Vi ste ličnost godine po magazinu Time!

Podrzavam ideju koju predlaze nebojsa m. Varijanta bi bila da user moze da dopise nesto ispod, ali ne i da izmeni vec postovano.

Ja bih dodao jos par stvari (vidjene na Slashdotu): da li moze da svaki post ima link "parent" pa da klikom na taj link da te sistem posalje na post na koji je to bio odgovor? Ima li sanse da se napravi sistem moderacije kao na "/."?

uvek sam mislila da je menjanje sadrzaja mnogo opasnije
i to niko ne moze da kontrolise i prati
a inace sve drugp je dejane fantasticno
ja kupujem vajfaj pre hleba
a o vaznosti tog istog ne prestajem da razmisljam
ako samo pomislim koliko mi se promenio zivot od kad sam na netu shvatim sta nas sve ceka uskoro
mada prica se da to vise uopste i nece biti blog ili net ali naravno nesto jos bolje u tom fazonu

Ajd sada po starom srpskom obichaju da se vidi koliko tu ima i koga iz koje stranke.Molim lepo. Pa da se lepo okite grudi. Mozda nekim za tu priliku smishljenim bedzevima ili ne bi mozda bilo lose ako vece stranke investiraju u izradu i neke medalje za svoje iskusne blogere.
Cestitam Pionirima

*

zasto bih ja mogla da brisem i dodajem svima ama bas svima sta god hocu
ja mogu svaki vas komentar da prepravim u nesto drugo
prosto to nema smisla

Da se i ja pretpostavim!
Već nekoliko meseci „samo vas gledamo“. Sa velikim zanimanjem pratim blog b92 i ne mogu da ne kažem da mi osobito prijaju pojedini blogmajstori. U njih posebno ubrajam maestra Ivana Marovića, Milana Novkovića, Milana Lukića, Željku Buturović, Srdjana Fuša...i još neke...da ne nabrajam.
Oklevao sam da se registrujem i da se uključim sa postovima, sve sam tražio neki osobit povod. Taj povod je ovaj tekst o The Times' izboru. Nekako sam se osetio da sam u toj grupi, ma da na ovom blogu pisao nisam. Ipak, radio sam na Vikipediji, gde doprinosim u portalu jezici i lingvistika, sa posebnim prilozima o veštačkim i planskim jezicima, pošto tu problematiku poznajem skoro od detinjstva. Na wikibooks-u postavio sam portal koji tretira filozofsku problematiku religije sa aspekta čoveka trećeg milenijuma. Zapravo, taj rad na vikipediji mi je hobi, što bi rado voleo videti i kod drugih brlogera. Mnogi od učesnika u blogovima poseduju izvanredno veliko obrazovanje i naučno znanje, te mi je žao što ih ne vidim da pomažu ili daju pečat na najznačajnijem encikopedijskom projektu ovog veka...Zapravo, smatram da se znanja putem interneta šire mnogo brže nego ranije, te će i nova saznanja pripomoći novim naučnim poletima. Naučni poleti će, nadam se, pomoći da izaberemo puteve koji će pripomoći civilizaciji (ili je bar uozbiljiti i učiniti svesnom puta kojim ide i kuda ide).
Javljam se ovde i zato što imam želje da se uključim sa svojim tekstovima. Pošto više decenija živim od advokature, smatram da sam dovoljno potkovan da vodim blog O PRAVDI I PRAVICI u našem pravosudju. Mogao bih dosta tema da pokrenem o putevima i bespućima pravosudja. Kroz više tema iz svog iskustva mogao bih da otvorim rasprave, gde bi i drugi učesnici mogli da ispričaju šta su u pravosudju doživeli i preživeli. (Podrazumeva se da bi imena aktera bila strogo izostavljena ili brisana jer to ne bi smeo biti niti pano za osvetnička pljuvanja i druga pražnjenja niti stub srama).
Ovde pitam „blogerski narod godine“ da li bi im takav portal bio zanimljiv? Ako bi bio, pokušaćemo...
Ovaj post potpisujem pseudonimom pod kojim me svi poznaju, od onih koji me poznaju, a meil potpisujem punim imenom. Dolazim sa dobrim namerama.
Pozdrav od Gaje

