Prvo javljanje

nadam se da ces na ovom tulumu pronaci i jednu malu "pol-sobu".

Ponekad su i secanja dovoljna da prizovemo stare mirise, poljupce, zagrljaje, zvukove glasova... Imaj to na umu. Sve dok imas secanje, imas i osecaj. To secanje je ono sto te je guralo da sacekas otvaranje granica koje si gore spomenula.
BTW. Zelim ti prijatan boravak i ugodno cakulanje na blogu. :)

Marin Milosavljevic
novinar, urednik & svakom loncu poklopac

...simpaticna prica..skroooz...

samo nemoj nista da pises o meni.
nisam isto sto bosko i bojana, ali ako ti ponestane inspiracije, bojim se najgoreg.

ja tulim. ovde sunce. gledala ticijana danas. jos nista ne znam za ono. nova god.?

voli te tvoja

kejt mos

Izvoli i odmah sa ulaza udji u kuhinju, mislim da je većina već unutra, kao što je red na svakoj žurci.

Палац сам подбио док смо за гускама боси трчали безглаво по ливади подно села, уз Дунав, где сам лети одлазио. Било је мноштво корења, тек што је из мекане песковите земље извиривало, па није било никакво чудо да се неко повреди. Предводио нас је луди Ђока, онижи али чиграст, чији је очув, док је малтерис’о торањ цркве, пао озго и осто закуцан у цигље којима је била фластерисана порта. А ми се деца баш љуљали о штриковима за потезање звона — да дају звука од себе.
Јадан он.
Присећам се кукњаве жене му, јер је остала са четворо, једно другом до увета. Но убрзо потом је оженио милицајац Вукашин, велик, трећи по реду међ њеним ногама муж, којег је за један Први мај у бирцузу, док су пили, избо у главу ножем Никола, пуштен из Митровице за празник. За други један Први мај, ево навире ми, док смо са школом били на излету у Фрушкој, а ми се играли партизана, из заседе спазисмо нашу разредну како са фискултурником ради неке за описивање непристојне стилске вежбе док јој је муж, наш хорово|а, на оближњој ливади певушио са раздраганом децом пролетњу песмицу, уху баш пријатну. А један издајица отрчао па му казао, но не бих детаљисао след догађаја непријатних нашим празнично расположеним наивним дечјим окицама.
Каснијег једног Првог маја, мене већ склоног девојчицама, док смо се по цветној ливади мириса препуној и од зуке бубица летећих бучној, раздрагани јарцали, задесио први до тада некомпаративан психо-телесни угођај. Наиме, Анка, два разреда испред нас, а веома практична у опхођењу са слободнијим дечацима, звала ме, пред свима, да се љубимо ако смем. Па да се не осрамотим... пристадох. Баш је била безобразна.
Сећања . . .та . . сећања . . . .хвала ти за ово . . .пишемосе ,Tena

цеце

Драга бивша сестро, молим те да сљедећи пут покажеш мало више литерарног талента. Чуј, ово није ни за шести основне, дапаче. Унаточ томе, драго ми је што имамо дописнике из Лијепе ваше. Искрено!
Велики поздрав.
Dejan Spalovic, novinar lista Politika

sve bi trebalo da bude u redu sa secanjima, tj da izazivaju odgovarajuci osecaj, do onda kada ih zelis (pokusas)iznova prozivjeti...

u stvarnosti

a to nece bas da moze uvek, kad god pozelis

sto vise pokusavas, onaj deo koji se tice osecaja postaje sve beznacajniji

zato je bolje samo pamtiti

jer tko ne pamti...

Draga. Hvala ti sto si mi unistila dvadeset i kusur godina frajerisanja ovim da sam zeleo da budem ken! :)
Srecan ti BLOG!
L U B

ps. mozda prica o stiklama ili ravnim cipelama :)

Emil je tih, miran ali cudan mladic koji, kako vele, zivi u nekom svom svijetu...
(Zapravo on je veoma nadaren strip crtac, koji, na svoju veliku nesrecu, zivi u jednom malom gradu, u provinciji).

