Ožalošćena porodica

nas odavde (blog) tesko, samo par stotina (hiljada) ljudi ulazi na ovaj prostor...

I uzgred, kao naslednika vise vidim udovicu nego bivse nosace kofera. A tako razmislja i veci broj iz one grupacije koju ste krstili kao "gradjanim koji su opredeljeni za demokratiju", slagali se sa tim ili ne...

Srbija je i Djindjica "prepoznala" kad ga vise nije imala, tesko da ce i sad prepoznati bilo koga, a otimaci o njegovo politicko nasledje, placeno kako njegovim zivotom tako i mojom buducnoscu, tesko da se vise i u ogledalu mogu prepoznati a kamoli u politici Zorana Djindjica. Ako je iko izdao i njega i buducnost ove zemlje onda su to oni koji vode Demokratsku stranku, stranku koju im je sa ovim pozicijama "zaradio" licno on svojom smrcu. Oni su je dobili gratis...zato je tako i trose.

samo jos da ukapiram ko je koji lik u predstavi

Meni se ti bilbordi DS-a cine kao rezultat nedostatka vizije i ideje, pa onda stave Djindjicevu recenicu koja nama ima znacenje, ali prosecnom gradjaninu Srbije, bas i ne znaci puno. Prosecnom gradjaninu ce vise da znaci pominjanje Kosova, nacionalnog ponosa, pa cak i demagogija SRSa glede korupcije i pravne drzave...

LDP mi se cini mnogo jasniji i kao sto si primetio, zbog toga okuplja sve vise mladih...

ulazeći u ovaj blog, kao Nemanja Vidić, idem glavom gde drugi ne bi nogom.

Ipak, ne mogu a da ne primetim par stvari:

Kovčeg i kofer: daleko bilo prvog, ali postoje ljudi koji su zajednički imenitelji obe grupe, nosača kovčega a bogami i kofera. Mislite o tome.

Izdaja: Moja omiljena izreka glasi - To što sam ja paranoik, ne znači da me ne prate. Isto tako: to što ovaj izraz mnogo koriste razni moroni, ne znači da suština tog čina ne postoji.

Nasleđe: u Srbiji se oko jednog stana koji je predmet nasledstva i dva rođena brata hvataju za gušu, pa posle ne govore do smrti. Ne vidim šta je čudno da se i oko mnogo većeg naseđa zakače potencijalni naslednici.

Premijer: da se niko ne naljuti, ali premijer u Srbiji nikada više ne sme biti politička figura. To mora da bude dobar menadžer, inače smo ugasili.

Samoproglasiti se Djindjicevim naslednikom, nazalost, ili na srecu, nije i dovoljno da bi se to uistinu postalo.
Postustavno shvalerisanje DS sa Djindjicevim politichkim nasledjem je licemerno do mere da ne zavredjuje ozbiljan komentar. Momenat sa promovisanjem Ruzice Djindjic kao politichke naslednice svoga muza, takodje.
S druge strane, ni za Chedino ishitreno i instinktivno politichko delovanje ne mozemo reci da spada u djindjicevsko.
Naprosto, da bi se pretendovalo na mesto Djindjicevog naslednika, bolje recheno, nastavljacha te politike, nije dovoljna (potrebna) dobra volja, nego i lichni, intelektualni i politichki kapacitet.

Zato, ako govorimo o nekakvim naslednicima Zorana Djindjica, pre svega kao o ljudima koji su u stanju da misle, da promisle neshto novo, da evoluiraju i napreduju u okviru objektivnih datosti - onda je istinski ohrabrujuce shto se Vesna Peshic priklonila Chedinoj ekipi.

Vesnino peto mesto na Chedinoj listi govori u prilog oboma. S jedne strane, mudro je od Vesne da je svoj nesumnjivi autoritet, integritet i harizmu poklonila mladim ljudima (ne mislim da im treba dati dva glasa ali ih svakako treba slushati). S druge strane, ohrabrujuce je da tim potezom i Chedomir pokazao zrelost koja mu je manjkala u doba kada je bila najpotrebnija.