Cao Gajo, evo, ja cu odmah sideways :)
Sintaksa, semantika i dodatna podrska za rezoluciju konteksta kod neke buduce verzije Wikipedije bi bila top tema (ako drustvo vec ne radi na tu temu - ja samo citam Wikipediju).
A zatim i podrska za speech/voice interface koji je u proslosti otisao u "mirnu" fazu posto nije bilo CPU snage za prosecnog korisnika na prosecnoj masini. Sada je ta CPU snaga standard, a voice interface kaska po inerciji.
Ovo ce da bude i jedna od vrucih tema EC R&D-ja. Pa onda language-neutral ontologije - Wikipedija je savrsena podloga i vodilja, par koraka ispred u smeru u kojem web ionako ide.

Hvala Milane na dobrodošlici
Ovaj link vodi na odgovore na brojna postavljena pitanja u vezi vikipedija softvera i hardvera:
http://meta.wikimedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0

Ja sam nisam iz te priče jer, kao što ste videli, samo sam glupi i E. nepismeni pravnik iz predratne škole. Ali moji mladi prijatelji sa vikipedije prosto ujedaju tu materiju. Mogu da vas spojim.

Želim vam uspešnu novu 2007. godinu, i puno dobrih blogova.
Gaja

Hvala Gajo
Sad ste me bas zainteresovali za meta-data management u Vikipediji i jos cu vam se javiti po tom pitanju.
Posto ste vec otvorili temu novih kategorija priloga - iako to ljudi rade pomalo na svim blogovima Dejanov blog je odlicno mesto da se "baci" fokus na tu temu.
Evo mog priloga:
Posto ste vi iskusan pravnik tako ste i dobar kandidat za neke teze iz oblasti gde ja vidim ogromnu rupu u razumevanju izmedju blog sagovornika - o kontradikcijama i problemima nalazenja konsenzusa u raznim delatnostima (politika, biznis, religija, medju ljudski odnosi itd).
Mi svi imamo tendenciju da cesto i sa ogranicenim razumevanjem prvo poletimo da optuzimo coveka, grupu ili instituciju pa ako se kasnije pokaze da je on "nevin" - lepo.
A to "nevin" (i ja nemam iluzija i znam da i sam cesce "radim" izvan svog mandata nego unutar) cesto podrazumeva i lose odluke u trenucima kad nema dobrih opcija. Ta sira dinamika analize i neminovnosti prihvatanja nuznog zla je meni interesantna a, pretpostavljam, onda je jos interesantnije poravnavanje te dinamike sa "uzom" (u dinamickom smislu - bez zelje da vredjam) i formalnijom strukturom prava.

a bummer, isn't it?

i Fema :)

nadam se da cemo se nas dvoje bolje upoznati na ovom blogu, bas me zasmejavate.....

Drago mi je da smo se razumeli :)

Ja ne sumnjam da francuski browseri kazu drugacije ali ovi dusmanski, omrazeni anglosaksonski (ma, ne znam ni zasto im ime pominjem) kazu sledece po pitanju jezika koji se govore u svetu (napomena, brojke su u milionima ljudi)

