San o normalnosti – jedna srpska vizija

Hvala vama.

+ VEELIIKO izvinjenje fotografima čije fotke ovom prilikom na žalost nisu potpisane (pošto su skidane sa neta - ljudi kod nas znaju da preuzmu fotku ali ne i da navedu ko je njen autor)

p.s.
ako se neko od fotografa prepozna, bio bih zahvalan ako bi se javio → rado ću uneti ispravke tj. dopune

poz.
n.m.

vaš komentar doslovce, te da ne bih na isti način dopisao, eto sam vas podržao.

tekst je tako sustinski jezgrovit, nabijen energijom, cini mi se da su u pozadini stajale i jake&jasne emocije?

bas mi se dopao!

hat medjutim - otkud bas sada, sta je bio povod? ovo pitam zaista iz puke znatizelje, bez ikakvih ko/de-notacija, bilo koje vrste.

Re: da se nadovežem...

Mimi,
Već sam odgovorio u prethodnom komentaru.
→ Zašto baš sada?
Naravno da text može da se poveže (i) sa izborima
→ moje pitanje je: a zašto da ne?!
Svakako da nije zgoreg svako malo ovaj narod podsećati šta je imao
i šta je to jest koga je ─ ne bez svoje krivice ─ izgubio!
Baš kao onaj rimski senator koji je na svakom zasedanju senata
uvek ponavljao jednu te istu rečenicu...
poz.
n.m.

Peđa,

hvala na sugestiji - kao što vidite došlo je do promena kad su fotke u pitanju.

Što se tiče: "neki bitni delovi teksta, kao i dve fotografije, neodoljivo apostrofiraju njegovu funkciju za potrebe poslednje sedmice predizborne kampanje jedne od politickih stranaka" - napominjem da je tekst završno poglavlje moje knjige i ovde je dat u izvornoj formi. Mislim da tekst nema veze sa strankama /ni DS ni LDP/,tj. bilo kakvom kampanjom, pa ni izbornom.
Ali ima veze sa građanima Srbije: sa snom o normalnosti, sa propuštenom šansom, etc...etc...

Direktan povod je podsećanje na DESETOGODIŠNJICU građanskih protesta.

Otpozdrav
non-partisan, svakako

n.m.

a je l' to vi zahtevate da se javne licnosti u toku predizborne kampanje uzdrze od iznosenja stavova o aktuelnim politickim subjektima i onima iz proslosti? Znaci li to da predlazete nekakvu autocenzuru da se eto cak ni ne prenose postojeci tekstovi u kojima se u negativnom kontekstu pominju akteri na politickoj sceni? Mogli biste malo detaljnije obrazloziti ovaj predlog.

ali ne mogu a da ne primetim barem dve stvari:

1) B92 Blog Disclaimer:

2) U delu autor(skog)ovog teksta izrazen je veoma intenzivan, negativan stav o nosiocu liste jedne od politickih stranaka, koja jeste (ili nije?) direktan konkurent jednoj drugoj stranci. Dakle ovim, vec, dolazimo do propagiranja povezanog sa takmicenjem za premijersku funkciju i najvaznija ministarstva.

3) Ukoliko bi neko hteo, na ovom blogu, javno, pokusavsi da argumentuje svoj stav, da ospori neke od ovde iznetih stavova autora Nebojse Milenkovica, neminovno bi doziveo siru moralnu osudu (ukoliko bi, cak, i pobedio moralnu auto-cenzuru); jer, rec bi se dotakla coveka koji, ne samo da vise nije ziv, vec je i mucki ubijen, na radnom mestu Predsednika Vlade ove zlosrecne drzave. Nedavno (ili se, mozda, meni samo tako cini).

PS: Molim da se ova 3 stava posmatraju, koliko god je moguce, striktno kroz metodolosku prizmu.

samo vi suvise rigorozno shvatate ova pravila.

Zamislite, na primer, da se pravilo kako ga vi shvatate kad je u pitanju politicko primeni na komercijalno propagiranje. Onda ne bismo smeli da govorimo ni o tome koliko je hrana u Mc Donaldsu zdrava/stetna. I niko ne bi smeo da obrazlaze svoj stav u vezi sa ovim pitanjem, jer bi njime davao prednost/nanosio stetu Mc Donaldsu. Zar vam se ne cini da je to "malo" preterano? E tako vam je i sa misljenjem o ulozi Kostunice u gornjem tekstu.