P.S.
Glede zalbi gospodina S/M da ce se ovaj blog pretvoriti u eldepeovsku agitaciju:
Sve i da se na tu stranu omakne, ne vidim zashto bi to bio problem? Nisam primetio da u FAQ izrichito stoji da je zabranjeno agitovati za DS, DSS ili bilo koga drugog.
Uostalom, bez obzira na agitovanje i obzirom na stanje stvari u Srbijici, mislim da je idealna prilika da svako glasa za one ljude koji najpribliznije izrazavaju njihove politichke stavove. Dosta je bilo (jalove) kombinatorike, plashenja radikalima (a ovo sada nisu radikali?) - neka svako glasa za svoje.

Oni kojima je dobro, onda nishta, tj. DSS
Koji su da gospodin Djilas preuzme stvar u svoje ruke - za DS.
Za one kojima nije dosta, stvar je jasna - SRS
Onima kojima se chini da je sve to jedno veliko sranje - za LDP.

ovo nadmetanje DS i LDP, ne dozivljavam kao borbu za Djindjicevo nasledje. Pre to vidim kao sukob politika inspirisanih Djindjicevim delom. I zaista mi ne smeta da se na politickom trzistu Srbije nadmecu, pa i sukobljavju politike inspirisane delom Zorana Djindjica. Vise volim to nego saradnju politika inspirisanih delom S. Milosevica i V. Seselja. A posebno mi je problematicna kohabitacija politika inspirisanih Djindjicem i Milosevicem. Kada neko, ko pretenduje na "Djindjicevo nasledje" kohabitira sa onima koji Srbiju vode inspirisani Milosevicevim delom, onda ja sumnjam da je njihova politika inspirisana Djindjicem. To je samo direktna zloupotreba cinjenice da je rec o stranci ciji je Djindjic bio predsednik. To nije nacin na koji je on vodio svoju DS. Zato, ako danas DS pokusava da u izbornoj kampanji iskreno napravi zaokret ka politici koja ce biti stvarno inspirisana Djindjicem, ja to ne bih doziveo kao "otimanje o Djindjicevo nasledje". Cak mislim da bi to mogao biti izazov LDP-u da jasnije profilise svoja politicka zalaganja inspirisana Djidjicem. Zelim da verujem, da bi ova politicka utakmica izmedju DS i LDP pozitivno i mobilizatorski delovala na demokratsko, gradjansko biracko telo. Zdrava demokratska politicka borba moze podici nivo nade i pozitivnih ocekivanja koje bi dovele do vece izlaznosti ovog dela birackog tela. Time bi i direktno i politika i snage koje su inspirisane Milosevicem i Seseljem, bile marginalizovane. Zato dajem punu podrsku demokratskoj utakmici DS-a i LDP-a.

Dr Zoran Đinđić nikada nije povlađivao srpskim kolektivnim frustracijama i fiksacijama. Hiberniranom stanju u kom se Srbija u devedesetim nalazila suprotstavljao je jasnu viziju promena. Umesto težnje da bude popularan izabrao je da bude realističan.Umesto da hrani i podstiče izolacionističke mitove o našoj, tobožnjoj, nacionalnoj veličini → prvi je, kao dominantan u političkom delovanju, afirmisao princip lične odgovornosti. Dakle: nastavljači njegove politke – odnosno oni koji se tako predstavljaju – trebali bi da slede upravo navedeno. A mi ćemo, kao birači/glasači, ubeđen sam u to, takve onda prilično lako prepoznati...

