Skip navigation.

Labris

Banka hrane

 
Srbija 2020
Naslovna » blogs » Janko Baljak

10 godina bez Nebojše Đukelića

Janko Baljak (30 Oktobar, 2006 - 16:27)

Da li vam nedostaje kao  što nama nedostaje?
u ime prijatelja, kolega i zahvalnih saradnika pokojnog Nebojše, svesno i u plemenite namere koristim ovaj blog da vam prosledim sledeću informaciju koju sam, ne slučajno, upravo dobio:

U nedelju, 22. oktobra 2006. navršila se decenija od kada se prerano ugasio život televizijskog stvaraoca, reditelja i filmskog kritičara Nebojše Đukelića, jednog od najuspešnijih selektora beogradskog FEST-a. Bivši sportista i apsolvent elektrotehnike, filmski i TV reditelj sa beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, Nebojša Đukelić kreativno je spojio svoje strasti prema filmu i televiziji i ostvario nezaboravnu karijeru TV stvaraoca. Posle njegovog odlaska sa RTB, generacije koje su stasavale uz njegove emisije nikada više nisu bile u prilici da gledaju tako kvalitetan TV program posvećen filmu.
U subotu, 11. novembra u podne, u Muzeju jugoslovenske kinoteke biće održan skup prijatelja, kolega i poštovalaca Nebojše Đukelića, u organizaciji Muzeja, domaće sekcije FIPRESCI i Društva filmskih kritičara Beograda (čiji je bio član). Prisutni poštovaoci će evocirati uspomene na njega i potpisivati pismo inicijative upućeno beogradskim vlastima da se po njemu nazove jedna ulica u Beogradu.  Dugogodišnji urednik filmskog programa na RTV Beograd, Nebojša Đukelić bio je voditelj i autor veoma gledanih televizijskih Hronika FEST-a, u početku sa Slobodanom Novakovićem, a kasnije samostalno. Bio je voditelj i autor kultne emisije Pokretne slike, jedan od urednika emisije Moderna vremena TV Zagreb, autor i voditelj kviza o filmu Prvih sto godina, urednik emisija posvećenih Jugoslovenskom festivalu tržišnih komunikacija u Portorožu  i autor više emisija o šahu Svet šaha. 
Čudesnom ličnom energijom i preduzimljivošću, u gotovo nemogućim uslovima pokrenuo je Festoviziju, TV program beogradskog FEST-a, koji je vrlo brzo od veoma gledanog TV eksperimenta prerastao u Treći kanal RTV Beograd. Zahvaljujući retkoj nesebičnosti, umeću prepoznavanja talenata i volji da - uprkos otporu starijih kolega - odabere, poduči i podrži mlađe saradnike, Nebojša Đukelić je direktno zaslužan za prodor u medije čitave jedne generacije filmskih kritičara - ljudi koji već godinama spadaju u vrh domaće filmske kritike i publicistike.
Tokom svog kratkog mandata  glavnog selektora FEST-a, uspeo je da ovoj filmskoj smotri vrati nekadašnji sjaj, dovede brojne zvezde svetskog filma u Beograd, a publiku nazad u bioskopske sale tokom Festivala. Bio je i član žirija Međunarodnog filmskog festivalu u Montrealu. Posle odlaska sa RTV Beograd, bio je kreativni direktor advertajzing agencije Ogilvy & Mather Spectra Beograd. Njegova dva sina iz braka sa suprugom Gordanom, Miloš i Vladimir, takođe se profesionalno bave režijom.  Jugoslovenska kinoteka dodeliće Nebojši Đukeliću posthumnu plaketu, koja će biti uručena njegovoj porodici na dan Kinoteke, 6. juna 2007. godine.

» Janko Baljak

princ

Svetozar Cvetković (nije potvrđeno) (30 Oktobar, 2006 - 17:10)

Lepo je Janko da si nas sve skupa podsetio na "princa naše TV". Mislim da je uistinu to i bio. Način na koji je decentno kroz svoje emisije plasirao svoje veliko znanje, mudrost kojom se nije razmetao, blagost u izrazu i rafinman istinskog gospodina je nešto zbog čega mislim da nedostaje vremenu u kome živimo a naravno i današnjoj TV, te njenom filmskom programu.
Kad sagledam godine koje su prošle i ljude bez kojih smo ostali, nekako "mi u druženju, priči i keativnosti nedostaju" svako na svoj način, a vezano za "naš" posao: Žika Pavlović, Nebojša Đukelić, Ljuba Tadić...