Dati clan u disclaimeru se ocigledno ne shvata tako rigorozno. On se primenjuje samo kad je u pitanju oglasavanje, a ne i propagiranje. Zato sto kada bi se postovao striktno bloga B92 ne bi bilo. Sveo bi se na par desetina komentara dnevno.

Kaze se - "nije dozvoljeno bilo kakvo [...] propagiranje, ukljucujuci politicko, religiozno i komercijalno". Propagirati znaci u tom kontekstu siriti i uzdizati (ideju, znanje, teoriju, etc.). Pa sad vi vidite da li je taj clan dobro formulisan. Mislim da bi ga trebalo promeniti, to jest izbaciti rec propagiranje, a ostaviti oglasavanje. Zato sto svako dosledno zastupanje ma kog stava kroz komentare na blogu je ujedno i propagiranje tog stava, a to je, ako se primeni striktno, zabranjeno. Na primer, ja ne bih mogao da zastupam svoje ateisticko stanoviste na blogu, kao sto ni vernici SPC ne bi imali pravo da ispisuju komentare u kojima bi objasnjavali stanoviste kome je imanentna njihova vera, jer i jedno i drugo je propagiranje. To su razlozi zbog kojih se dati clan u disclaimeru ne moze primenjivati na nacin na koji vito zamisljate.

Evo da proverimo zajedno, reci cu vam da bi mi bilo veoma drago ako biste vi i mnogi koji ovaj komentar upravo citaju dali svoj glas koaliciji LDP-GSS-SDU-LSV (iz razloga koje sam nebrojeno puta naveo na ovom blogu).
Poz.CM.

Re: Ne, C.M., ne zahtevam,

Peđa,
što se tiče vaše opaske o tome da: "Ukoliko bi neko hteo, na ovom blogu, javno, pokusavsi da argumentuje svoj stav, da ospori neke od ovde iznetih stavova autora Nebojse Milenkovica, neminovno doziveo siru moralnu osudu" → mislim da malo preterujete. Ne znam zašto bi bio neki poseban problem da, kako kažete, "argumentujete" vlastiti stav?! Dakako uz, podrazumevajuću dozu pristojnosti u koju, svakako, ne sumnjam...
Uostalom, svi to činimo... Što se pravila Bloga tiče – delim mišljenje CM-a.
pozdrav
n.m.

Narodi i pojedinci uvek iznova donose odluke, koje opredeljuju njihovu sudbinu. Međutim, moguće je uočiti i određene zakonomernosti. Neki narodi u određenim situacijama ponašaju se uvek na sličan način, uvek uzrokujući slične posledice.
Šta možemo izdvojiti kao tipologiju ponašanja naše političke elite? Najpre, inicijativu i aktivizam... Onda dolazi "žuta minuta" gubitak osećaja za realnost, prevlast avanturizma i nekritičkog zanosa. Potom samosažaljevanje i pesimizam, prebacivanje krivice na sve druge osim na sebe.
Jednom rečju, u tipologiju ponašanja srpske političke elite spada nesposobnost da se pobeda zadrži, kapitalizuje i pretvori u neku trajnu prednost za zemlju i narod. Razlog za to leži u preteranim i naivnim očekivanjima rezultata koje pobeda treba da donese.
Umesto da realistično proceni ostvarene rezultate, zadovolji se njima i postara se da ih obavezno sačuva, srpska politička elita hoće uvek više podsećajući na kockara koji povećava ulog, sve dok na kraju sve ne izgubi. Zbog toga iza svake naše velike pobede sledi naš veliki poraz. Pobeda traje kratko i praćena je velikim nacionalnim zanosom, poraz je dugotrajan i sobom nosi beskrajno trošenje narodne energije i duboku društvenu dekadenciju.
...Najpre krenemo sa čistom energijom i jasnim namerama... Zatim poverujemo da to nije dovoljno i da zaslužujemo mnogo više i mnogo brže. Pošto nemamo jasnu koncepciju kako da ostvarimo to "mnogo više i mnogo brže", a ne shvatajući da to više nije realnost, nego naša nezrela mašta, počinjemo da razaramo prethodni uspeh sve dok sebe i druge ne ubedimo da to i nije bio uspeh.