Ako nisi mogao razumeti kao sto kazes Djindjica kad je pricao onda ti nista ne zameram. Ne zameram ti zbog toga sto je ocigledno da ne posedujes kapacitet koji bi ti omogucio da shvatis poruke coveka koji se borio za moderne vrednosti koje ce nas udaljiti od ratova, siromastva, kriminala itd. Ocigledno da Ti je razumljivija pljuvacka i anticivilizacijska komunikacija radikala i socijalista.
Njih si verovatno sve razumeo kada su nam upropastavali buducnost ali nisi imao hrabrosti da im odgovoris na nacin koji oni jedino razumeju.
A mozda si ih podrzavao kada su jeftinom politikom, demagogijom i populizmom stvarali ambijent za raspamecivanje naroda i razaranje drzave i kada su ratnom i ksenofobicnom retorikom huskali narode na krvoprolice.
Zar to treba da im se zaboravi ? U kom su to govoru pozvali na mir, toleranciju i saradnju medju narodima pa da im se danas obracamo upravo na tim principima.

Da nismo imali ljude kao sto su Vesna, Zoran, Vuk, Ceda i mnogi drugi koji su svojom hrabroscu i znanjem uspeli da se suprostave onima koji su ubijali ako ne mislis isto kao oni, danas bi Severna Koreja bila prosperitetno drustvo u odnosu na Srbiju.

Zamislite, godina 2006. dozivotni predsednik Socijalisticke Republike Srbije Slobodan Milosevic. Predsednik Vlade Voljislav Seselj u vec drugom mandatu. Nacelnik Generalstaba narodni heroj Ratko Mladic. Milorad Komrakov vodi dnevnik koji traje 6 sati.Drzava u ratu sa celim svetom. Nema elektricne energije. Mrak, pustos, glad, kriminal, smrt, krv ...
Nesto mi je ovo poznato, kao da sam to vec nekad doziveo, ali da ne idem dalje, dovoljno je i ovo da covek oseti jezu.

I na kraju da kazem nesto o temi.
Svakako da je ovo politicka borba za vrednosti koje je promvisao Zoran Djindjic i tu nema nista lose. Ja mislim da se DS udaljila od tih vrednosti terajuci iz stranke ljude koje je sam Zoran izabrao za njegove najblize saradnike i koji su bili udarna igla u borbi protiv crnih i crvenih. DS je postala tupa stranka bez prepoznatljive ostrine i angazovanosti.

Ja nisam iznenadjen opredeljenjem da se trosi mrtav predsednik za potrebe dobijanja izbora. Ovakva strategija se apsolutno uklapa u marketinski pristup koga gaji tim Borisa Tadica. Sam Tadic je primer uspesno izvedene kampanje.

Javnosti je serviran imidz modernog coveka opredeljenog ka buducnosti i evropskim integracijama. Sama DS se predstavlja kao jedina alternativa i stranka sustinski drugacija.

Da li je to bas tako?

Bacground predsednika ne daje argument za njegov imidz. Sto se tice stranke ona vise lici ali se i ponasa kao neka frakcija jedinstvene stranke koju bi cinili DS i DSS. Gde je tu razlika. Iskreno ja je ne vidim.

Kada god cujem Tadica ja se setim reklame za jednu banku gde se neka guska brine zbog mira u svetu i ozonske rupe. Tako i Tadic. Sve njegove izjave su nekako opste i pune floskula.

Ipak cinjenica je da se Tadic i DS dobro kotiraju ali to je vise rezultat cinjenice da su u opoziciji i da nista ne rade. Drugi faktor je pozicioniranje u javnosti.

Hoce li strategija prema kojoj je mrtav Djindjic najjaci argument, i jedini da se glasa za njih, doneti uspeh, koliko ce se uspeh meriti u mandatima ostaje da se vidi.

Kada nas je policija tukla 96/7 na demonstracijama, patrijarh nam je poručivao "Deco, nemojte da se bijete". Pri tom, NISMO se tukli, nego SU NAS tukli. Stav patrijarha mi je razumljiv (priroda posla), ali Vas stav ne razumem. U najmanju ruku, Jovanović je desetinama puta nudio saradnju Tadiću, a rukovodstvo DS se ponaša kao da LDP ne postoji (Šutanovac: "Neću da pričam o statističkim greškama").

