I dalje mislim petak će promeniti sve

u beogradu rokenrolLokal patriotizam. Nepotizam. Besramna reklama.

Ali, kako da od srca ne preporučim nešto što, bez obzira na registarsku tablicu i poznanstvo, verujem da vredi. Što mi se dopada, a moglo bi i vama.

Petak, 08.12.2006., Klub Doma omladine. Bend Pionir 10 iz Subotice.

Ionako je sve samo rokenrol, ali ga volim. Ko se jednom nije zanosio mišlju da svira u grupi, i ne samo da bi se dopao devojkama? Bio sam punopravni član, na elementarno amaterskom nivou, jedne (Pektopah), i pridruženi član blago rečeno "eksperimentalne" druge (Free Shop Boys). Ostavili smo za sobom šaku kasetnih snimaka u jednom primerku. Uh.

Kada si antitalenat za pevanje ili instrument, kažu, onda si u grupi pevač. Ili bubnjar. Međutim, ako se dovoljno dugo krećeš u krugovima, shvatićeš da je to samo (pankerska) legenda. Za oba su potrebni šlif, znanje i još nešto. Ja sam, srećom, brzo ukapirao i manuo se ćoravljenja. Umesto toga, pomirio sam se sa ulogom grupi-devojke bar tri subotička benda iz devedesetih, jer je podrška sa rezervne klupe u demo-stadijumu dragocena stvar.

Najcrnjih godina malo nam je trebalo da se zabavimo. Delili smo cigarete, pivo i poljske piratske kasete. A Miške je sâm samcijat sa gitarom uspevao da zagreje polupraznu kafanu na samrti kao da nastupa čitav orkestar. Kada pomislim na to koliko frontmen bilo koje grupe mora da ima to nešto, uvek se setim Mišketa. Miške je danas frontmen Pionira 10.

U blender ubacite new wave (Subotica je ultimativni njuvejverski grad, nikada nije odustao), nove američke gitare (što da ne, ionako nisu dovoljno iskorištene) i pop (koji je teško uraditi kako treba). Ispadne dobar Frankenštajn. Dok ih slušate, stičete utisak da se ovakva muzika više ne svira (a daleko od toga da je retro). U grupi ih je petoro, a harizmatični frontmen, zamislite, sedi; nedavno smo imali prilike da vidimo kako to zna da ispadne kul. Na obe njihove svirke koje sam gledao uživo, Pioniri su prevazišli moja očekivanja (kada su prijatelji u pitanju, ona su automatski nedostižna). Preko tri "s" (Subotice, Segedina i Sombora), sada stižu i u glavni grad.

Pripremite se za dozu žestine neočekivanu na osnovu dve pesme koje se vrte u beogradskom etru: "Da da da" (ona što nije obrada hita nemačke grupe Trio, već za refren ima slogan godine, I dalje mislim jutro će promeniti sve) i "Le Lun" (ona na pseudofrancuskom).

Predgrupa su domaćini, Denubridi. Vanserijski vokal, hard'n'heavy gitare, a kostur pesama - ponovo - pop. Za njih će se tek čuti (kuc-kuc).

U eri dominacije kaver-bendova, pored istinskog talenta da sklepaju originalnu pesmu, oba benda poseduju netransparentnost uticaja. Znate već, ne možete instant da prokljuvite na koji stranjski bend liče, nećete odmah za njih reći da su npr. vojvođanski Gang of Four na melanholiji, ili beogradski Rage Against the Machine sa ženskim vokalom. Ovi su svoji.

Oba benda pojavljuju se na kompilaciji u režiji Pop depresije, DJ Radija 949 i Popboksa koja se očekuje početkom sledeće godine (kuc-kuc). Osamnaest bendova i autora iz svih krajeva zemlje koji kao da žive u paralelnom svetu, petoj Srbiji, bukvalna alternativa. Bendovi koji mogu da pariraju inostranoj ponudi. Koji dokazuju da je pre sivo nego crno.

Da li, onda, jedan petak može da promeni nešto? Neka proba.