Za modele prema kojima kreira svoje strip junake, Emil jos od djetinjstva koristi crno-bijele fotografije preminulih osoba koje izrezuje iz citulja u dnevnim novinama... (On cvrsto vjeruje da ih na taj nacin "ozivljava!")

Tim “uskrsnucima kroz strip” se godinama bavi, ali izrazito neuspjesno, i naravno, na opste nezadovoljstvo svojih roditelja koji su oboje veoma zabrinuti za svog sina jedinca...

Mracna scenarija koja Emil pise (kao i likove koje crta) jesu uistinu sjajna ("lynch-evska", “uvrnuta” i “izmjestena iz tezista”) ali njegovi stripovi nemaju bas nikakvu prodju...

Jedini koji ga podrzava u tom njegovom uzaludnom ("nis-koristi!") poslu jeste dobri stari cika Ivo, prijatelj njegovog oca koji je u tom mladicu prepoznao veliki talenat. Ivo je i sam umjetnik, za kojeg takodje svi vele da boravi u nekom svom svijetu, ali cijela ta prica sa cituljama cak i njega potpuno zabrinjava.

Cika Ivo mu stoga dobronamjerno sugerise da promjeni svoje metode rada... Posto Emil, ocigledno, nije u stanju da sam izmasta lik, on mu, iako se uopste ne bavi likovnom umjetnoscu, jednoga dana skicira prelijepo zensko lice kao poklon za njegov novi strip…

Nacrtana rapidografom na paus papiru, cistim linearnim crtezom bez suvisnih detalja, djevojka neobicnog imena ima slatku "bebastu" facu, njezan ljupki osmjeh nevinasceta i razbarusenu kratku frizuru.

Emilu se to, naravno odmah ucini bezveze. (“Ama” kakva sad, tamo neka ljepuskasta "bebica", ipak on je veoma ozbiljan umjetnik, "neko ko umije da uskrsne mrtve!") ali da bi uvazio zaista jedinu osobu koja ga je podrzavala sve te godine on pristaje da prihvati cika Ivin lik i napise jedan, po prvi put, vedar scenario.

I tako u narednih par mjeseci, razradjujuci lik prema cika Ivinoj skici radi Emil na svom stripu i primjecuje kako pocinje da uziva, doduse, ne na onaj nacin i u onoj mjeri koliko bi to cinio da mu je, recimo, glavni lik prof. dr Radovic, neki pisac ili teoreticar iz jucerasnje citulje, ali on se sve vise i vise, mada toga nije ni svjestan, zaljubljuje u svoju glavnu junakinju...

No, kako vrijeme prolazi, pod pritiskom roditelja i sredine u kojoj zivi Emil pocinje da popusta i gubi nadu da ce ikada uspjeti kao strip crtac. Naposlijetku, daje on obecanje roditeljima da je to njegov poslednji rad i kada zavrsi epizodu koju trenutno tusira, uozbiljice se i potrazice neki koristan posao.

Odustaje tako nas Emil od svojih pukih mladalackih snova i zaposljava se u jednom arhitektonskom birou u kojem kao tehnicki crtac robuje jednom “vajnom” arhitekti, ustvari obicnoj cjepanici, koji umjesto da projektuje skladne i pristojne zgrade izmislja za novo-komponovanu gospodu tamo neke kosmarne i kicaste nebuloze a koji, zamislite samo, nikada nije ni cuo za Le Corbusiera. (A o scenaristi Koolhaasu, “pritckerici” Zahi Hadid ili onom pijanisti Liebeskindu kao i drugim danasnjim zvijezdama graditeljske struke - da i ne govorimo).

Sve u svemu, mrak i konfuzija ali STVARNA i gora nego u Emilovim stripovima.