Ne, ne seca se niko jer to sto ste napisali nije tacno i predstavlja klevetu i falsifikat. Pre Vas je to napisao Nebojsa Krstic, na V.I.P. blogu, i kako smo obavesteni, zbog javnog iznosenja kleveta je protiv njega podneta tuzba. I, tada na tom Krsticevom blogu, su se posredno javljali ljudi koji su radili u Vladi i tvrdili da se nista slicno nikad nije dogodilo i da Zoran Djindjic nikada nije izdavao nikakve naredbe o ulascima u zgradu Vlade. Ponajmanje, naredbe koje su se odnosile na Popovica i Jovanovica.

I sama sam radila u Vladi od 2001. do 2004. i mogu licno, kao i desetine ljudi koji su tamo bili zaposleni, da potvrdim da je to sto ste Vi napisali i ono sto je pre Vas tvrdio savetnik Borisa Tadica, apsolutna laz. To sto pisete da je Koprivica, sef obezbedjenja zgrade vlade rekao da Jovanovic i Popovic nisu mogli da udju u zgradu Vlade - takodje nije tacno. Nikada to nije rekao, niti je mogao da kaze. Postoje transkripti sudjenja, postoje izvestaji sa sudjenja.

Ne znam, koji su Vasi motivi da ulazete dodatne napore i da Vasoj lazi pokusavate da date formu autenticnosti, tako sto iza neistina potpisujete Zorana Djindjica i navodite cak i neki datum (11. mart 2003). Posto ste anonimni onda ste "hrabri" i javno se, bez ikakvih posledica, bavite krivotvorenjem.

Ako, zelite da pokazete lojalnost politickoj opciji koja misli da ce postici bolji rezultat na izborima tako sto ce, u predizbornoj kampanji, rabiti ime Zorana Djindjica - onda nadjite neki prikladniji nacin da im pomognete.

I, sramota je da se ovakve neistine i podmetanja plasiraju iz Demokratske stranke i da to danas rade oni ljudi koji nikakve veze sa ovom strankom nisu imali do marta 2003.

Moja velika dilema se odnosi na pravila koriscenja odnosno zloupotrebe bloga. Blog je medij! Neke od ovih poseti(procita,informise se,nastavi da siri dalje)i po desetak hiljada ljudi! To je vise nego neke dnevne novine o nedeljnim da i ne govorim. Zakon o informisanju regulise da nije dozvoljeno javno iznositi neproverene i netacne informacije. Svedoci smo da je upravo ovo pravilo bilo razlog da se stotine postova "skinu",a da se cak neki ucesnici banuju.Ne ulazeci sad u kriterijume "skidanja" i "banovanja" moram da primetim da su mnogi bili neuporedivo benigniji od ovako "opasnih" podmetanja kakve mozemo da citamo na Deretinom blogu.Skrivajuci svoj identitet neko iskoristi zanimljivu temu,nedelju, dan kad mnogo vise ljudi posecuje blog i bez bilo kakve odgovornosti i pokrica objavi izmisljenji citat(?) Zorana Djindjica,potpise njegovo ime, stavi cak i datum ,kako bi bilo autenticnije?? Neka i sto(100) citalaca ovoga bloga u to poveruje za deset dana to ce u Srbiji biti opste poznata istina. I svi ce se pozivati na to kao "opste poznatu istinu". Nazalost nikoga nece interesovati da li je to u javnost stiglo kao "podmetacina" aninimne osobe ili sudski dokazana istina.Upravo zato mislim da vlasnik bloga( u ovom slucaju gospodin Dereta)ali i redakcija medija(Popovic-Restak) imaju obavezu da ili ovakve stvari ne dozvoljavaju ili da osobi koja to zeli da saopsti javnosti omoguce da to uradi ne skrivajuci identitet.(imate mail adresu ).
Mislim da bi ovakvim pristupom omogucili postovanje zakona(Zakon o informisanju),"uozbiljili" sadrzaje blogova,uticali na odgovornost za javno izrecene tvrdnje,a ipak ne bi bili optuzivani za "cenzure" i "gusenje slobode menija"! Ako je neko siguran da je predsednik vlade jedne drzave izdao naredbu i jos ga citira(!)pa neka to kaze javno pod imenom i prezimenom (cak i u nasoj zemlji postoji dokumentacija,arhiva,dokazi)ali ako nije ili to radi po "narudzbini" i jos bi hteo "aninimno", mislim da ima dovoljno "Kurira","Nacionala","Pressa","Identiteta","Tabloida".....za takve poduhvate i da blog 92 ipak treba da bude sacuvan od takvih akcija.

