Skip navigation.

Labris

Banka hrane

 
Srbija 2020

Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije

ПРЕДЛОГ УСТАВНОГ ЗАКОНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ   Примена Устава Републике Србије  Члан 1.                        Устав Републике Србије (у даљем тексту: Устав) примењује се даном када га прогласи Народна скупштина, ако у погледу примене појединих његових одредби овим законом није другачије одређено. 

Примена одредаба Устава о републичким органима  Члан 2.                        Републички органи, организације и службе настављају са радом до њиховог образовања, односно избора, у складу са Уставом, осим ако овим законом није другачије одређено.  Избори за народне посланике, председника Републике, посланике и одборнике  Члан 3.                   Изборе за народне посланике у Народној скупштини расписаће председник Републике, тако да се одрже најраније у року од 45, а најкасније у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона. Изборе за председника Републике расписаће председник Народне скупштине, до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона којима се уређују положај и избори за председника Републике, одбрана и Војска Србије, спољни послови и службе безбедности.Изборе за посланике у Скупштини Аутономне покрајине Војводина расписаће председник Народне скупштине, до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу закона којим се уређује територијална организација Републике Србије.Изборе за одборнике у скупштинама јединица локалне самоуправе расписаће председник Народне скупштине, до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона којима се уређују територијална организација Републике Србије, локална самоуправа, локални избори и положај главног града.  Прва седница новоизабраног састава Народне скупштине   Члан 4.                               Прва седница новоизабраног састава Народне скупштине траје док Народна скупштина не донесе закон о министарствима и док не изабере Владу.   

Рад Народне скупштине након избора Владе  Члан 5.                        Новоизабрани састав Народне скупштине ће у току првог заседања након избора Владе, ускладити са Уставом законе којима се уређују  Заштитник грађана и остваривање права грађана на обавештеност, и изабрати Заштитника грађана, орган надлежан за праћење остваривања права грађана на обавештеност, гувернера Народне банке Србије и органе Државне ревизорске институције.                        У току другог заседања након избора Владе, Народна скупштина ће ускладити са Уставом законе који се односе на примену одредаба Устава на судове и јавна тужилаштва, и то: законе којима се уређују организација и надлежност судова, избор и престанак функције председника судова и судија, Високи савет судства, организација и надлежност јавних тужилаштава, избор и престанак функције јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и Државно веће тужилаца.  

Примена одредаба Устава на судове и јавна тужилаштва  Члан 6.                         Судови и јавна тужилаштва настављају са радом до усклађивања са Уставом прописа којима су уређени њихови организација и надлежност, као и положај судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, ако овим законом није другачије одређено.                        Судови који нису почели са радом до дана ступања на снагу овог закона, почеће са радом у роковима одређеним законима којима се њихова организација и надлежност усклађују са Уставом.                        У року од 90 дана од дана ступања на снагу закона из члана 5. став 2. овог закона, Народна скупштина ће изабрати изборне чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца, с тим што ће чланове из реда судија, односно јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца за први састав Високог савета судства односно Државног већа тужилаца бирати из реда судија, односно јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који се у време избора налазе на судијској, односно функцији јавног тужиоца или заменика јавног тужиоца.                        До избора председника Врховног касационог суда, члан Високог савета судства по положају је председник Врховног суда Србије.                        Конститутивна седница Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца одржаће се у року од 7 дана од дана избора изборних чланова.  Избор судија и председника судова  Члан 7.                        Избор председника Врховног касационог суда и први избор судија Врховног касационог суда извршиће се најкасније у року од 90 дана од дана конституисања Високог савета судства.                        Избор судија и председника осталих судова извршиће се најкасније у року од једне године од дана конституисања Високог савета судства.

