konjuh planinom....

catarastigo sam, super je, sitna kisa, ali super...

e sad, evo par reči o putu od Bgd , preko planina, jagnjetine kod Šopala, Bosne, Čemernog, Trebinja, Cavtata, Debeloga Brijega, pa do Boke...

ne otkrivam sad neku Ameriku, ali ovaj put se razlikuje malo od onog krajnje prozaičnog turističkog, mada i on u sezoni ima svojih jasnih draži. Dakle moj saputnik Miša Radivojević se putovanju naravno najviše raduje zbog pauze na Mačkatu te smo vreme tačno potrefili da tamo budemo oko 13. 45 kad se jagnjetina još hladi a nije prehlađena pa to nekako najviše odgovara njegovim gurmanskim sklonostima. Žive duše nije bilo, bilo je prohladno i uživali smo jedno 40 minuta. on pola kile, ja 250 gr. mesožderi!!!

Dobro, ja sam uzeo i salatu.

 Na svim granicama na koje nailazimo dočekuju nas preljubazno, radarska kontrola se rukuje sa nama, uopste jedna idelna slika sopstvenog naroda. Kustino selo obasjano suncem, članove ekpe vidjam na granici sa Bosnom u caskanju sa policijom, i sa njima sve super, udjosmo u Bosnu, ili Republiku Srpsku, nema ljutnje, pa malo kroz federaciju, pa opet u RS, smenjuju nam se mreže na mobilnim Republike Srpske i federacije, sve malo blesavo kao i uvek, a TUGA TUGA TUGA mozda i vise nego, kao i uvek. I svaki put kad vozim ovim putem, a vozim često, mislim na ta nestala mesta, na taj nestali zivot koji se ovde tako sporo, ili nikako ne vraca. Zjape crne rupe kroz okna bivsih zivota u razrusenim kucama, i dalje najlon kese na prozorima umesto stakla, na desetine fabrika zakrzljalih i oronulih bez ljudi, na čijim krovovima korov narasta do visine jablana, obaslo sve u nestanak zivota. Neka deca prelaze ulicu u Gorazdu nasmejanih lica i pomislih, srece li njihove da ne znaju sta je bilo ispred njih, a tuge da ne znaju sta je bilo kad smo mi kao oni bili. Sve u svemu, volim put kroz Bosnu, posmatrajuci lepotu zemlje, ne volim ga posmatrajuci bol tuge i nestalog zivota. na Tjentistu pravimo opet odmor, secam se svoje ekskurzije u sedmom i jos tada proklamovanog hita sa dzuboksa koji se pokvario i stalno ponavljao - jedne noci u decembru!!!

Gacko, Čemerno, prelepo kao i uvek, sneg u drugim tragovima nas okruzuje poslednjeg dana Maja...

Trebinje i miris mediterana,pa onda desno Dubrovnik, levo H. Novi. Idem ka Dubrovniku, malo je duže, ali ravan put, jes ima granica, ali brze i bezbednije se stigne do Novog tim putem no serpentinama ka Novom.

Bosanski pogled na dubrovačku rivijeru iz razrusenog gradića Ivanjica, na granici sa HR, Bosna kao zemlja sa pogledom na more. Policija i ovde preljubazna i bosanska i hrvatska, pitaju nosimo li sir i kajmak, ne nosimo....

jadranskom magistralom put Debelog Brijega, Kupari, Mlini, Plat svetle obasjani besprekorno postavljenom rasvetom u majskoj noci, bljesti cavtatski mauzolej povrh grada, sija Albatros i opusteli uzani put od Oboda, preko Tihe do Cavtata, Ćilipi kao science fiction u sred noci sa vec sad prevrelim saobracajem kako u vazduhu tako na kopnu, a mi put čempresa kao Molunatu, pa na Debeli Brijeg.

I tu naravno dve OGROOOOOMNE granice i HR i CG na kojima smo sami, svi jako ljubazni eto nas u danu kad su objavljeni zvanični rezultati referenduma u još uvek ne proglašenoj ali izvesno nezavisnoj Crnoj Gori. I stvarno sve je isto kao pre i to je ono sto je najlepse, jer u Bosni nikad biti isto neće, u Hr je bogami ozbiljno jako ozbiljno bar na oko krenulo putem kojim "MI" ne idemo baš, a u CG je brate mirno, lepo, predivno, plavo, tvoje i ako nije moje, al dobro se osećaš, i mada putem duž obale na bilbornima uglavnom piše NE i ako znaš da je DA....

 put prazan, predamnom neki dugi šleper, vozimo lagano, čekam čistinu ispred, negde ispred Bijele ga preteknem, nakon 5 minuta kao u američkim filmovima, besprekorno plavi auto sa natpisom Policija i desetine svetlećuh rotacija me zaustavlja na parkingu, stajem, pregled isprava, pozivaju me da dodjem do besprekornog automobila plave boje sa natpisom POLICIJA.

Unutra policajac, čita mi član iz novog zakona o saobraćaju Republike Crne Gore, po kome se preticanje vozila u kretanju na "izbeledeloj (moja opaska)" punoj liniji kažnjava kaznom od tri boda sto je u prevodu "oduzimanje vozačke dozvole u trajanju od 6 meseci na licu mesta sa momentalnim isključivanjem iz saobraćaja".

Konjuh planinom, 12 sati smo obilazili lepote bivše nam zemlje i nadomak cilja eto ti zabave.

MA šta ja sve ponizno nisam izgovorio dvojici kršnih sredovečnih momaka u uniformama sa širokim kapama na glavama, ma koliko priznanja im nisam dao, za sve sto sam u životu grešio kako u saobraćaju tako i van njega, tek piše se meni potvrda da ja više nemam dozvolu, ma nudih i mukom stečene evre da platim kaznu i dobih zasluženi odgovor - U republici Crnoj Gori nema više plaćanja za ovakav prekršaj se dobijaju kazneni bodovi, oduzimanje dozvole...

Beskrajno sam ja benevolentan, i kad je neko u ovakvim situacijama u pravu, u pravu je, ali bio je potpuno prazan put, 100 metara napred pregledno, šleper milio brzinom od 30 km, ja ga presao sa 45, sve ja to govorim, oni pišu potvrdu, pogledaše, ustade ovaj što piše, sklopi potvrdu, uze moju dozvolu, pruzi mi je, pruzi ruku kao i onaj drugi i reče - Evo, dobro došli u Crnu Goru, lijepo vozite, nemojte da vam se to dešava i neka vam je uspješno snimanje filma u Perastu....

To je bilo to...

i eto nas u Perastu

prelepo je

e Viva vero......