Mislim da je krajnje vreme da krenete da uvodite red na sopstvenom blogu. Pokrenuli ste ozbiljnu temu i podmetanja tipa "Ceda i Beba su ti koji stoje iza ubistva premijera Djindjica" su zaista nesto sto vredja zdrav razum, pristojnost i u krajnjoj liniji spada u domen drustvene ili pojedinacne patologije,ili ako hocete krivicne odgovornosti. Nevolja je sto je takvu vrstu udbaskoKurirskog diskursa pokrenuo savetnik Krstic, ali da ne skrecemo temu dalje - nek bude protumaceno da u svakom zitu ima kukolja.
Prema tome brisite to Dereta, poveli ste jednu zanimljivu i ozbiljnu temu.
A moj odgovor na vas blog je sledeci - mislim da se te dve stranke ne spore oko prava na nasledje, vec oko jednog mnogo prizemnijeg, a za buducnost ove zemlje sustinskijeg pitanja.
A ono glasi - moze li se ikakav napredak za ovu zemlju traziti u koaliciji sa Kostunicom ili ne?
Jer oko toga se lome koplja i to je po meni sustina nesporazuma LDP - DS.
I voleo bih da cujem sta vi, a i ostali blogeri imate da kazete na ovo pitanje

Jedna za drugom neosnovanih tvrdnji koje ste izneli u formi činjenica, zaista su u neskladu kako sa zdravim razumom tako i sa lepim manirima.

Prva sporna teza je ona o "sve vecem broju mladih ljudi" koji stoje iza Čede, Vladana Batića, Žarka Koraća, i sličnih političkih subjekata.
Na osnovu čega vi to tvrdite? Dobili ste statističke podatke iz LDP-a, SDU-a i GSS-a?? Proverili ste to???
Gospodine Dereta, ne priliči vam, ni kao pametnom čoveku, ni kao simpatizeru LDP-a da na osnovu svoje percepcije širite dezinformacije. Niste vi jedini koji to radi, ali ipak, vama ima smisla skrenuti pažnju, pametan sta čovek, shvatićete.
Osim, ako to svesno ne radite, ali to je onda druga priča...

Istina je da deo najbližih saradnika pokojnog premijera čini danasnje rukovodstvo LDP-a, i to upravo onaj deo, od kog se Zoran pred smrt distancirao. I to nisu moje želje, to je realnost. Istoriju ne može niko menjati, ona je takva kakva jeste. Ni Boris nije bio omiljen lik Zorana Djindjića ali je uzrok njihovog hladnog odnosa bila činjenica da je Boris Tadić uživao veće poverenje, kako članstva Demokratske stranke, tako i gradjana Srbije. Uzroci zbog kojih Beba Popović "nije mogao da istrči maraton do kraja" tačnije zbog kojih je smenjen i ekpresno udaljen od Demokratske stranke i Vlade su drugačije prirode. Takodje i uzroci zbog kojih je Zoran Djindjić zahladnio odnose sa mladim Čedom Jovanovićem tiču se činjenice da je jedan od njih dvojice zloupotrebio poverenje ovog drugog.
Dakle, nisu ljudi oko Zorana Djindjića bili idealni, ali razlika izmedju Borisa Tadića i ostalih pominjanih velikana iz LDP-a je u tome što Borisovo poštenje i nekriminalo okruženje niko ne dovodi u pitanje.

