zvanično premestila na visoko drugo mesto) izgledala je kao da ju je grupa skinhedsa pola sata mlatila bejzbol palicama. Pošto zbog još uvek delujuće anestezije nije uspela da povrati kontrolu nad govorom, dijalog je tekao ovako:
- Srćo, dli s je vdeo?
- Jesam ljubavi, dobro je.
- Dli j lpa?
- (pauza od 3 sekunde) Pa... leeepa je.

Di da lažem ženu u takvom stanju...

kao deca, rodjenja, porodjaji, rodjendani...

A jedna moja draga prijateljica, ovdasnja ko-blogerka, me zafrkava da se bavim opstim mestima i pisem 100x napisane tekstove.

Draga moja ko-blogerko - mislim da nisi u pravu!
Neko voli ovo, neko voli ono, a neko voli i "banalne" teme i opsta mesta!

Zahvaljujem se takvima.

nego, nesto se mislim, brzo si porastao, a?
:-p
sve najlepse zelim!

BebaOdLonchara

posle two day trandebala u cast 18-og rodjendana moje cere,
i samo bih dodao, nadam se opshtepoznatu konstataciju:

...teshko je biti majka...
...ali josh tezze naravno...tata

cheers...

Veeeeliki pozdrav Dejanu Stankovicu i Vladanu Aleksicu. Evo me na poslu, valjam se od smeha, urnebesni ste.
Nisam jos majka, ali se savrseno secam: ja sedam godina, krenula u skolu, mama sa ooooogromnim stomakom ode u bolnicu, javljaju - blizanci. U stanu picvajz, svi me zatrpavaju cokoladama i niko se ne buni sto ih jedem sve odjednom i ne spavam, a ponoc je uveliko prosla. Od momenta kada su mama i tata stigli noseci roze i plavi zamotuljak zvani sestra i brat, postala sam glavna u skoli. Jer JA imam brata i sestru - blizance (sto je u osnovnoj skoli ravno vanzemaljcima). Danas ja imam 26, oni po 19, opiceni su totalno, i nevidjeno mi je drago sto su tu.

ja nisam bio kod kuće i nikad sebi neću oprostiti zbog toga. skočio sam na prepodne do bijeljine da sa nekim razgovaram o nečemu, a porodilja je ostala spokojna, ubedjena da ima još dobrih nedelju dana do odlaska u višegradsku.

u neko doba (a ono u bijeljini se odužilo), zovem ja u beograd, a na telefon se niko ne javlja. bogo voljeni! dobijem je konačno, a ona mi mrtva 'ladna kaže "ma došla sam da se časkom porodim, javiću ti se posle."

mislim da sam oborio svetski rekord u vožnji bijeljina - beograd. za 45 minuta.

a, da! kladili smo se da li će biti ilija ili lena jer nam je nekako bilo tupavo da nam oni na ultrazvuku kažu unapred. ja sam secovao na lenu, a ona na iliju. i zovem ja njenog lekara tako negde oko zmajeve pumpe, a on mi kaže "dobili ste ćerku."

taki sam spustio nogu sa gasa jer mi je nekako bilo tupavo da se skucam u neki kamion, a da je nisam video.

stignem u višegradsku, otrčim gore kad ide babica koja je izgledala kao žandarmerijski narednik i nosi mi nešto debeljkasto i crveno i sa dosta kose. pogledam ja, a onaj zamotuljak pilji u mene namrštenim tamnim očima.

"a oće li njoj glava da zauvek ostane ovako ćoškasta?" pitam ja. babica se udavila od smeha.

onda su provezli leninu mamu na kolicima i bila je najlepša na svetu. šetala je kera, pa se isti uvaljao u blato a ona htela da ga okupa u kadi i onda je osetila da se poradja. dvojica prijatelja je dovezla do bolnice... i sve je bilo gotovo za manje od sata.

eno je lena u obdaništu. biće sad četiri godine u decembru. čis' genije. ker je, hvala na pitanju, dobro. a i mi smo odlično.

i ovo: ljudi nećete mi verovati ker (crni labrador) je dete obožavao od sekunde 1. onjušio je i onda je dolazio da leži pored njenog kreveta. i lena krene da plače, a on onda pilji u nju i dete se smiri. posle sam ih hvatao kako sede pod stolom i dele hranu, kako spavaju zajedno, pa je onda lena vukla njega za rep kad je učila da hoda, pa ga je jahala. itd... a on nesretnik trpi...

p.p.s.

rodjendani su super stvar. mi sačekamo da ona zaspi, pa okitimo balonima i stalim ćereslima i onda je pustimo da se probudi, pa da se onako bunovna pojavi u dnevnoj sobi (mali stan) i da se zgrane. pa se deremo srećan rodjendan! a ona oduševljena. a tepihe smo davno izbacili pa milina. i sve lepo zastremo papirnim stolnjacima (i nameštaj) i pustimo ih da divljaju.

p.p.p.s.

srećan rodjendaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaan!!!

"more nek lici i na majmuna vazno je da je ziv i zdrav"
aaaaaaaaaaaaaaahahahahahhahahahhahahahahahhahahhahahha
svaka ti cast, i tebi i staramajci. bas sam se lepo nasmejao na kraju ovog inace divnog teksta
svaka cast

Moja starija ćera Anja se rodila 9. aprila, baš kao i ja (poklon za moj 30-ti rođoš), a mlađa Nađa se rodila 8. aprila četiri godine kasnije... Ha, ha, znam da je žena to namerno uradila, samo da svo troje ne bi bilo rođeno istog dana... Doduše, ona je pošla tog dana u grad i samo je usput svratila do porodilišta na dogovor, ali avaj tamo su joj rekli da se upravo porađa... Eto, tako se ja
zahvaljujući deci ogrebem za parče rođendanske torte...

Inače, Anjinom rođenju sam prisustvovao, video sam je čak i pre majke... U nesvest nisam padao, da se pohvalim, bio sam baš junak, sve sam porođajne bolove istrpeo stoički (i pored polovine crnogorske krvi u venama)...
Hteo sam i drugom porođaju da prisustvujem, al' kao što rekoh sve se odigralo krišom i na brzinu i kada sam stigao na lice mesta već sam bio dupli tata...
Kakve su bile pri rođenju, takve su i sada... Starija nije htela ni da zaplače, pa je i sada tiha i mirna... A ovo drugo čudo je urlalo na sav glas, a i sada je glavna u kraju i preke je naravi...

Deca brzo porastu, prosto ti bude žao što malo duže nisu onako mali...