Nenasilna komunikacija

dulence, nekoliko pitanja brizne keve

1. da li ti je kuce vakcinisano?
2. koliko je staro?
3. sta mu dajes da jede?

shvatila sam da si ga tek uzeo, pa kapiram da je mali.
"kod nas, u francuskoj" imas nekoliko celicnih pravila

- stene se ne izvodi dok ne dobije sve vakcine - posebno stenecak, sto je u slucaju moje princeze leje trajalo tri meseca

- stene se ne kupa prvih cetiri meseca, neki osim sape kad je strokav(a)

- dzukcu nikada, nikada, nikada ne treba menjati hranu, dzukac nikada ne treba da jede "kuvano", uvek i samo jedno isto - psece krokete. meni je to zvucalo jezivo i surovo, posebno kad se setim kako je moja sestra za naseg prvog psa kupovala batake i belo meso ("molim vas, samo ako je sveze, kuvam za bebu" - ali precuti da je beba pseca), ali ovde ti svi veterinari kazu da je uzrok najveceg broja bolesti - neprilagodjena hrana, da je najvaznije da pas jede uvek isto, uvek u isto vreme i iskljucivo krokete. dobro, ja joj narendam i parmezan, malo, ipak je leja fino kuce.

jurnjava za nepoznatom mackom, kupanje i sve to - da sam mu ja majka, pala bih u nesvest.

ja sam svog psa jurila prvih godinu i po dana.

Strasan sud...crna pudla koja pobegne u siprazje u sred mraka, letnje vreme ja u japankama, zovi kumi moli...nista, onda hrabro krenes u rosno siprazje, zamisljam vec milion buba (fuj, fuj, fuj) na mojim tek ispedikiranim stopalima, i posle upornog trazenja, dozivanja, cak i suza, gospodin me je cekao ispred ulaza, sav sretan i malo je reci strokav.

Dok ga nisam ugledala vec sam razmisljala o koji zid bi ga olupala kad ga nadjem, tu sam se ozbiljno zamislila da l' ja uospte treba da budem majka jednog dana, onda se sve to pretvorilo u strah da sam ga izgubila za sva vremena. I kad sam videla da me ceka pred vratima, postala mi je jasna ta magija odnosa pas i vlasnik, s tim sto rec vlasnik uopste nije dobra rec. Roditelj mnogo vise oslikava odnos.

Sve u svemu moj pas je najbolji pas na svetu. Mada moram da priznam da Biljanin ima bolje ime...

pokojni Velja, blog da mu dušu prsti, jeo je sve, i kuvano i presno, nije ga bilo danima, jurio cice po Dunavcu, vraćao se iscrpljen i izobličen od umora und sexa (pola štenaca u kraju ličilo na Velju, praćen zilionima muva. Živeo je na tavanu naše stare švapske kuće, tamo gde smo nekada držali golubove i izlazio redovno u "Žutu kuću" kraj Dunava, koju je jedna od nesrećnih novosadskih vlasti sravnila sa zemljom. Uvek sam se pitala da nije bog Velje....
Živeo je više od petnaest godina. Naših.

mala briga. Moj pas, zenskog pola, je trenutno u teranju pa se, imajuci u vidu komplikovanost situacije,rado secam tog perioda 'kad je bila mala'...

da pogledam tvoje Blogove ovde i evo gledam i gledam i gledam
( a smejem se i ne znam sta da dopisem od smejanja...) sem da me vic podseca na razgovro Marvina sa onim Robotom u Vodicu....

eto to je sve. Nasmeja me samo tako.

gledali crtaći koji počinje tako što se dva miša najedu sira do te mere da shvate da više nikada neće moći da ga jedu. A takav život nije život. Odluče se za samoubistvo. Odu do uspavanog mačora pred kaminom i na sve moguće načine probaju da mu ulete u čeljust. On ih pljuje iz usta, a oni se sve drže onim noktićima za jezik. Sve dok se maci nisu zgadili miševi do te mere da ne može više očima da ih vidi. A kakav je to život bez ultimativnog zadovoljstva? Ode do onog čuvenog buldoga, veže sebi povez oko očiju, zapali cigaru i razvali buldogu šamar. Ovaj prvo zbunjen, hoće da ga rastrgne, ali vidi da nije gušt, hoće i maca isto.
U poslednjoj sceni, kraj nas projuri kamion sa šinterima, sa sve onom mrežicom koja vijori na vetru koliko jure da pobegnu od buldoga, a za njim mačka, za kojom trče i dva debela miša...