Tako prolaze mjeseci, cak citava godina. Emilu je tesko, ne stize ni trenutak da radi na svom stripu, no roditelji su veoma zadovoljni, tu je i pristojna redovna plata; sve to sada, za njih, napokon ima smisla. Ipak, iako nema vremena da crta, Emil i dalje neprestano razmislja o svojoj “bebastoj” junakinji. Nema to vise veze sa stripom, na neki cudan nacin, “bebica” mu je prirasla k srcu…

Medjutim, kako to ponekad u zivotu biva, taj njegov poslednji strip ipak pocinje da se prodaje...

Isprva u nekom malom fanzin casopisu u susjednom gradu ali kako vrijeme odmice, jedna epizoda se objavljuje kao strip dodatak mnogo vaznijeg nedeljnika u prestolnici. Iznenada, putem interneta kontaktira ga agent koji posluje sa veoma uglednim izdavackim kucama iz inostranstva koje u visokim tirazima objavljuju stripove raznoraznih sadrzaja. Nakon sto mu salje svoje radove, Emil sa agentom ostvaruje jako uspjesnu poslovnu saradnju vezanu za njegov poslednji strip. Honorari su u pocetku pristojni, ali vec poslije pilot epizode, objavljene u inostranstvu, oni pocinju vrtoglavo da rastu.

I tako nas Emil dobija narudzbinu za najmanje 10 novih epizoda...

Odmah napusta posao u birou, osamostaljuje se i odlazi iz rodnog grada...

Iznajmljuje stan u prestolnici i par godina vrijedno i zanosno radi na svom stripu. Evo on vec sada ozbiljno planira da se preseli cak u Pariz jer se njegovi stripovi, nove epizode sa "bebastom" glavnom junakinjom koju je izmislio cika Ivo, stampaju i vrlo uspjesno prodaju sirom Francuske i Italije. Sa svih strana dobija Emil narudzbe za nove projekte, raznorazne poslovne ponude kao i na tone elektronskih pisama klinaca, strasnih obozavalaca njegove umjetnosti, u kojima se vrlo cesto provlaci pitanje odakle je dobio inspiraciju za lik...

Zamislite, jednog ponedeljka s kraja novembra, nesto prije ponoci, stize mu e-mail od djevojke u kojem mu, pored svoje pomalo "dosadne" i vrlo neuvjerljive zivotne price o svom navodnom medjunarodnom uspjehu na polju dramske umjetnosti, saopstava da ga neizmjerno voli te da veoma cijeni njegove stripove, iako niti jedan do sada nije ni uzela u ruke. “Cura” ima samo to isto, neobicno ime kao i njegova "bebasta" junakinja...

Ah, kakav cudan svijet...

Trenutno, njegov francuski izdavac od njega zahtjeva da u specijalnom dvobroju, koji izlazi vec sledece sedmice, kroz opsirniji tekst kao poklon dugogodisnjim citaocima priblizi i opise kako je nastao lik "bebice". U jednom od prethodnih intervjua Emil je vec iskreno priznao da je otac njegovog lika ustvari cika Ivo. Po uzoru na njegovu skicu napravio je citavu studiju ali Emil na zalost ne zna odakle Ivi inspiracija. Posto izdavac zeli da sazna nesto vise o tome, Emil zbog toga zove cika Ivu, svog dobrog prijatelja, sa kojim je i dalje u kontaktu (Cika Ivi je, naravno, neizmjerno drago zbog Emilovog zasluzenog uspjeha).
U prijatnom i veoma dirljivom telefonskom razgovoru, Emil saznaje da ni cika Ivo nije izmislio lik vec da ga je samo precrtao iz Politike. Lijepa djevojka neobicnog imena mu se ucinila zanimljiva kao licnost, uzeo je rapidograf zapisao njeno ime i vjerno precrtao njen lik na paus. Bila je to neka mlada spisateljica (“gospodjica dramaturg”) cija je predstava prije nekoliko godina, kao prva poslijeratna predstava iz Hrvatske gostovala u Ateljeu 212 u Beogradu…

Eto tako, u ovom trenutku, pretrazujuci internet nas Emil shvata da Tena, model po kojoj je njegova "bebica" dobila ime i lik, uopste nije izmisljena, vec naprotiv, da je ona jedna veoma uspjesna mlada dama, dobitnik cak nekoliko znacajnih nagrada, puna kreativne energije i maste, dramski pisac u usponu, koja trenutno zivi i radi u Londonu...