Z.Đinđić, Neophodna promena srpskog kolektivnog ponašanja, Profil, br.35/2001, preštampano u: Zoran Đinđić, SRBIJA U EVROPI, Peto izdanje, TANJUG, 2004, str.309-313

Nekako se to u sportu najbolje primeti. Dok nesto neko ne uradi, niko ga ne primecuje. Onda ga kuju u zvezde i svi se poistovecuju s njim. Kada na kraju ne uspe da ispuni ocekivanja napacenog naroda i jednom bude los onda ga svi pljuju i blate. Ali niko i dalje nista nije uradio da se tom nekom pomogne da ostane nesto. Moglo bi se reci da smo previse razmazeni.

"Moglo bi se reci da smo previse razmazeni".

→ Blago rečeno...mada, plašim se, postoje mnogo preciznije odrednice...

poz.
n.m.

Zorane,

Znate, "malo" ste kontradiktorni.

→ PA VALJDA JE UPRAVO SISTEM (ILI NEPOSTOJANJE SISTEMA, SVEJEDNO) "ZASLUŽAN/ODGOVORAN" (KAKO GOD) ZA TO ŠTO SU, KAKO KAŽETE: " Za veliku gomilu stvari mahom krivi ljudi koji su to radili zarad svog interesa ili mrznje, a ne sistem".
→ KAKO TADA – TAKO I DANAS!

Što se slavljenja slave – a i ostalog – tiče, mogu samo da primetim kako je lepo što ste uvek slavili slavu – i da vam poželim da tako bude još mnogo godina → međutim, pošto to nije bila tema mog teksta, uopšte mi nije jasno šta ste s tim hteli...

Pa ajde da vam pojasnim posto mi odgovarate a nije vam jasno na sta odgovarate. Komunizam kao sistem ili drustveno uredjenje sam po sebi nije kriv. On ima svoje principe koje funkcionisu. Problem je sto svaki sistem ovisi o ljudima koji ga cine. Ako ljudi zele da zloupotrebe sistem u svoje svrhe, za to ne moze da bude kriv sistem. Uostalom, Sloba je dosao na vlast na prvim visepartijskim izborima pa vidite kakvu smo demokratiju imali. A pominjanje religije je samo primer posto se to uglavnom navodi kao najveci kontrast komunizmu.

Ma kakav bre sistem.
Bau, bau, Sistem.
Kao, nismo mi, visa sila: SISTEM.
Sistem su ljudi. Jedan po jedan.

Olga

agree more!

Re: Pa ajde da vam pojasnim

"Problem je sto svaki sistem ovisi o ljudima koji ga cine. Ako ljudi zele da zloupotrebe sistem u svoje svrhe, za to ne moze da bude kriv sistem".

Onda ide ono čuveno - drug Tito je bio OK. samo je imao loše saradnike...etc...etc...
Ako sistemom smatramo skup mera (zakona) koji određuju život, odnose i ponašanja u jednom društvu - on tada, svakako, mora imati i čitav niz odbrambenih mera tj. predviđenih sankcija za svako kršenje: normi, zakona...jednog društva. Sistem koji nema mogućnosti da se zaštiti od zloupotreba - to jest koji (svojim ne/činjenjem)zloupotrebe čak odobrava ili ih podstiče osuđen je na sudbinu komunizma. Komunizam, dakle, nije zlo sam po sebi (baš kao što se i demokratija bez poštovanja demokr. principa pretvara u vlastitu suprotnost). Sistem, sasvim uprošćeno dakle, čine zakoni i ljudi koji se staraju o poštovanju tih zakona/zakonitosti...
Što se tiče pominjanja S.M-i i demokratije tiče izgleda da su vam se malo pomešali fajlovi - nadam se, svakako, da niste zastupnik teze po kom se demokratija izjednačava s diktaturom većine - ili pak one čuvene ovdašnje "definicije" po kojoj je demokratija "kad mogu da radim šta sve što hoću"...
Ovim se odjavljujem s teme
→ budite pozdravljeni
n.m.