»

prinčevi

Janko Baljak (31 Oktobar, 2006 - 00:31)

cvele,
ti treba da budesh urednik novina,
da pravish headove kako se to popularno na srpskom jeziku kaze a ne da se zezash u pozoristu

primetio sam da uvek ubodesh pravi naslov sto ja cesto promasim
pa mi je subject glup ili predugacak i kad pisem mailove a na blogu pogotovo

da, princ je prava rec.

svako na svoj način
Žika Pavlović, Nebojša Đukelić, Ljuba Tadić...

prinčevi.primetimo nakon nekog vremena kada ih vise nema koliko nam nedostaju
i blagost je dobra rec.


»

skepticna za ono sto se zove 'danasnjica'

manitu (31 Oktobar, 2006 - 12:27)

nazalost , nece vise biti princeva ;

nove generacije , iako su informativno "bogatije" i na dohvat ruke im je mnogo vishe za pravljenje filmova , kretaivnog izrazaja (IT scinece itd.) - kao da im taj suvisak tehnilogije oduzima ono osnovno , sto se odvajkada zvala kretivnost .

neko je to pametno rekao (parafraziram)

sto vise informacija , to manje znamo .

variranje :
sto vise tehnoloskih olaksica , to manje bazicnih ideja i idejnosti .

Cekajmo da se procisti tzv. "tranziciono" previranje .

Opet , tesko da ce se pojaviti NEKO/A koja moze iole da 'pridje' ili se priblizi N.Djukelicu .
Rasli smo uz njegove komentare i ucili sta JESTE , a sta NIJE.

...a o ostalim bardovima (Ljuba Tadic, Zika Pavlovic ) , mislim da treba vremena ; da se dogodi sazrevanje glumaca, rezisera i umetnicke elite - imace neke drugacije duhovne naslednike .
Postoji sjajana ekipa "mladjih" glumaca koji , za sada mogu mnogo da iznesu (Sergej, Micanovic, Djuricko, D. Jovanovich i jos mnogo njih )
Kad odem u pozoriste , uzivo , svi su sjajni na svoj nachin .

Nebojsa Djukelich je zaista bio sasvim jedinstven .

...secam se beskonacnog cudjenja, tuge i mucne upitanosti , zasto se preselio u "plave daljine"

Hvala ti sto si nas podsetio Janko .
Plemenit gest .


»

Dosao je tiho i otisao u legendu

Spiridon (30 Oktobar, 2006 - 17:12)

Dobro pamtim FESTOVE premijere i njegov lik. Cesto se setim Nebojise i njegovog nenametljivog ali ipak provokativnog nacina na koji je vodio tu emisiju.


»

Meni nedostaje. Kompletan

cica mica (30 Oktobar, 2006 - 17:16)

Meni nedostaje.
Kompletan gospodin.
Jedinstven.
Original.

Imala sam sreće da budem u njegovom vremenu.


»

Nebojsa Djukelic

angie (30 Oktobar, 2006 - 17:17)

je bio jedan od prvih, retkih svetskih likova u nasoj javnosti, intelektualno i kreativno nadmocan u provincijalnoj sredini,
koji je na svom imaginarnom tronu filmskog eksperta, sedeo bez i malo agresivne poze i uobicajenih marifetluka, tako nepohodnih za
za visoke pozicije.Svojom pojavom, znanjem, nacinom na kojije radio, umirujucim, do savrsenstva artikulisanim govorom, imponovao bi bilo kojoj svetskoj filmskoj industriji.Koliko je bio izuzetan i neponovljiv, pokazuje cinjenica, da do danas nije dobio odgovarajuceg naslednika.Pracenje njegovih emisjija u kojima nam je priblizio svetsku filmsku umetnost, slusajuci njegove ekspertize, bilo je pravo, neponovljivo zadovoljstvo za sve ljubitelje sedme umetnosti, jer to njegovo magicno vodjenje gledaoca kroz sve segmente filma, savrseno klasifikovane i obradjene po svim nivoima, a pri tome zanimljivo i razumljivo priredjenim imformacijama, mogao je samo vrhunski autoritet.Njegov celokupan rad je bio prosvetiteljski u oblasti kinematografije, na prostorima bivse YU.

Nazvati ulicu njegovim imenom je najmanje sto mozemo da ucinimo, kako bi mu se oduzili.