Emil pronalazi njen blog i u dahu joj pise elektronsko pismo. U njemu, onako uzbudjen i pun emocija, ne pazeci pretjerano na gramatiku, prica cijelu pricu o sebi, o svom vrtoglavom uspjehu, o tome kako ju neizmjerno voli te veoma cijeni njen rad iako do sada nije procitao niti jednu njenu recenicu, do ovih o bojani i bosku, ali dok ga pise on tek sada, na samom kraju pisma, pocinje stvarno da razmislja o nevjerovatnom uspjehu sto je njega zadesio i napokon shvata da je ustvari on taj koji je izmisljen...

(Izgleda da je Emil onaj tvoj lik, pisac iz tvoje drame “Dvije” koji se, eto, zamisli, na trenutak oteo kontroli!)

tulum, za pocetak imas prednos, fotka je odlicna na mene je fin utisak dala.

Hvala svima na dobrodslici

vec sam se opustila, nije lose tu kod vas

Nikako da saznam sta je tulum, mada bih morao da znam - secam se, cuo sam tu rec nekad, ali sada ne je ne znam vise.
Tulum koji ja znam je poslednje staniste Maya na Yucatan-u, u Meksiku.

Nije mozda kao Lovran, ali ima sve, Carribean blue and everything, tamo sam se nasao letos i secao se godina koje sam proveo na Kornatima. Dobrodosla!

je Jadransko more.

Setih se Biograda na moru, mirisa borova, zvuka cvrcaka i jednog zutog kamiona.

Dobro dosla :)

...kad ces da mi posaljes sliku sto smo se slikali tvojim aparatom na svadbi?

Zdrrr Tena,

Dobro dosla na forum. Prica je super (svidja se i mojoj zeni bojani :))

Pozdrav,
Aleksandar

lady štivičić, stvarno! razigran, čist nekako, rekao bih. pozdrav!

Draga, konacno da imam jos nekog da mi osvezi dug radni dan.Do sada sam to cinila blogovima B. Srbljanovic. Zaista, dobro dosla! Izmamila si veeeeeeeeeliki osmeh staroj Bibiki

Tena, dobrodošla!!!
Baš je divno ovo što si napisala kao uvod, vidim ja biće ovde opasnog pisanja!

..al nisam ništa uspeo..zato si uspela ti,malla..ono:kako napraviti decu na tako malom prostoru..itajrad..utera ga ti i meni..ako, oće to i da prija..
u tom trilingu od sećanja,dovela si me, recimo,u stanje jednog malog meditativnog transa..opčinjujući me mučno usporenim metamorfozama
svojih junaka,ti me potapaš u stihiju vremena,terajući me da razmislim o svojim polusobama..tu su dve jake ali žene i jadan ja..
i makar se sadržajno živimo radimo i zekimo,ima tu i nečega za patnju..zar ne vidimo da smo mi taj izbor?sestre moje..
niste mi sestre..samo jedna nije..zagnjureni u vreme,lepljivo ko smola ,mi se ko i svaki slučajni junaci spuštamo niz evolucionu
lestvicu,vrludajući od faune do flore..svaki gest pa i glupost,izvodi se onom laganom gracijom sa kojom se otvara pupoljak..
ih,bre,kako ti to lako polazi od ruke..skoro neprimetno,ali nezaustavljivo kretanje emocije hipnotiše me kao posmatrača..
takođe i kao učesnika..znam ,takva umetnost je malo kome potrebna..ona ne samo da zahteva žrtve,nego im i ne otkriva ništa
novo."ubistvo" kako je to voleo da po1000x ponavlja naš prof brodski "nije drugo do tautologija"..boško,brate..
čoveka je lakše ubiti nego zaustaviti..makar i nakratko..
p.s.u njenim instalacijama nije glavno ono što se pokazuje,nego ono kako se mi pri tome ponašamo..a tek osećamo