Sistem je skup odredjenih pravila po kome bi trebao da funkcionise. U retko kom slucaju on odredjuje zivot, odnose i ponasanja jer bi to znacilo da ti stavlja obaveze, a jedina obaveza koja je postojala posle rata u celom svetu je sluzenje vojske. Ako pogledas period od 45 videces da je Tito napravio plan kako da funkcionise vlast. Hrvati su bili Hrvati, Slovenci Slovenci, Crnogorci Crnogorci, samo su Srbi bili Muslimani i Jugosloveni. I za to su se dobijale odredjene beneficije. To je sigurno bio srpski predlog jer smo poznati kao zesce ulizice. Gomile stvari koje su nama radjene, radjene su od strane nas samih nama samima. Osnovna mana komunizma jeste sto pokusava da izjednaci ljude sto je sasvim pogresno jer ne moze svako da bude doktor matematike, na primer. Tako da su nesposobnjakovici koji su po pravilu bili najbucniji dolazili do vlasti kritikujuci sposobne ljude koji nisu bili toliko glasni. I tako je cela vlast ustvari funkcionisala pomocu buke jer za ostalo nisu bili sposobni. Ali za to nije kriv komunizam vec narod jer je vise voleo da slusa buku ulizuje glasnima (jer tako izgledaju ko alfa muzijaci-vodje copora) nego da razmislja i izabere ono sto je za njega bolje.
To isto se imalo i za vreme Slobe. Isti bukaci su visepartijski sistem drzali pod kontrolom. Ti si posedovao gomile demokratije do koje nisi mogao da dodjes jer te gomila ulizica sprecavala u tome. Ako se ne varam, tek na izborima je pao Sloba. Ali niko nece da kaze da tada bila demokratija nego diktatura, ali svi govore da je pre toga bio komunizam a ne diktatura. Znaci da sa promenom sistema sa komunizma na visepartijski parlamentarizam mi smo ustvari presli na diktaturu. Diktatura je bila u oba slucaja, komunizam i demokratija su bila samo sredstva.

Re: Ne krivi sistem → dopuna

Zorane,

Pošto već delite lekcije – skrećem vam pažnju na sledeće:
a) na slavu se ne zove pop → već: sveštenik
b) nije neverujem → već je: ne verujem
c) nije srbije → nego: Srbije
d) nije dali → već je: da li

Toliko.
Verujem da će vam ubuduće koristiti...
pozdrav,
N.M.

7 (sedam) puta se ponavlja rec sa osnovom SRB.

A kad vidim sta ste izdvojili kao najveci doprinos gospodina Djindjica srbijanskom drustvu odmah mi je jasno da vi taj doprinos uopste niste shvatili.

Inace da vas pitam, je li za uspesnost vasih studija neophodna veronauka u skolama, zavrsetak gradnje onog hrama (koji ruzi skyline Beograda), povratak Karadjordjevica?

I drugo pitanje, otkud je sad to transfer Milosevica u ICTY dobar potez za srpsko nacionalno bice?

...svaka cast na primedbi oko koriscenja reci sa osnovom SRB.

E pa da pocnemo, i molim vas bez selektivnog citanja. Kao sto vec napomenuh, umetnost Zorana Djindjica je bilo sto je on uspeo da stvori ekvilibrijum medju slojevima/ubedjenjima drustva. Zadovoljavao je potrebe moderno orijentisanih time sto je uspostavio pozitivne odnose sa inostranstvom i postavio nasu milu Srbiju na putu ka Evropi, dok je ljude patriotskih osecanja (ne nacionalistickih, oni se nicemu ne zadovoljavaju) sto je pomogao o odrzavanju ravnoteze izmedju pozitivnih aspekata naseg identiteta iz proslosti i modernog razvitka identiteta. Drugim recima, Djindjic nije se odricao celokupne srpske proslosti, vec je uzimao ono sto je najbolje iz nje u svrsi izgradnje modernog srpskog nacionalnog identiteta a u tome spada i izgradnja hrama Sv. Save kao spoj tradicije i moderne. jednostavno, evropski covek koji je hteo od Srbije da stvori evropsku drzavu u kojoj tradicija i modernizam su u simbiozi. Zbog toga, bio je covek realan i sto je najbitnije, nije bio iskljuciv, za razliku od nekih koji ga svojataju.
E sad, sto tice slanja Slobe u ICTY. Djindjic, kao svaki istinski moderni srpski patriota, je identifikovao interese Srbije u popravljanju naseg imidza, ogradjivanja od Miloseviceve soldateske, itd. Shodno tome, uslov za dalju integraciju je bilo i isporuka Milosevica, a u datom trenutku, za to je trebalo imati cojones. Slanjem njega u Hag, Djindjic je ucinio cin koji je vodio ka boljitku Srbiju jer nam je time obezbedio prestiz i uvazavanje cime celo srpsko bice moze da profitira.