»

On

Prilicno Anonimna (30 Oktobar, 2006 - 19:26)

On me podseca na kasno detinjstvo i ranu mladost, topao dom, upijanje sveta filma kroz njegove reci, nelegalno prisvajanje njegovog ukusa i kritika kao svojih.... i bas mi je nekako pomogao i on da unekoliko izgradim, stav, ukus (pa ma kakav da je on, da ne bi zvucalo pretenciozno, mada....doduse, posto sam anonimna, moze da zvuci kako hoce :). Secam ga se odlicno... Imao je pritom i veoma dobar glas. A onda u maju devedesete slucajno odoh... i od tada vise nije bilo susreta sa njim. Hvala i slava mu!


»

ovo mi se anonimna jako dopalo

Janko Baljak (31 Oktobar, 2006 - 00:14)

"On me podseca na kasno detinjstvo i ranu mladost, topao dom, upijanje sveta filma kroz njegove reci, nelegalno prisvajanje njegovog ukusa i kritika kao svojih.... "


»

Sta reci

DukiTheKing (30 Oktobar, 2006 - 23:11)

o coveku koji je prosvetlio toliko domova svojim vaspitno obrazovnim uticajem kad je film u pitanju.
Nenametljivo je svojim stavom i umesnoscu promenio generacije i generacije otvarajuci im ochi i ucheci ih sta je film.
Covek koji je znao da postavi pitanje i pojasni odgovor u lako dostupan svakome ko ga gleda, upija i uchi.
Slava mu
"Without dreaming there would be no learning, nor would there be memory. "


»

Uvek cu ga se rado secati.

teta jela (30 Oktobar, 2006 - 23:42)

Pravi Gospodin, jedinstven po besprekornom ponašanju i lakoći sa kojom je mnogima pomogao da formiraju dobar ukus.


»

Divan čovek

Goran Marković (31 Oktobar, 2006 - 01:04)

Na FDU sam došao kao asistent profesora Radoša Novakovića 1979. Ubrzo zatim je taj čovek umro tako da praktično nisam imao prilike da ga upoznam. Na komemoraciji, u ime njegovih studenata govorio je Nebojša. Tom prilikom se desilo nešto sasvim neobično: govornik se zaplakao. Jednostavno, Nebojša nije mogao da sakrije svoja osećanja. Ili nije želeo da ih krije. Voleo je svoga profesora i plakao je zbog njegovog nestanka. To je bio on: na prvi pogled lep i pametan, šarmantan, ali oni koji su ga bolje poznavali znali su da je njegova glavna osobina osećajnost.


»

profesionalizam

Janko Baljak (31 Oktobar, 2006 - 02:07)

je ono što sam zapamtio.
secam se velikog medijskog eksperimenta "festovizija" u vreme u kome sam bio počastvovan da kao student učestvujem zajedno sa svim dragim ljudima sada profesionalcima na raznim stranama (ima nekoliko i uvazenih blogera)

pravili smo s nebojsom kablovsku eksperimentalnu televiziju krajem osamdesetih u toku festa. sve se desavalo u sava centru.
16 sati programa dnevno koje je gledalo samo naselje cerak 2 tada najnovije ogledno naselje u beogradu.
nemoguca misija!

te godine sam izmedju dva priloga u centru sava koje sam rezirao za potrebe programa
(kako se osecaju razvodnice, a kako glavni doktor festa) vrlo pripremljeno i odgovorno razgovarao u studiju petnaestak minuta s milosem formanom
glavnim gostom festa. i sa končalovskim. "pomahnitali voz" je bio aktuelan. ne samo da sam ih obojicu dotakao u liftu nego sam i pricao dugo i kompetentno u studiju sa njima.
trebalo je popuniti 16 sati programa

te moje razgovore videli su u samo ljudi u naselju cerak 2 gde je naš program bio apsolutna diverzija i hit u odnosu na jedina dva postojeca vidljiva kanala u beogradu. rts 1 i rts 2. i mi smo bili srecni kao mala deca. nebojša djukelic najvise.
otkrivao nam je almodavara i pomalo kaurismakija stidljivo i to smo provlacili kroz taj maratonski program. to su te godine.

kablovski program je u srbiji zaziveo petnaest godina
kasnije!

jednom smo otisli u to naselje da vidimo koliko smo gledani (nisu postojali piplmetri). mislim tanja peternek i ja.

na ceraku 2 ljudi su nam svima tražili autograme.anonimnoj tanji peternek, a tek meni koji nisam ni imao ambicija da se dalje slikam

lepo je ucestvovati i biti pionir u bilo cemu.

nebojsa djukelić je imao taj jak vizionarski duh.
umeo je ljude i svoje saradnike da animira da ucestvuju u necemu sto kao buducnost i u tehnologiji i u onome sto u istoriji "pokretnih slika" (taj izraz je jako voleo i dobro ga je promovisao) tek dolazi. i to sam naucio kao lekciju.