њега ,главатог мужјака свако јутро помазим док крмељив ка послу крећем, а он удобно опружен на конфорном задњем одбојнику комшијског џипа паркираног тик уз улазну капију нашег пансионата ,снове сније.небуни се, само отвори једно око да провери ко се дрзнуо да га пипка . .њега , Фредија .
на то име реагује,наиме.
Упознали смо се пре 3 године када се као умиљато маче ко мрак мркли црно, затекао у нашем улазу, а ја се баш из пазара враћао ,у кесама свега било па се нашле и свеже рибице ,те га нахраних.од тада, јер то му се учинило симпатичним локацију немења.израстао је у повеликог мачора, очигледно вођу чопора ,те увео мачећи ред унашем крају .око њега је једно туце маца те два кљокнута мачора,1 безока , а други вуче леву задњу ногу засобом ,тако да му конкуреција нису па их трпи из њему знаних побуда.Ваљда чува полни шаржер ,а мачићи који пристижу сваког месеца углавном сви гарави ,натату Фредија им.Валета са својих 7.5 иљада житеља може се похвалити са пристојним бројем мачака по м2 сокака, обзиром да овде по крововима мачке неиду .оне фине,кућне љубимце и не бројим,а има их подоста.малтези воле животиње и несебично их хране,на сваком углу картонских тањирића са храном вазда свежом нагазите ако зверате у ходу, а менији различити ,па само се отрчи до другог ћошета и ето нове понуде . . .Но ови уличари дају имиџ Граду те су обавезан реквизит у рукама доконих туристкиња када се усликавају за успомену.као награда падне по који залогај те четвороношци не размишљају да траже нова уточишта.клима одговара, нико их не прогања, па штаћеш више . . .спавају по хаубама паркираних аутомобила које кад захладни умеју тако лепо да греју, пристигле из воxње.лети пак хладовити хаустори више су него идеално место за излежавање,док храна на дохват,тек да малко протегнеш ноге .цицоса ко плеве ,па потпуно схватам мојега познаника Фредија ,те му малко и завидим ,јер све му на тацни такорећи.Задњих дана уочавам га како обиграва око једне новопристигле даме у жућкастом крзну ,но дотична подвила реп па га држи заинтересованог да је звекне .уствари незнам како се та блудна радња каже намачијем.достојанство треба сачувати ,резонује дама ,а не дићи реп првом у пролазу ,па макар то био и наш мацос, чопора претставник званични.

очигледно другачији смо ми главоношци који људском роду припадамо ,те нам је стога неопходан први децембар да нас потсети како је сида ту оконас . . . свуда.