1 Mandarin Sino-Tibetan Chinese Characters 1051 China, Malaysia, Taiwan
2 English Indo-European Latin 510 USA, UK, Australia, Canada, New Zealand
3 Hindi Indo-European Devanagari 490 North and Central India
4 Spanish Indo-European Latin 425 The Americas, Spain
5 Arabic Afro-Asiatic Arabic 255 Middle East, Arabia, North Africa
6 Russian Indo-European Cyrillic 254 Russia, Central Asia
7 Portuguese Indo-European Latin 218 Brazil, Portugal, Southern Africa
8 Bengali Indo-European Bengali 215 Bangladesh, Eastern India
9 Malay, Indonesian Malayo-Polynesian Latin 175 Indonesia, Malaysia, Singapore
10 French Indo-European Latin 130 France, Canada, West Africa, Central Africa
11 Japanese Altaic Chinese Characters and 2 Japanese Alphabets 127 Japan
12 German Indo-European Latin 123 Germany, Austria, Central Europe
13 Farsi (Persian) Indo-European Nastaliq 110 Iran, Afghanistan, Central Asia
14 Urdu Indo-European Nastaliq 104 Pakistan, India
15 Punjabi Indo-European Gurumukhi 103 Pakistan, India
16 Vietnamese Austroasiatic Based on Latin 86 Vietnam, China
17 Tamil Dravidian Tamil 78 Southern India, Sri Lanka, Malyasia
18 Wu Sino-Tibetan Chinese Characters 77 China
19 Javanese Malayo-Polynesian Javanese 76 Indonesia
20 Turkish Altaic Latin 75 Turkey, Central Asia
21 Telugu Dravidian Telugu 74 Southern India
22 Korean Altaic Hangul 72 Korean Peninsula
23 Marathi Indo-European Devanagari 71 Western India
24 Italian Indo-European Latin 61 Italy, Central Europe
25 Thai Sino-Tibetan Thai 60 Thailand, Laos
26 Cantonese Sino-Tibetan Chinese Characters 55 Southern China
27 Gujarati Indo-European Gujarati 47 Western India, Kenya
28 Polish Indo-European Latin 46 Poland, Central Europe
29 Kannada Dravidian Kannada 44 Southern India
30 Burmese Sino-Tibetan Burmese 42 Myanmar

Zavera, dakle, Uco. Ovi sto necemo da im ni ime spomenemo kazu (ma sta kazu, lazu) da francuski govori samo 130M ljudi u svetu ili nesto vise od 2%.

da upotrebite neku drugu rec umesto te strane reci "marketing"?

couldn't you?

Marketing - pijačarenje.

Dolazi nov uposlenik u uspesnu firmu: "Ovo je nas Odsek za Istrazivanje i Razvoj", a ovo nam je "Odsek za Pijacarenje!". Impresivno.

kaze se preduzece

ej sarski, citam takodje u tom istom time-u, za 50g nestace morska hrana, ako se ovako nastavi.....

za 50 godina cemo svi jesti visoko vitaminske juhice. Za morsku hranu necemo mariti. Ono.

ali gde cemo pecati?

U ribnjacima sa kloniranim ribicama.

vazi :))))

we're covered then....

taste all that great, though. Resenje: prelazimo na krmetinu!!!
Mozda ce dotle da pronadju i morsku krmetinu?

kad ne mozes da pecas vaginice, ovcice, kozice.....

"vaginice" u moru. Haaahaaa. The term iz "pizdice" i to se ne peca. Vaginice? Mozda - zavisi ko skoci u more:)))

i could say sth naughty now, but i i'll gracefully spare you :)

I medju nama ima ljudi koji zive na "trulom zapadu" kako rece. Nije stvar u tome. Jezicko cistunstvo treba odrzavati i negovati iz mnogo razloga - bogatstvo jezika je bogatstvo civilizacije. Mislim da se oko toga ne sporimo.
Ali jezik koji se koristi u strucnim krugovima obicno postaje mesavina (hibrid) svakojakih tudjica iz cisto prakticnih razloga. Cak je i svakodnevni zivot ispunjen predmetima i radnjama koje se najpreciznije izrazavaju tudjicama. Jezik je ziv stvor, kao tvoja muskatla u saksiji, i menja se sa vremenom.
Inace cemo doci u situaciju koju Andric pominje u pripoveci "Anikina vremena", kada kaze da je ona drzala "radnju za koju u narodu imena nije bilo", tj. kupleraj - strana rec.

Poštovana gospodo Učo, Šarski i dr.