...ah kakva slatka njuskica opet na tulumu...
the coolest cat!

divna, diiiivna prica... imam i ja svoju mini-ex jugu, koja je, doduse, nastala puuuno nakon nastanka ovog prefiksa "ex", ali mi je uzasno, uzasno draga… moja sarajka i zagrepcanka ne prate ovaj blog, ali znaju one dobro koliko ih voli njihova beogradjanka i koliko joj nedostaju!
dobrodosla na tulum, stara, ali nikako u kuhinju, tamo je ful losa brija, vec odmah podji plesat! :)

Dobro dosla draga Tenci, s nestrpljenjem ocekujem sto ces novoga napisati. Pozdrav Bojani i Boletu i svim dragim beogradjanima iz Zagreba.

We’re burning down the highway skyline
Back on a hurricane that started turning
When you were young
When you were young

And sometimes you close your eyes
and see a place where you used to live
When you were young...
(The Killers)

Gde si u Londonu, mozda bi se mogli naci na picu :-))

Poz.

V.

ocekujemo da budes sjajna kao i tvoje predstave u Ateljeu!
btw, kao sto neko gore postavi stih, Killers-i su... uh, cudo... treste upravo... zapravo stalno!
a When you were young stvarno priziva price...
jezero na Lokrumu, gde naucih da plivam...
zalivi oko Pule, kupanje po kisi + nesrecna ljubav = suze se ne vide, sto je vazno kad imas devet godina...
Tkon, odmah preko puta Biograda, svaki put pogled sa trajekta na 'zabranjeni grad', majusnu nudisticku plazu, sto je jos vaznije kada imas dvanaest godina...
jedan nevidjeni tost na Stradunu, onaj sto se sir beskrajno razvlaci, ispod Katiceve (cini mi se) i Sherbedzija koji svako jutro doceka bas u toj kavani na uglu...
a onda, sit od tosta, pravo na Kamen srece, na pocetku djira, jer, when you were young, na njemu mozes da stojis satima, dok ne dosadis turistima i oni te oteraju zarad sasvim kratkog klizanja po toj magiji...
when you were young...
i Korcula, konacno, ali tako malo, jer, Boze moj, druge stvari su vaznije i pravac Bu2, sto bi upravnik rekao...
when we were young
p.s. je l' Bojana mozda istoricar umetnosti...
lucky boy

Hej Tena,
Dobrodosla! Ja bila na Visu ovog leta. Magicno! Kao da vreme stoji, a otvaraju se neke nove dimenzije. Vis je toliko daleko od svega da nikog nije briga sta se desava na kopnu… Glavna ulica u Kutu, koja se I dalje zove Vladimira Nazora… Pa kafana “Pol Murve” u mestu koje se zove Zena Glava. Nadrealno! Nije ni cudo sto ostrvo ima takvo ime. Uvek kad pricam o tome ovim Englezima zovem ga High… When I was on High…
Ana
Ana WithAFamilyNameTooHardToPronounce

Divan tekst i divna dosegnuta magija bloga u ovoj prepisci emila, tene i ostalih lepih bica..
Naravno da nam je svima lako identifikovati se sa ovim tekstom, svi odrasli na istim reklamama, svi od kusura kupovali iste cokoladne bananice, svi se kupali na istim plazama, i svi jednako sretni i setni posle ovog teninog teksta..
Postoji nazalost taj fizicki trenutak kada se detinjstvo otisne u secanje i prestane biti osecanje.. ali magija jednom , magija uvek - detinjstvo se magicno vrati u trenutku kad se uhvatis da viris kroz zavese i pratis kako se tvoje sopstveno dete ponasa u drustvu iz ulice, ili u trenutku dok klikas fotoaparat setis se da i ti u albumu imas identicnu fotografiju sebe u kuhinji svoje mame dok lizes zice miksera, ili dok planiras ove zime skijanje sa onima sa kojima si nekada delila polusobe, ali tako da se obavezno ide u neku kucu koja ima najmanje pet soba da bi svi stali i obavezno kamin gde ce i vasa zajapurena deca lenjo zaspati na gomili posle milion odigranih partija tablica, kao i vi nekada na jahorini..