Ostali deo vašeg teksta je manje više korektan i tačan. Pod jednim uslovom. Da ne znamo kakva je politika Zorana Djindjića bila prema Kosovu, Republici Srpskoj, Hagu...
Ali pošto znamo, kontinuitet te politike može biti samo politika jedne stranke, i to ona čije se sedište nalazi u Krunskoj 69. Nikako još neke, bar ne za sad.

U svakom slučaju, i dalje vas poštujem, a vaš tekst pripisujem predizbornoj atmosferi i kampanji koja uveliko teče...

Zoran Đinđić je bio realan i pragmatičan političar. I u tom smislu ne bih rekao da je DS izneverila njegove ideje. On je bio svestan da je jedini način da proba da realizuje svoje ideje i program to da bude na poziciji vlasti (da ima većinu u skupštini).

Na sledećim izborima LDP, DS, G17, SPO (Vukov), DSS i koalicija, SPS i SRS će pokušati da dođu do sedišta u skupštini. DS bi najrađe svoju koaliciju posle izbora pravila sa LDP, G17 i SPO, naravno ako ove sranke uopšte uđu u skupštinu. Druga, ali verovatno realnija opcija za njih je koalicija sa DSS i ponovo možda sa G17 i SPO. U svakom slučaju u svojoj kampanji DS ne treba da čini bilo šta što bi ugrožavalo poziciju LDP i G17, jer neulazak ovih stranaka u skupštinu bi smanjio i uticaj DS posle izbora.

Sa druge strane jedini način da LDP bude deo vlasti posle izbora je da oni osvoje dovoljan broj glasova da bi ušli u skupštinu, ali isto tako i uspeh DS na tim izborima. Samo ako LDP, DS, G17, SPO i predstavnici manjina imaju više od 50% sedišta, LDP može očekivati da se nešto pita posle izbora. U tom svetlu u najboljem je interesu LDP da DS osvoji što više sedišta u skupštini. Dakle i LDP u svojoj kampanji mora da izbegava da napadima na DS umanjuje njihove šanse na uspeh.

Da li je moguće da se nova vlada posle izbora konstituiše bez učešća DSS? Rekao bih sa pametnom kampanjom, gde će LDP, DS i G17 pre svega isticati ono što im je zajedničko u programu i izbegavati napade jedna na drugu, veliki broj onih koji obično ne glasaju, mogao bi da donese potrebnu prevagu ovim trima strankama.

Iako to ne izgleda vrlo verovatno slažem se sa gospodinom Deretom da bar treba pokušati da se besmislene diskusije oko toga ko je pravi naslednik Zorana Đinšića prekinu i da se krene sa saradnjom imeđu ovih srodnih stranaka.

ali niko od njih nije ni blizu onoga sto je Zoran uradio i sto je mogao uraditi. Iskreno mrzim sve koji evo vec godinama, pa i danas, kad god im zatreba za koji glas vise se sluze Zoranovim likom i delom. Sve su uradili naopako, dopustili da ga ubiju, a danas se opet sluze njegovim likom. Mlad sam, sacekacu da i istorija kaze svoje za 20-30 godina pa cemo videti ko je ko i ko je kakav u ovoj prici.
Samo znam da ni jedna demokratski orjentisana stranka nema u svojim redovima coveka koji moze da se pohvali da je nesto konkretno uradio za Srbiju odkako je Zoran ubijen. I ubedjen sam da Ruzica nazalost nije osoba koja moze tu nesto da promeni.
Necu radikalno ali nesto mora da se menja!