Vidim da zagovarate jezičko čistunstvo, koje smo u doba nacionalističkih pokreta zvali „purizam“. Da ne idemo daleko kroz istoriju i geografiju, dobro nam je poznata priča sa našom braćom? hrvatima. Osim priče, ima tu mnogo i viceva. Svi vi ih znate.
U našem jeziku ima mnoštvo turskih... i drugih stranih reči. Sad i engleskih. Dijahrona lingvistika nas uči da su jezici u medjusobnoj interakciji i stalno se menjaju i obogaćuju tudjicama.
U ovoj turbulentnoj navali interneta, uticaj engleskog je veći nego ikada do sada. Neke reči ni puristi ne mogu da promene. Da li ćete iz našeg jezika izbaciti „telefon, televizija, internet, šou, pa i marketing“. Ne zavaravajte se...to je nemoguće. Pa šta bi ostalo od engleskog kadabi izbacio sve francuske reči kojima se stolećima bogatio?
Globalizacija je neminovni proces a samim tim tim i jezička unifikacija.
Kroz istoriju nestajali su brojni jezici, pa i moćni latinski. I dalje će nestajati mali i veliki jezici... i jednog dana srpskog neće biti. S’ est la vue.
Draga gospodo, do tog sudnjeg dana, poštujte ovaj jezik kojim ovde pišete. Kod nas svako dete zna da uvede tastaturu sa kvržicama i kvačicama na slovu c,s,z...a vi koji ste „vanka“ to neznate. Prosto neverujem. Ne kažite mi da sam pritom ortodoksan, jer vas ne teram da pišete ćirilicom. A ćirilica je tehnički gledano veoma napredno pismo. Čisto fonetsko.
Vidite da mi ne radimo ono što je logično, jer globalizacija čini svoje, zar ne?
Puno vas pozdravlja Gaja i svima želi sretne praznike!

Ja ne stavljam "kvacice" samo zato sto sam lenj, i to je jedini razlog.
Za purizam u jeziku se ne treba boriti iz nacionalistickih ili slicnih pobuda, vec zato sto je odrzavanje nekog jezika znacajno i za samu lingvistiku. Razume se da necemo da izbacujemo iz jezika tudjice, zargon, i slicno (na kraju Vuk je moderni srpski napravio najpre slusajuci kako narod govori). Takodje znamo da Vebsterov recnik svake godine unese desetine novih reci koje su presle u svakodnevnu upotrebu, ne obaziruci se na poreklo tih reci. Kao sto rekoh gore, jezik je ziv i menja se sa vremenom. Takav i treba da bude.

Sto se cirilice tice, ja licno sam celog zivota pisao cirilicom, i danas kad pisem privatna pisma, poruke i slicno, pisem cirilicom.

kako smo mi u srbiji PC sa sretnim praznicima, za razliku od glupog walmarta....

a ne znam zasto se kaze sretni. sretan bozic je ko sretan utorak. ne znaci nista, posto je samo jedan dan u pitanju. dakle, veseli praznici i sretna nova godina, bi trebalo. jel' to jezicko cistunstvo?

...bez ikakve zle namere ali kad' smo kod jezičkog činstunstva - ne kaze se sretan(sretno) nego srećan(srećno)

ali izgleda malo vredi...a tek gramatika.....a ja ne marim bas mnogo....

(psst brooklyn se pise s y....)

...ma, sve o.k. - i mene su opominjali dok nisam naučio i usvojio.
Evo od sada ću znati i za ovo Y...

i sretan?To je verovatno hrvatska varijanta (ne secam se vise, jer oduvek koristim obe), ali kome to smeta?
Ili ne razume mozda?

sreca. Ne sreta.

pirot, pirocanac?

Pirotjanac, pobogu :)=)

i'm dumb!

you've just been away from home too long.

nikada nisi bio sretan?

Srecan sam bio i jesam cesto. Sretan, well, kad se sretnem sa nekim ko me cini srecnim.

as always, sarski :))

sretno si srEtan?!!!

sretno - sada je to hrvatski, nekada je bio zajednicki jezik i ne vidim zasto je neispravno i po cijoj gramatici?
Please, correct me if I am wrong

You are right!