Radjajte decu, draga deco, sto vise i sto pre, i eto vam detinjsta nazad u neprepricivo-lepoj i vecnoj formi..

Mogu da zamislim Taneta kako napuhava luftic plucima!!!
Gledali DVIJE - BRAVO TENA!

Многи блогери су после појаве ћирилице са поштованом Теном закључили како одмах треба да се извине због тога? Каква сувишна снисходљивост. Само зато што је поменута из Хрватске. А девојка (жена) лепо каже да може да прочита и ћирилично писмо. Да ли бисте писали на кинеском да се на блогу појави Неки Мао Це Тунг?
П. С. Текст јесте просечан, па била Тена марсовка! А Лијепа њихова је стара шала. Чињеница, лепа земља.
Поздрав.

Не, заиста грешиш, не буди параноична. Ја сам стари добри Србин који поштује и Марсовце и Хрвате, под условом да су нормални, добри и поштени, као и ја, хе хе. Не смета ми латиница, али дозволи ми да пишем писмом које волим и такође поштујем и које и ти разумеш. Желим да се очува и зато га користим и на осталим блоговима, осим, наравно, на енгелеским. А ти пробај да истрпиш ове квачице, под условом да те не вређају. У супртном, твоје је и да их обришеш и нема љутње.
П.С. Можда сам мало претерао у критици твог писанија. Због тога ти се извињавам.
Велики поздрав.

Bojana jeste istoricar umetnosti.

Dobro nam dosla. Obozavam predstavu Dvije (radjenu po tvom tekstu. Gledao sam je dva puta. Prvi put u izvedbi ekipe iz Beograda (Atelje 212), a drugi u izvedbi Scene Obala sarajevske Akademije scenskih umjetnosti kao diplomski rad Lane Baric i Tanje Smoje. Mogu reci da je druga, iaoko samo diplomski rad, bila u rangu prve, ako ne i bolja.
Nek si nam ovde!
Pozdrav.
P.S. Lana Baric je sada glumica zagrebackog Kazalista Mala scena. Pre neki dan sa svojim prijateljima
u privatnoj bezbudzetnoj produkciji snimila je niz ironicno parodijskih
scena sapunice Terezine poljane (po sopstvenom tekstu), a po obrascu latino
sapunskih opera. Vredi pogledati!
http://www.youtube.com/watch?v=RM8fkIKvBAM
http://www.youtube.com/watch?v=jBSbkA0w6oE
http://www.youtube.com/watch?v=QpO5rPkBB7Y
http://www.youtube.com/watch?v=o1QbjsMD7SU

Milan Skendzic - Novi Sad

zaista mi je drago bilo biti u jednom kutku te imaginarne polu-sobe, na ponovnom vidjanju sa Bojanom i Boškom nakon tih nesrecnih 7 gonina nevidjanja... Tena dobrodosla ponovo u moju polu-sobu... drago mi je da te opet vidim posle nepunih 10 godina... tada si jos bila brucos sveucilista u zagrebu na dramaturgiji... bili su mi simpaticni razgovori telefonom, dopisivanja... ozario sam se kad sam te ponovo video
wellcome back in my life

posle vishe propushtenih godina opet sam se obreo na mom omiljenom otoku Lokrumu kod Dubrovnika.
Obilazio stare staze...dugo sedeo u botanickoj basti..dok me neka grupa ruskih turista nije "isterala" odande....

neki mi Dubrovcanin kaze :" E ,sto i mi ne postadosmo Dubrovacka republika"...kao nekada...pominjao mi neke bescarinske zone kao Hongkong..pokazivao heraldiku Dubrovacke Republike...