Palmer
Moram priznati da mi se spot kojim je LDP započeo kampanju veoma dopao. Upečatljiv je, snažan, nosi poruku ...
Problem nastaje kada pogledam njihovu listu...Osim Jovanovića, kome se politička "potentnost" ne može osporiti ma koliko se ne slagali sa njegovim idejama, ostale "zvanice sa liste" prosto vređaju marketinški slogan. Da li možete zamisliti da vam Nataša Mićić formuliše politički interes ili bilo koji drugi bitni životni aspekt - ja ne mogu, a i pomalo me vređa takva ponuda.

Odavno mi se cini da su mi stvari kod 'kuce' jasnije samo sa ovih par hiljada km distance. Buduci da blog postaje nacin da mi mali plasiramo misao u javni etar, moram da podelim nesto sa svima.
Baveci se medijima, ukoliko bi me neko pitao, ili zaposlio da napravim studiju kako doci do najefikasnijeg demokratskog aparata u Srbiji, preporucio bih medijski plan koji mora da bude u organizaciji Demokratske stranke, a satojao bi se u prisiljavanju Kostunice da ode jos udesno, nesto dogovorom, nesto sopstvenim pozicioniranjem u medijskom prostoru, nesto, blagim gurkanjem i podmetanjem.

Kostunica mora otici daleko vise udesno od trenutne pozicije, jer i dalje ugrozava 'desni centar', to jeste jedno od inicijelnih nacela njegove politike, ali u relanosti je odmaknut daleko udesno, a citavom demokratskom potencijalu bi odgovaralo da ode jos desno i mnogo ozbiljnije ugrozi Radikale.

LDP-u se, sa druge strane, mora omoguciti da preuzme levo krilo i tako mobilise kako levicare tako i mladje apstinente, mislim da bilo kakvo podmetanje DS-a LDP-u, samo skodi prvima. DS iako u opoziciji ima medijsku sliku o sebi kao najmocnijoj demokratskoj partiji, cak vlada medijskim prostorom, vlada ovom kampanjom i jedino pravicnoscu i cestitoscu u kampanji koze da opravda svoj rejting i da stavi do znanja biracima da svoj politicki kurs i stav odredjuje pragmaticno i zrelo, ne koketirajuci levo i desno, vec odlucno zahvatajuci sto siri krug oko centra.

Dakle Kostunicu gurati desno, promovistai ga kao desnog, LDP levo, dati im promociju kao liberalnima i levima, a sebe sto sire u centar.

Idealan rezultat moze da bude postizborni dogovor u Kome je Kostunica prisutan, ali marginalizovan, a LDP 'nuzno zlo', ali veoma koristan i delotvoran partner.

Prema tome, ne pljujte, LDP, potrebni su vam, promovisite ih.

Ljudi , pa zar jedna od recenica koju je pokojni premijer cesto izgovarao nije "Ne pitajte sta drzava moze da uradi za vas nego sta vi mozete da uradite za drzavu".
Ajde da se ne plasimo ko ce preci cenzus nego da izadjemo na izbore sa cvrstim stavom bez kalkulacija , mozda nas ili vas koji bi glasali za DS ili LDP ima malo vise nego sto pretpostavljamo.
Ajde da zamislimo mozda najlepsu stvar da te dve partije naprave postizbornu koaliciju , za sta ce mozda imati sansu ako ih podrzimo kako treba.
Nema potrebe da se iko otima o Djindjicevo delo, on je upravo trazio da radimo , a ne da zivimo od secanja i stare slave , svaki dan mozemo uraditi nesto za sebe a samim tim i za nase okruzenje.
Radikali svaki dan urade nesto novo na upropascavanju rodne nam grude , pa zar to da gledamo i aminujemo svojim indiferentnim ponasanjem ili...