Sad, ako doprimos Djindjica vidim drugacije (a i sire) od onoga sto nam Ceda pripoveda a vi se s time ne slazete, to je vas problem.

Sto se tice studija, otis'o sam jer nisam trpio demagogiju Kostunice, Koraca, Nikolica, Cede, Canka itd, bolje reci svih ekstremistickih pojava u Srbiji.

Sto vam hram Sv. Save smeta je sama cinjenica vase verske netrpeljivosti. Jel vam smetaju dzamije u Istanbulu?

jel imas mozda nesto pametnije da kazes?

ne zalazim po stranicama NSPM pa nisam odavno imao priliku da procitam nesto poput vaseg komentara. Ali vas komentar je znacajan. On sjajno pokazuje kako je moguce da g.Djindjic za zivota ne bude omiljen, da ima podrsku 10% javnosti, a da mu posle smrti velika vecina priznaje status srpskog heroja i mucenika, objasnjavajuci njegovo zivotno delo na nacin na koji vi to radite. Da biste razumeli, posluzicu se jednom Gorranovom alegorijom.

Cin Zoranovog ubistva je trenutak kada ubice svesno "zrtvuju" premijera nekrofilnom Demonu, koji sam sebe umilno naziva "srpsko bice", kako bi kupile Demonovu naklonost i bile zasticene pod njegovim skutima. Dzelati su marginalci koje je Demon podrzavao. A Demon je da bi opravdao zrtvu za kojom je potajno, ali bezgranicno zudeo, dao zrtvi titulu srpskog mucenika. Sada je, dakle, Demon nam to tvrdi, Zoran Djindjic poginuo boreci se za srpsko nacionalno bice. Poginuo kao vojskovodja Demonove vojske. Ne! Ne budite naivni. Zoran Djindjic je poginuo jer je Demon zudeo za njegovom smrcu, jer su Demon i Zoran Djindjic bili vecni neprijatelji.

Zao mi je, ali slabo idem na NSPM, ustvari samo sam jednom bio na tom sajtu,pre dugo dugo vremena.

Ja vam pricam o politici Djindjica, a vi meni o demonima...
Ja sam vam napisao o kvalitetima Djindjica, a vi meni opet o nekim demonima i ostalim glupostima.

Djindjic se zrtvovao da bi se Srbija oslobodila slobine soldateske, sto se nazalost nije desilo...u tome cete se sigurno sloziti sa mnom

Ja sam podrzavao Djindjica za njegove vlade, dan njegove smrti sam doziveo kao jedan od najtragicnijih dana nase istorije i ne dam vam pravo da me svrstavate u ljude koji su preko noci poceli da ga vole. Ako vi mozda imate grizu savesti zbog necega, to je vas problem. Ja ga ne svojatam posle njegove smrti onako kako su neki od jednom poceli.

Nema tu nikakvog zrtvovanja. Rec vam je pogresna. Procitajte pazljivo kako sam je ja upotrebio. Premijer je ubijen da ne bi uspeo da zaviri pod skute srpskog nacionalnog bica i demontira spregu organizovanog kriminala i ratnih zlocinaca sa institucijama drzave.

Nemojte me molim vas vise vredjati koriscenjem reci zrtvovanje na nacin kao gore. Inace to sto ste vi cenili pokojnog premijera za njegovoga zivota, to je sasvim u redu i ja to ipak nisam nigde osporio. Kao sto nisam osporio ni ono sto vam je zajednicko sa svima onima koje ste nazvali "ljudi koji su preko noci poceli da ga vole". I nisam rekao da citate NSPM nego da ja ne citam. To sto su vam stavovi slicni njihovim ne znaci da ste citalac njihovih nazovi-analiza. Niste mi morali to reci, jer da sam zeleo znati sta vi citate pitao bih vas. I kao sto mozete videti ako se vratite na moj gornji komentar, nisam osporio cinjenice koje ste izneli u svom postu o delu g.Djindjica, nego sam osporio smisao vaseg komentara. Nacin na koji ste se obratili. Sto je rekao pokojni g. Nikezic, nacin je narocito vazan jer govori o motivima.