  Избор јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца 
Члан 8.                       
Избор Републичког јавног тужиоца извршиће се у року од 90 дана од дана ступања на снагу закона којим се уређују организација и надлежност јавног тужилаштва и избор и престанак функције јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.                        Избор осталих јавних тужилаца извршиће се најкасније у року од 6 месеци од дана ступања на снагу закона којим се уређују организација и надлежност јавног тужилаштва и избор и престанак функције јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.                        Избор заменика јавних тужилаца извршиће се најкасније у року од једне године од дана конституисања Државног већа тужилаца. 
Примена одредаба Устава на Уставни суд 

Члан 9.                        Избор, односно именовање судија Уставног суда извршиће се најкасније  до краја другог заседања Народне скупштине након избора Владе.                        Ако до истека рока за избор, односно именовање судија Уставног суда не буду конституисани Високи савет судства и Државно веће тужилаца, односно не буде извршен први избор судија Врховног касационог суда, извршиће се избор, односно именовање судија Уставног суда са листе кандидата председника Републике и листе кандидата Народне скупштине, а именовање са заједничке листе Високог савета судства и Државног већа тужилаца извршиће се у року од 30 дана од дана првог избора судија Врховног касационог суда.                        Избором, односно именовањем 2/3 од укупног броја судија Уставног суда сматра се да је Уставни суд конституисан, у ком тренутку престаје мандат председнику и судијама Уставног суда изабраним у складу са раније важећим Уставом.                        Закон о уређењу Уставног суда, поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука, Народна скупштина ће донети на седници на којој, у складу са Уставом, врши избор судија Уставног суда.  Примена одредаба Устава на покрајинску аутономију  Члан 10.                        До дана ступања на снагу новог статута аутономне покрајине, покрајински органи и службе настављају са радом у складу са одредбама важећег статута и одлука скупштине аутономне покрајине, а финансирање ће се вршити у складу са чланом 184. став 4. Устава.                        Новоизабрана скупштина Аутономне покрајине Војводина дужна је да пре усвајања достави предлог новог статута Аутономне покрајине Војводина на сагласност Народној скупштини најкасније у року од 90 дана од дана свог конституисања.                        Органи и службе Аутономне покрајине Војводина преузимају надлежности предвиђене Уставом ступањем на снагу новог статута  и закона којима се уређују питања од покрајинског значаја.  

Примена одредаба Устава на локалну самоуправу  Члан 11.                        До усклађивања статута јединице локалне самоуправе са Уставом и законима којима се уређује територијална организација Републике, локална самоуправа и локални избори, органи и службе јединице локалне самоуправе настављају са радом у складу са одредбама важећег статута и одлука скупштине јединице локалне самоуправе, ако овим законом није другачије одређено.                        Мандат извршним органима општине престаје даном конституисања новоизабране скупштине општине, а престанак мандата извршних органа града и града Београда уређује се законом.                        Избор извршних органа јединице локалне самоуправе уредиће се законом, у складу са Уставом.                        Новоизабрана скупштина јединице локалне самоуправе ускладиће статут најкасније у року од 90 дана од дана свог конституисања.  Важење републичких прописа  Члан 12.                         Закони и други републички прописи остају на снази до њиховог усклађивања са Уставом, у роковима предвиђеним овим законом, ако овим законом није одређено да престају да важе.  Важење покрајинских прописа и прописа органа јединица локалне самоуправе  Члан 13.                        Покрајински прописи и прописи јединица локалне самоуправе остају на снази до усклађивања, односно доношења одговарајућих закона и других републичких прописа, у складу са Уставом и престају да важе у року утврђеним тим законом, односно другим републичким прописом.  Престанак важења закона  Члан 14.                        Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије («Службени гласник Републике Србије» бр. 1/90, 18/91, 41/91, 59/91, 63/91, 9/92, 50/92, 70/92, 77/92 и 20/93).     Општи рок за усклађивање закона са Уставом  Члан 15.          До 31. децембра 2008. године ускладиће се сви остали закони који нису у складу са Уставом.  Усклађивање осталих републичких прописа  Члан 16.                        Републички прописи донети за извршавање закона који ће се ускладити са одредбама Устава, ускладиће се најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу закона.  Усклађивање положаја носилаца јавних функција  Члан 17.                        Лица која у складу са прописима који су на снази у време ступања на снагу овог закона обављају јавну функцију у органу, организацији или служби Републике, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, дужна су да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона ускладе свој положај са одредбама Устава којима се уређује неспојивост функција. 

Мандат председника Републике  Члан 18.                        Избор председника Републике из члана 3. став 2. овог закона сматраће се првим избором у смислу члана 116. став 3. Устава.  Правнотехничка редакција  Члан 19.                        Стручна служба Народне скупштине ће пре објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“ извршити правнотехничку редакцију текста Устава. 

