Žigosani Miša

ZŽigosana dva dana bi trebalo da u Muzeju Kinoteke u Boegradu bude dodeljena Zlatna Plaketa Miši Radivojeviću za celokupni doprinos njegovog autorskog rada domaćem filmu. Kako se Miša nalazi u Crnpoj Gori na snimanju svog novog filma Žigosan zamolio me je da u njegovo ime uputim mail Jugoslovenskoj Kinoteci koji bi bio pročitan na dan objavljivanja nagrade. Ja taj mail evo prosleđujem na blog verujući da njegove reči mogu biti inspirativne:

Kao i u svim ostalim umetnostima, tako je i u filmu teško "zarobiti vreme", ljude, događaje, slike, boje, senke i svetlosti, emocije... Još teže je zabaviti ljude, nasmejati ih ili rasplakati...veoma je teško filmom menjati sliku sveta i sam svet. Praviti filmove u krilu malih, sirotih i zlosrećnih naroda i kinematografija je veoma, veoma teška i nezahvalna stvar. U našem delu sveta gotovo da je nemoguće živeti od filma, bilo da se radi o producentu, prikazivaču, kritičaru ili autoru. Ali sve je to šala i sitnica u odnosu na jednu od najstrašnijih teškoća, muka ili užasa: Kako sačuvati film? Kako sačuvati blago koje na jedinstven način svedoči o ljudskom životu i civilizaciji, taj težak i nezahvalan problem ceo svoj vek pokušava da reši i naša kinoteka. Sredstva kojima Jugoslovenska Kinoteka raspolaže su u obrnutoj srazmeri sa njenim filmskim bogatstvom. U našoj kinoteci ne borave samo Veliki  Bogati I Slavni, naša kinoteka je i sirotište za gladnu i napuštenu decu.  Ne samo da sam trinajestoro siročića utrapio kinoteci na čuvanje i staranje, već evo dobijam i revers i zlatnu plaketu. Pa šta bi čovek koji se bavio filmom više do pola veka mogao više da poželi i kako bi mogao da se zahvali svom duplo starijem dobrotvoru? Može samo da pusti suzu, da se duboko nakloni držeći ruku na levoj strani grudi da mu srce ne iskoči od uzbuđenja.

Vaš Miša  Radivojević.