I nemojte svoditi raspravu na licni plan. To je nepotrebno, osim ako ne zelite da se svadjamo. Ja u tome ne bih ucestvovao.

Svakako se slažem sa ovim da je g.Đinđić (u daljem tekstu "Zoran" :P) ubijen kad se "drznuo" da dirne u najotrovniji deo "državnog aparata" naše države - u nedemontiranu spregu službi bezbednosti sa kriminalom i državnim paravojnim formacijama, koje su, neminovno, po završetku rata, morale da "odu u penziju". Tom "demonu" iz Pandorine kutije koju je otvorio Milošević, koji se hrani ratom, jaše na mržnji, a pije toplu krv budućnosti države i nacije (ja sam pažljiviji od Cvijusa, pa izbegavam da iritiram CM-a sa SRB-words :)).

Zoran je dirnuo u ekipu koja je mogla sebi da dozvoli da strpa najvećeg kapitalistu, Miškovića, u gepek, pa da ga zameni za 5M DEM (da ne pričam o "license to kill" koju su imali za vreme Miloševića). To mu je bilo, očigledno, veći "greh", nego što je isporučio u Hag samog Miloševića (koga su ti isti, na kraju krajeva, "pustili niz vodu" 5. oktobra).

Nezavisno od toga, mene kod Zorana, gledajući sa ove distance i sa tekućim iskustvom, fasciniraju (makar) dve stvari:

1. Dužina "to-do" liste konkretnih, izvodljivih stvari, na kojoj su se našle i stvari poput završavanja hrama sv. Save. Stvari koje su, takoreći, antipodi bezdušnom kolektivizmu, mitomaniji i iracionalnosti, po meni suštinskim sastojcima "programskih načela" narodnjaka i radikala. A istovremeno su, čini mi se, ono što tako nedostaje tekućoj DS (a bogami i LDP-etc koaliciji). Ta vizija i artikulacija "sledećih koraka".

2. Sposobnost balansiranja (u vladi, a i šire) svojih brojnih koalicionih partnera sa efikasnim i produktivnim "domain expert"-ima, poput Đelića i Jelašića (da li da pomenem i Labusa i pit-bul-teri-jeri-jera, pa da se potučemo? :)).

Rizikovaću da upadnem u zamku "projekcije svojih slika" na njega (a neka prvi baci kamen onaj ko to nije radio) - meni se čini da su, u tom svom "pokretačkom" zamahu, stvari koje su drugima "suština", inače jalove, politike (poput crkve, "tradicije"), njemu bili samo (polu-čvrsti) oslonci u građenju onoga što nastupa.

Završavanje hrama sv. Save, u tom kontekstu, nije bilo toliko vezano za veru ili (ne daj Bože :)) tadašnju garnituru "upravnog odbora SPC" (što reče Azdejković), nego pre svega presedan - da se velike stvari rade i (još važnije) završavaju.

U tom smislu, čini mi se, "sedim" negde između Cvijusa i Corn Mouth-a - čini mi se da tradicija, SPC i slično ima vrlo smisla samo u kontekstu "oslonaca" u hodu ka budućnosti, ka kojoj, prvenstveno, moramo biti okrenuti.

Konzervacija našeg mindset-a u tradiciji ili veri, čak i kada nije ispunjena mržnjom prema drugima (kao ona narodnjačka Božićna pesmica ispod, koja je, po meni, najgroznije vređanje koncepta proslave rođenja nekoga kao što je Isus Hrist), bez kontesta "kako nam to pomaže da budemo bolji", nema ama baš nikakvog smisla. Kao ni kolektivnost, ako je bez svrsishodnosti i ljudskosti. Ona bez tih začina postaje bezumno klanjanje Gospodaru Muva... u ritmu te narodnjačke pesmice o Božiću, dušmanima, Turcima i "glavama".