Завршна одредба  Члан 20.                         Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.  4100306.082.doc/1


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. УСТАВНИ ОСНОВ                        Уставни основ за доношење уставног закона садржан је у одредби  члана 134. став 1. Устава  Републике Србије из 1990. године („Службени гласник РС”, број 1/90). Наведеном одредбом предвиђено је да се за спровођење промене Устава доноси уставни закон.  II. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ УСТАВНОГ ЗАКОНА                        Нови Устав Републике Србије донесен је у поступку за промену Устава који је предвиђен одредбама чл. 132. и 133. Устава Републике Србије из 1990. године.                         Доношење новог Устава Републике Србије захтева да се правни систем Републике Србије усклади с новим уставним решењима. При томе, усклађивање правног система с новим Уставом Републике Србије и почетак рада државних органа у складу с њиховим новим уставноправним положајем подразумева одређени прелазни период – време потребно за увођење нових уставних решења „у живот”. У прелазном периоду доносе се потребни закони и врши избор функционера предвиђених уставним законом.  III. СТУПАЊЕ УСТАВНОГ ЗАКОНА НА СНАГУ                        Уставни закон ступа на снагу наредног дана од дана његовог објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.    


NE DIRAJTE ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA!

Otvoreno pismo poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije

NE DIRAJTE ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA!

Centar za unapređivanje pravnih studija i Inicijativa mladih za ljudska
prava zahtevaju od poslanika Narodne skupštine Srbije da se suprotstave
izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Nevladine organizacije ukazuju na moguću nameru podnosilaca Predloga
ustavnog zakona da se ukine ili značajno oslabi institucija Poverenika za
informacije od javnog značaja i time snizi nivo zaštite prava javnosti da
zna za poslove državnih organa.

Povodom Predloga ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, u
kome se izražava namera izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od
javnog značaja i izbor organa nadležnog za praćenje ostvarivanja "prava
građana na obaveštenost" (član 5. Predloga zakona), nevladine organizacije
apeluju na narodne poslanike Skupštine Srbije sledećim dopisom:

"Informacija je kiseonik demokratije! Pristup informacijama u posedu
državnih organa omogućava građanima efikasnu kontrolu rada onih koji su
izabrani da privremeno vrše poslove vladanja. Srbija je jedna od poslednjih
država u Evropi koja je dobila Zakon o slobodnom pristupu informacijama od
javnog značaja, pre nešto više od dve godine. Zbog toga:

- Pustite Zakon da živi;

- Prestanite da govorite o pravu na obaveštenost, to pravo ne
postoji iako ste ga uneli u tekst novog Ustava - ceo svet, kao i naš Zakon
koji ste sami izglasali, zna samo za pravo na pristup informacijama;

- Izbrišite iz člana 5. Predloga ustavnog zakona deo stava 1. koji
se odnosi na potrebu usaglašavanja Zakona o pristupu informacijama sa novim
Ustavom, jer tu nema šta da se usaglašava- u suprotnom, ako odustanete od
važećih zakonskih rešenja, možete samo da otežate ili čak ugušite ionako
mukotrpnu primenu Zakona;

- Izbrišite iz člana 5. Predloga ustavnog zakona deo stava 1. koji
se odnosi na Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i nemojte
ga zvati "organ nadležan za praćenje ostvarivanja prava građana na
obaveštenost", kada on već ima naziv koji mu je sam Zakon o pristupu
informacijama dao;

- Nemojte ni pomišljati da novim zakonskim rešenjima svedete posao
Poverenika na "praćenje ostvarivanja prava" - njegov posao je već definisan
Zakonom i sastoji se, pre svega, u tome da pruža pravnu zaštitu onima kojima
je onemogućen pristup informacijama u posedu organa javne vlasti. To je
evropski i svetski standard, od koga vi kao narodni poslanici ne smete da
odstupite jer bi time povredili pravilo o zabrani snižavanja jednom već
dostignutog nivoa zaštite ljudskih prava (član 20, stav 2. novog Ustava
Republike Srbije)."

U Beogradu, 09. novembar 2006.