»

Ogromna praznina

Miljenko Dereta (31 Oktobar, 2006 - 07:01)

Sa Nebojsom sam studirao kod Radosa Novakovica. Bili smo "klasici". Onda smo skoro 20 godina radili zajedno. Bilo je uzbudljivo pomagati mu u misionarskom poduhvatu sirenja "vere" u film. Jankove uspomene su drgocene. Samo na ovom vip blogu borave mnogi kojima je Nebojsa nesebicno pomogao da postanu to sto su danas. To je bila njegova najlepsa osobina, ta nesebicnost u kojoj su pokretne slike bile ispred njega samoga.
Onda je "pravi zivot" pobedio.
Nadam se da je nasao mir i spokoj. Mi koji smo "ostali ovde" vodimo virtuelne nocne razgovore. Goran pise u 2 ujutro, Janko odgovara u 3. Ne moze se mirno spavati u ovom vremenu. Otud valjda i secanja na mrtve, na vredne ljude iz nase proslosti. Otud valjda i nas apsurdni pokusaj da ih ugradimo u istoriju Beograda - ploca za Maksu, ulica za Nebojsu... A oni ruse ploce i skidaju table sa imenom Djindjica. J

J.... ti zivot.

Nebojsa i ja smo bili prijatelji. 27 godina. Zato ga se cesto setim i retko pominjem.

MDereta


»

Bоže

Doctor Wu (31 Oktobar, 2006 - 13:20)

kad se čovek seti: Đukelić, Dereta, Marković, Karanović, pa i Dragan Babić, a da i ne pominjemo one džinove pre njih.

Stvar koja posebno dojmi coveka je koliko su svi ti ljudi bili iznad (u osnovi, ipak, pomalo jadnog) vremena u kome su ziveli i koliko su, sto neko gore rece, kipeli od duha i snage i stigli i da obrazuju, skoluju, oplemenjuju. Ne onako ex cathedra, kruto, nego lezerno, nepretenciozno. Opet to covek prosto ne moze a da ne uporedi sa ovim danasnjim 'google me, prvonagradjivanim VIP-ovima, pozerima' koji marsiraju, psuju se, pljuju, kopaju, nadmudruju. Sign of the times...


»

Covece, sav sam se najezio!

v.d. (31 Oktobar, 2006 - 15:03)

Ej! Pa ljudi!
Gde ja zivim? Sta ja radim?
Koja prica, sav sam se najezio!
Dzaba meni 23 godine, kada mi se nikada nece desiti tako nesto...
Dzaba mi Akademija i diplomski, i 5 televizija sa nacionalnom frekvencijom i milion producentskih kuca...
Koje je to vreme bilo...
Svima vama treba dati po ulicu :D

Mladi V.D.


»

...i njegov glas,

jasnaz (31 Oktobar, 2006 - 10:03)

pa kada ga čuješ iz druge sobe, ostaviš to što radiš i dotrčiš da čuješ/da slušaš: kako priča i šta priča (a u njegovo vreme bilo je, čini mi se, i više onoga dobrog, aktuelnog, o čemu je mogao da priča)... ne bih o tome koliko je ovo retko danas, samo bih da se pridružim potrebi za sećanjem, zahvalim g. Baljku što nas je podsetio i „potpišem se za ulicu”...


»

Nedostaju

Sa Palube (31 Oktobar, 2006 - 12:48)

i njegova pojava i njegov nacin komunikacije
--------------
www.yahti.com


»

samurai jack

samurai jack (31 Oktobar, 2006 - 13:10)

je tada, pre 10 godina, sa uzasom shvatio da je umrla normalna srbija. Sve sto se dogodilo nakon toga je zalosno i spominjati, a u tom mentalnom brlogu se jos uvek nalazimo. Jos uvek je grozan mrak, bez lasera, barem...

Najautenticnije tv lice koje sam video.

Hvala ti za ovo, Janko!

Zalim sve one koji ga nikada nisu videli..


»

Secam se...