цеце

baš k'o iz knjige
samo dugodlaki nemački ovčar - neki kažu autohton, drugi tvrde da je škart
U boksu su bila dva štenca i Bak. Kuče se uzima po danu. Odeš kod prodavača, popričaš, malo odsediš u dvorištu i posmatraš, uporedjuješ, biraš. Onda pogledaš oči, zube, držanje, pokušavaš da oceniš ponašanje - da nije previše oštar, da nije tunjav, da bude baš po meri.
Bak je sa još dva štenca virio kroz žicu prljavog boksa. Jedina stvar koju sam u mraku videla je da je čupav.
Ništa više. To je Bak, pomislila sam. To je moj pas. Ne zanima me ništa više, neću da dolazim po danu, nema potrebe. Ja 'oću baš to kuče.
Život sa Bakom označava studenstko/podstanarske dane, pa dane mukotrpnih selidbi, stanovi, kuće, gradovi, moljakanje taksista da nas odvezu do veterinara, svadja sa vozačem autobusa za vreme bombardovanja, koji po protokolu može kuče jedino u boks da primi, rvanje sa bul stafordima preko žice, preskakanja ograde na sami šum usisivača, zategnut povodac do granice pucanja, jedno budjenje iz anestezije, jedno zaglavljivanje na ogradi, jedno teranje lopova, jedan susret sa ludim vodoinstalaterom kučkarom koji mnogo "voli" kerove, bezuspešni polu/boksevi koje je uporno preskakao, otvaranje vrata, jedna, na sreću bezuspešna kradja - nadjen u podrumu neke kuće, ukrala ga deca, naranila pasuljem, jedan incident na izložbi, gde smo kao posmatrači napadnuti od strane izložbenog šnaucera...
Bak je srećno kuče, dobro kuče. Kuče sa urodjenom manom na očima - polu/ćoravo kuče, koje od svoje težine ne uspeva da se zaustavi u poslednjem trenutku i izbegne prepreku, kuče koje ni jednom za osam godina nije zarežalo, kuče koje je šest godina živelo kao centar svih zbivanja, a onda prihvatio neko drugo kuče, što ga bacili tamo neki da umre, kuče od kog svakog dana naučim nešto o bezuslovnoj ljubavi, kuče koje poznaje komande tipa "'ajd na krevet", sa kojim penzioneri razgovaraju na povratku iz prodavnice - svi su potencijalni drugari.
Mogu ja još, al' upravo je otvorio vrata, zoger u šake...

jede jelku! Zvoncici-zvoncici

prokomentarisao covek na Jelicinom blogu a i ja sam video dok sam vodio kuce u setnju. "Ulepsali" bilbord LDP-a, tu kod Djeram pijace. Dodali su Cedi, sprejom, kosu i podocnjake, pretvorili i. u n., i dodali "ika", pa sada Ceda sa bilborda porucuje:"Od Nas Zavisnika". Bez obzira na politicko opredeljenje, ovo je potpuno genijalno!

naš ker je sada (dok je još lepih dana) na produženom odmoru u čačku.

ima ooooogromno dvorište.

ide u lov svakog vikenda i sve gleda ne bi li se uvalio u moravu da pliva (a ćale odnedavno vuče sa sobom i peškir da ga briše). onomad je apsolutno perfektno i genijalno iz jedno kukuruza u nizu isterao 5 (pet) fazana. jednog po jednog. kralj! pronašao je i aportirao je ranjegog fazana posle skoro 45 minuta (dok smo se setili da imamo kera koji je za to jel'te školovan). onima kojima se ovo gadi - ima blog o lovu.

moji ćale i keva mu tepaju i keva ga zove "lale" i ljubi ga. ćale ga zove "konju". i ljubi ga. ker se odaziva na oba imena ("lale" i "konju"). spava u fotelji u dnevnoj sobi na jednoj staroj zavesi od brokata. kad padne sneg eto ga kod nas u NBGD (takodje na fotelju i drugu staru zavesu od brokata).

kad porodično odemo u čačak igra se sa lenom dok god oboje ne popadaju od umora. u beogradu radi to isto. lena je prohodala držeći se za njega.

uzgred, ker jede samo chapi hranu (kaže mi drug koji drži pet shop da ta hrana nije bog zna šta, ali skot neće da jede drugu), povremeno kosti i pomalo mesa pomešanog sa povrćem.

debeli labrador pa to je grozno. U poslednjih mesec dana požuteo mu je nos, pošto je on svetlo žut. Samo sedne u kraj kujne, koju je potpuno uništio i nemam više fioke, jer je njih posebno voleo da glodje, pojeo sve drške od kuhinjskih elemenata, izgrizao tapete i uništio pod u hodniku, onaj topli, što se zove kod nas. No, naravno, ja mu ništa ne zameram jer bože moj bio je još kuče, sad je već malo bolji. No, sedne on u kraj kujne i samo me gleda iskosa onim svojim okicama, gleda, dok ja perem sudove muvam se tamo - vamo. Onda šta ću moram da ga mazim jer samo to i čeka, jedno 15 minuta ga gladim, gladim, a on kao proizvodi neke zvuke poput jako tihog režuckanja, od milja. E pa to je stvarno mnogo bolje od, ne znam, joge i kako se ono sve zovu one tehnike opuštanja, prosto posle te naše seanse ja sam mnogo opuštenija. Hm, ne znam kako je s njim...