Centar za unapređivanje pravnih studija

Inicijativa mladih za ljudska prava


Zar niko ne kapira sta se

Zar niko ne kapira sta se desava? Da li se pitate sta ce uslediti sa tim "usaglasavajem zakona"? Kada je bio predlozen Ustav, bilo je dosta komenatra u fazonu "moze se to malo popraviti Ustavnim zakonom". Da li ovo izgleda "popravljeno"?


Zar niko ne kapira

Quote:
Zar niko ne kapira sta se desava?

Ma neki su ukapirali odavno, samo sta vredi kad' je predlog ustava prosao na referendumu.


Veoma kvalitetan Ustavni zakon !

Svaka čast piscima Zakona !


Milivoj: "Svaka čast

Milivoj: "Svaka čast piscima Zakona !"


Svechana (Posebna) sednica Skupshtine republike Srbije

Batalih i super knjigu koju sam kupio na Sajmu knjiga, ma odrecicu se i CSI-a, jer bolje zabave od ove - ne ima danas na Tje-vjeu.
Svechana und Posebna sednica povodom usvajanja Ustavnog zakona pod dirigentskom palicom notornog ludjaka i palanachkog ekscentrika - Pedze Markovica.

Za one koji nemaju zeludca i zivaca moram da informishem da je situacija kritichna. Famozno jedinstvo iskazano grandioznom cifrom 242 (Fly 242?), potonje manje uverljivim 52.31, uz referendumsko agitpropovsko cvrkutanje i krljanje u usta - preti da se pretochi groteksni kreshendo jadne predstave Vojislava, Ed Vud, Koshtunice.
Unakrsna medjusobna pljuvachina izopachenih, potuljenih i zbunjenih dostize jedan od svojih istorijskih vrhunaca.
Junaci u majicama udarili na Struchnost pre politike.
Lete neartikulisane i nedovrshene polumisli.
Pedza koluta ochima, Vuchic Jok Majica replicira, Albijanic govornichki briljira u nonsensu, Vuchelic i Dachic komotni i raspishtoljeni u prvom redu. Baki se zabavlja kao u kafani.
Predstavnici Demokratske stranke smrknuti i (za sada) pasivni. Valjda im je doshlo do pameti koliko su neopevano prsli trulim, besmislenim i razocharavajucim kompromizerstvom sa neoprostivom gluposhcu.

Ali ono shto celu ovu idiotsku ujdurmu chini zaista kritichnom po srpsko drushtvo jeste jedna druga chinjenica.
Svi ti ljudi, iz tog podruma gluposti i pokvarenosti, koji se ne libe da prikazu sopstvenu tupost, sramotu, chemer i jad, najcrnjim rechnikom, najogavnijim insinuacijama, tuznim niskostima, koliko za par sati, iskazace nedvosmileno jedinstvo u pogledu usvajanja ovog Zakona.

U Srbijici su licemerje, lazi i prevare postali vrline.

Ipak, moje je skromno mishljenje da se stvari odvijaju u dobrom smeru. ;)


vrline i dekadencija Srba

uvek su licemerje i lazi bili na ovaj ili onaj nachin vrline .
zavisi gde . u kom sloju i okruzenju .
ali manje -vishe , uvek , makar u naznaci ili simolicno .

ne znam o kom "dobrom smeru" mislish .

treba sa svilanovicevog bloga (pre nego ce reci Cha ) dobro promisliti pametne reci o identitetu malih , zatvorenih grupa :

(parafraziram )
kada se mala grupa ljudi , sa isim misljenjem ukopa , cesto pocinje da se ponasa kao sekta .
nikogga novog ne prima , a ako neko drugacije misli biva izbacen .
to je rekao Svilanovic .
Nesto je navodio GSS koji je licio u jednom dugackom momentumu upravo to . tj. imao je problem , male okamenjene grupe , bez gurua , ali sa nekim neustanovljenim uniformnim projektom koji se nazirao negde "u nigdini" shto bi rekli knjizevnici .

ta filosofija , homogenost malih grupa zna da bude nezgodna .

mislim da nam se uopste ne pise dobro i da se sve odvoja 'u nazad' i 'od natraske' .

winetu Dr.