Valjda mu Crna Gora osnazila nadu ...

Pozdrav Tena,
Takla si me pominjanjem Komize...
U periodu 76-91 sam letovao na Visu, i imao nekada kucu tamo, i to ostrvo je dosta uticalo na razvoj moje licnosti...
Ako ti ne bude mrsko, napisi par redova o najlepsem ostrvu na Jadranu...

Pozdrav BBRS

dobro nam doshli, gospodichna Tena !°

Слични су коментари са Д. зато што сам користио тај лог. Пошто је КОЛЕГА непромишљено открио свој идентитет и при том се потписао испод оног што сам ја написао, проценио сам да је време да преузмем нови, сопствени, лажни идентитет. Ако је баш битно, могу да откријем право име, али чини ми се да нема потребе. Лепше ми је да се представљам као Швејк, у част највећег међу најјачима, Јарослава Хашека. Предлог за читање: Командант града Бугулме.
П.С. Ако имаш нешто од Селина на српском, пошаљи.
П.П.С. Могуће да је д. проценио да би могао да ступи лично у контакт са Теном. Чуј, прави Србин не бомбардује Загреб, него Загрепчанке, у најбољем смислу те речи.
Поздрав.

Мој колега ипак није открио идентитет, то је урадио неко други, да би му наудио. На кварно, јајарски, јер другачије и не зна. Зна се ко то може да уради. Браво, удбашко-пандурске јајаре. Само, као и много пута до сада, оптужили сте погрешног човека. Никаква критика није дозовљена, само хвалоспеви. Нека вам служи на част. Понављам, поменути човек није писао критике на рачун Тене и прљавих Милића, него ја. Жао ми је што се оваква расправа води на блогу Тене, она није ни крива ни дужна. Али, и то је Србија, треба жена да види.
Још једном, алал вера

Trebalo bi da za nekoliko dana obiđem Istru, da li bi mogla da mi preporučiš nešto što bih obavezno morao da vidim ili probam. Pula, Rovinj..

ma meni je bas drago sto ste svi ovde, a i gore postavljena prica je sjajan prilog intimnoj istoriji 'koliko je svet mali', posebno ovo nase bgd selo + njegove brdske podruznice.
al', opet, ako bismo razmenjivali regularne mejlove, onda bi magija nestala, te bi i jedna od cari bloga utihnula...
a, ovako, srescemo se vec nekad, negde, pa sad mozda provalimo, mozda ne, who knows? :)
lucky boy

u drugoj polovini osamdesetih sam svake subote išao s ćaletom u c-market na dedinju.

neposredno uz c-market je slepa ulica, uvek ispunjena automobilima. u njoj se nalazi i pošta. ćale bi parkirao u toj ulici, ja bih ga najpre sačekao u kolima - dok on "digne pare" u pošti. posle bih mu pomogao u kupovini.

sećam se da su zidovi c-marketa koji gledaju na slepu ulicu bili išarani grafitima. Pošta takođe - od svih mi je ostao u pamćenju jedan plavi koji se pojavio na njenim belim zidovima: "take the deal with the real"

Šta li je krajem osamdesetih moglo da znači "take the deal with the real"? Moja osnovna škola je takođe bila išarana, sećam se "sugarcubes" na sali za fizičko.

U mom spomenaru iz osmog razreda pojavljivali su se poneki natpisi sa zidova, the doors, the beatles, the rolling stones, azra, haustor, ekv, a verovali ili ne, imao sam drugaricu koja je još devedesetdruge slušala "darkwood dub i neke druge demo bendove". moguće da je ona ili njen brat napisao onaj grafit na pošti. doduše tu je u kraju i dizajnerska škola. umetnici su na sve spremni.