E!
Eno ga!
Ko bre? Ko' da si video "Discovery" na lansirnoj.
Aj, cuti.
Ima da zuris!Trci brate!
Ne mogu.
Sto?
Od "crnjaka" i nosenja gajbi, boli me kicma!
Lele, e si vido' onolike u cekaonici za poso'?
Da, pa sta?
Nista...I oni vezbaju disciplinu kicme.Ide to sa zrelijim godinama.
Ma da. A koliko je tebi godina?
Ni vise , ni manje.
E, ne zvaci ovaj vazduh toliko, i to na prazan stomak!Posle ces da pustas golubove od tolikog gutanja.
Ama cuti i trci!
Vis' da nam bezi autobus.
Koji autobus??
Onaj crveni novobeogradski "fandjo-sklopovac", krsten sa dve osmice.
E si ti corav?
Jesam, a ti?
Ja nosim foto-grej naocare.
Ma nosi se!Ulazi u autobus!
Vratima ce nam fljasnuti' tik ispred nosa.

Vidi!!
Ima praznih stolica.
Hoces da se smestimo?
Dugo smo tamo cekali u redovima da nam utipluju termin za sledeci termin...

Sto cutis?
Pa reko' si.
Dremam.
Alal ti mesto za dremanje!
Sta fali?
Ma tvrdo bre!
Sta?
Pa ta stolica.
Kako uspevas da dremas na tome?Fuj.
Prilagodljiv sam.
Jes vala, imas naocare.

Gle!!!
E bre, uplasi me!Ko je taj?
Zare.Body-guard autobusa.
Ovakvog autobusa??
Kakvog?
Pa, cima do te mere da mi je mali, prosli put, slupao nos o sipku za drzanje.
Lele, mali nije drzao?
Ma, pala mu kapa sa glave.
I sta sad?
Zare skuplja kape po autobusu??
Ma jok.
E si corav? Vidis kako je 'naspanovan'!
Na sta ti lici?
Sta ima da lici.Zare sam prica.
O cemu?
Sta je sve radio pre nego je postao Ridza.
Mislis Ridzvej?
Koji bre Ridzvej?Zare bio ulicni pevac.
A sta je pevao?
Sta zna. Za nekog Zikija i televiziju.
Zare?
Da.On.
A Ziki?
Aha i on propevao.
Sta ce Zare onda ovde?
Pa placaju mu.Stiti autobus.
Majketi, a od cega?
Pa, od ljudi.
Ima ih...

I?
Sta I?
Svi se vozimo ovim crvenim sklopovcem' za iste karte.

E, Zareee, Careee, gde su ti sandaleee...
Ne zavijaj!Sta ti je??
Utrnula mi pozadina...
Jeli?A 'naspanovani' cepka karte?
Ne cepka. Samo to kontrolise.
Ja reko', sad ce da zamahne reketom.
Ama covece, gde ti zivis?
Ko kaze da zivim.
Aj, ne sviraj, pravis se lud.
A, kako to da od ulicnog pevaca se postane kontrolor, pardon, body-guard ovog nehigijenskog guzvanog autobusa?
Ma cut' bre, ionako nemas kartu!
Nemas je ni ti!
Sta cemo sad?
Ti ko s kruske! Platicemo...
Jok, ustajem sa stolice.

mi ostali bez dvoje naocara i jednog ortodonskog aparata mog sina, koji kosta ko da je od suvog zlata...Sta mogu sve sam mu oprostila, eno ga sad cvili moramo u maglu...vreme je za vecernju setnju. Juce je sreo svoju lokalnu devojku,mislim nalaze se u kraju, debeljuskastu labradorku Lolu, skak'o je kao delfin, sto ti je ljubav...kad je odlazila najtuznije leg'o na travnjak i gled'o za njom