Dobro je kad nije dobro

(Ooo, veliki) manitu,

Naravno, licemerje i laz jesu bili praktichno jedini instrumenti mnogih vlasti. Ali to svakako nije neshto chemu treba teziti, a pogotovo ne gajiti i pospeshivati kao shto to chini vajni premijer.
Mislim da Srbiji ne treba vishe ovog moralnog rastakanja i iracionalnog trabunjanja kakvo nam je predsednik DSS-a priushtio u protekle tri godine.

Slazem se da male grupe imaju neke mane, medjutim, one ne proistichu iz velichine grupe, vec poglavito iz njenog sastava. I ma koliko taj sastav chesto bio problematichan (papagaja i poltrona ima svuda) sektashko "svojstvo" koje im se pripisuje vishe spada u rezimsko podmetanje.
Nisam uochio o chemu je Svileni pisao na tu temu ali slutim da je njegova perspektiva bila pre svega stranachka. O "okamenjenoj" grupi koju G.S. pominje (u citatu) bi se dalo razgovarati nadugachko i nashiroko i nisam siguran koliko bi Svilanovicevi argumenti bili validni. Shteta shto se samoudaljio (poput Talichnog Toma).

Mislim da se stvari krecu u dobrom pravcu i da ovaj neizdrz od vlasti, vlade, premijera i "opozicije" treba shto pre da se rastochi.
Shlag na torti je to shto oni to sami rade i shto se raspad sistema deshava naochigled javnosti.

Uprkos shto cu izneti mishljenje suprotno, recimo, Djordju Vukadinovicu, usudjujem se da kazem da ce iz svega ovoga ipak netko profitirati. Ja bih se kladio da ce to biti LDP. A ti?

Naravno, nemam iluziju da cemo od novih izbora dobiti ishta bolje od DS-DSS koalicije, ali zaista ne bi bilo loshe da im se nacrta LDP i da ih makar maltretira i nervira.


"i nisam siguran koliko bi

"i nisam siguran koliko bi Svilanovicevi argumenti bili validni. Shteta shto se samoudaljio (poput Talichnog Toma)."

Pre kao Daltoni, na zeleznickoj sipci, kad ih mestani iznose, onako nakatranisane i uvaljane u perje, van atara svog grada.


Šabić i Šabić

Dragi Milići,

Znate li kako je uopšte g. Šabić izabran na mesto poverenika za informacije?

Hvala vam na ljubaznosti i izvinite što sam ostao dužan odgovora na jednoj ranijoj temi vašeg bloga. Kada sam se rešio obaveza, momenat za odgovor već je bio prošao.


Carlo, postavili ste pitanje

Carlo,
postavili ste pitanje Milićima ali oni nisu još dali odgovor, a mene sada zanima šta je to interesantno što Vi znate o njegovom izboru? Sve što ja znam jeste ona poznata priča da je on u decembru 2004 izabran (ne znam tačno ali bi trebalo da ga je predložila Vlada a izabrala Skupština) ali da su mu omogućili da radi, (a bili su dužni to da urade odmah), tek nakon 6 meseci.
Inače, nevladine organizacija koje su pratile njegov rad ocenjuju ga kao čoveka koji veoma korektno obavlja svoj posao. Da li postoji i neka druga strana ove priče?
Anna


Anna, postavili ste pitanje

Anna, postavili ste pitanje Karlu Pontiju, a evo ja dogovaram umesto njega: ne, nema druge strane price, zanima ga samo kako je uopste doslo do te "kadrovske greske" sa Sabicevim postavljanjem, jer im covek ocigledno zagorcava zivot od prvog dana kako je stupio na to mesto... Sada planiraju da ga smene u paketu sa Jelacicem i jos nekim ljudima koji im smetaju.


Hvala Zokster! Pa dobro,

Hvala Zokster!
Pa dobro, možda je čovek počeo da radi svoj posao, a nadali su se da neće pa je tako postao "kadrovska greška".
Mada, izlgeda da je on to bio od prvog dana, što je čidno jer je opet regularno predložen, izabran...
Ako neko zna odgovor...


Nemate vi pojma, svi skupa i ponaosob !

Rekao sam ja vama da je Tunjavi zakon --- što naumi to i uradi --- a vi niste verovali !