Sasa (31 Oktobar, 2006 - 15:17)

...sitnih zimskih sati, kada smo kao neku najvecu svetinju brat i ja prizivali Hronike fest-a, kada nista drugo na ovome svetu oko nas nije postojalo da nam (u)kaze sta to onaj tamo, Veliki svet, snima, kakve to neobicne filmove pravi...kako sam samo bez daha i disanja inserte stranih filmova, koji su tu negde, oko mene, a ipak predaleko, jer Beograd je tada (a verovatno i sada) bio daleko od unutrasnjosti Srbije (o kraterima na putevima da ne govorimo)...Bez Nebojse, ljubav prema filmu bi bila samo jedna obicna, prolazna decacka avantura, a ovako, jos uvek tesko da mogu bez njega...Mozda samo jedna crtica iz Hronika: te godine na FEST-u je gostovao i film "Sammy and Rosie Get Laid" (Stephen Frears), i secame se da je Nebojsa, malo bojazljivo, malo sa rumenilom na licu, prozborio kako sledi insert iz filma "Semi i Rozi se tuc..ju" (ne znam da li se ovde sm(ij)e, ali izustio je rec u celini i celosti)...Covek koji je ziveo za film je bez kalkulisanja nama obicnim smrtnicima prenosio svoja znanja i zapazanja...Voleo sam tog coveka, a moj prijatelj, ovdasnji bostonski filmski kriticar ga se seti ponekad, sa setom, kada hvali nasu kinematografiju i cinjenicu da u nasoj zemlji znaju i cene film kao umetnost, znaju, npr. ko je John Ford, i cak stavise, kojekude, vole ga i cene, dok njegovi sunarodnici nikad culi...


»

"Man without son is man without future"

Djordje Krivokapic (31 Oktobar, 2006 - 16:31)

"Man without son is man without future"

Kleopatra Cezaru (Rome)


»

Nekoliko puta

Prijatelj oba b... (1 Novembar, 2006 - 04:30)

Nekoliko puta na raznim mestima u gradu video sam Nebojsu Djukelica uzivo. Takodje sam mu u dva navrata bio i publika u kvizu "Sto godina filma".

A jednom sam cak i skupio malo hrabrosti i prisao mu, u Sava Centru, i veoma smusen, pitao ga koji film iznenadjenja ce biti prikazan te veceri na programu Festa. Odgovorio mi je, logicno, da ako bi mi rekao o kom se filmu radi, onda to vise ne bi bio Film iznenadjenja:)

Otkad je nestao, uvek, kad prolazim Bulevarom, pogledam u najvise spratove hotela Metropol, i setim se Nebojse Djukelica!

Prijatelj oba barda i još jednog


»

dubravka vojvodić o nebojši

Janko Baljak (1 Novembar, 2006 - 10:51)

Za Nebojšu
Sećanja naviru u pramenovima. Prvi put čujem njegove kritike u Hronici Trećeg programa Radio Beograda sedamdesetih. Zauvek pamtim intervju s a Dzonom Hjustonom kraj bazena u Kanu. Portret Snežane Bogdanović uradjen u Puli posle filma «Ono malo duše», Ademira Kenovića. Mlada zvezda i Nebojša se voze nekom ludačkom limuzinom i pričaju . Usećanje odnekud navre Centar sava i svi njegovi Festovi.Zapljusne me i zarazi njegovo uzbudjenje oko DEKALOGA Kiješlovskog koje uspeo da sakupi na jednom mestu na FEST-u..Uzdrhtalost koju sam osećala posle «Krtakog filma o ljubavi» i sasvim drugačije i dublje posle »Kratkog filma o ubijanju».Filmski trenutci za nezaborav. Lovačke večere na Paliću uz koje se osnivao još jedan medjunaordni festival -Palićki. Danas festival evropskog filma. Bez Nebojše ne bi ga bilo.Odnekud se pojavljuje i povratak Dušana Makavejeva sa «Mr.Montenegrom»(«Biseri pred svinjama») .Fest je i Mak je opet pred beogradskom publikom posle mnogo godina izgnastva. Nebojša diskretno smešta Makovu suprugu Bojanu na počasno mesto. Dvorana Sava Centra kao da ne diše za vreme filma a onda se prolomi gromki aplauz.Mak je ponoov u svojoj zemlji.
Jos uvek pamtim i jedan od prvih slogana koje je «izbacio» radeći za trenutak u marketingu»Samo prvi se pamte.»
Nebojša Djukelić će se pamtiti zauvek.
Dubravka Vojvodic,filmski kritičar


»