Da završim optimističkom provokacijom: baš me zanima kakav će Đelić biti premijer ;)

Vučko

Uticaj crkve jeste u osloncu pri hodu ka svetlijoj buducnosti, mada to tako ne izgleda. Ako pogledas kroz istoriju, samo strah od boga je ljude terala da ne prave jos vise zla. Danas se osnovne moralne norme zasnivaju na nekim biblijskim pravilima. Na zalost, sada nema boga kao tolike pretnje, ali je drustvo dovoljno sazrelo da moze donekle da kontrolise situaciju. Osnovni razlog zasto bi religija trebala da ostane jeste da pazi da drustvo ne skrene sa puta jer moralne norme mogu vrlo brzo da se promene. Ljudi i dalje najvise teze vlasti a ne boljem zivotu, i dok god je tako sve je podlozno manipulaciji.

Када сте већ код страха - страх ме је да за оне који би Га се требали плашити важи: Ти се Бога не плаше.

Петар

Cvijus: "Umetnost Zorana Djindjica je bilo sto je on uspeo da stvori ekvilibrijum medju slojevima/ubedjenjima drustva."

Pa vi sad tumačite!

Da li je Đinđić stvorio ravnotežu među slojevima, ili među ubeđenjima, ili među ubeđenjima slojeva (gde svaki sloj ima svoje "ubeđenje"), i kakvi su to uopšte "slojevi u srpskom društvu", kad je njegova struktura razorena temeljno i iznakažena tako da nikakva normalna društvena stratifikacija u tom totalitarnom, masovnom društvu i ne postoji, pa je otuda "ravnoteža" nemoguća? I zašto bi "stvaranje ravnoteže", sve da je to bilo i moguće, bilo nekakvo dostignuće?

Nije li uostalom, "stvaranje ravnoteže" inačica za "sabornost"? Pa bi, dakle, ako je to već tako, veličina Đinđića bila u tome što je on (po Cvijusovom viđenju), zapravo Koštunica.

Njegovi govori se uche napamet, njegova frizura odelo i govor tela postali su ideal svakog politichara "demokrate".
Pred izbore koriste se njegove parole i gomila Elvisa dodje na festival da peva i bar malo bude Elvis. Svi hoce da budu Kralj.
To je dobro mnogo bolje nego da svi hoce da budu Arkan mada josh ima i takvih.

Re: Đinđić je Elvis
"To je dobro mnogo bolje nego da svi hoce da budu Arkan
mada josh ima i takvih. "

→Upravo tako!
Zbog toga (samo) još jedan Đinđić nije dovoljan!
Legitimni nastavljači njegove vizije biće oni koji u budućoj vladi budu sledili njegovu viziju! Konkretnim delima – naravno!!!
poz.
n.m.

prija ovaj divan txt . o djidjicu .
bash danas, posle onog juce .

njegove reci ga uzdizu iznad i izvan .

posle 12. marta , samo mrak .

I treba da hoce da svi budu Kralj .

Re: Može i drugačije...

a.
Hvala na lepim rečima → ukoliko bude još nekog da eventualno postavi/ponovi pitanje: "a zašto baš sada ovaj tekst" → pre nego što pita neka najpre pročita vaš komentar.
pozdrav
n.m.

ako ste kojim slučajem sačuvali letak, voleo bih da ga dostavite Inicijativi mladih za ljudska prava. Rado bi tužili autore!

Re: Da bar jedan dan budem normalan ( grafit kod Kalenica)
→ "Pitam se da li ce neko kome je to posao reagovati na ovaj govor mrznje? "

Likice,
vaše pitanje, dakako, smatram čisto retoričkim → odgovor je: PA NARAVNO DA NEĆE (osim na ovom blogu, Poligrafu, vestima B92 i Peščaniku)!!!

Upravo zato: 21. pamet u glavu (sledeći izbori su tek 2011) !!! I da ovde apostrofirane lepo vratimo tamo gde im je i mesto → to jest tamo gde su i bili pre nego što smo im mi - i Zoran Đinđić - omogućili da vladaju i da odlučuju o bilo čemu... a kamoli o našoj budućnosti...
poz.
n.m.

Re: Da bar jedan dan budem normalan ( grafit kod Kalenica)
→ "Pitam se da li ce neko kome je to posao reagovati na ovaj govor mrznje? "

Likice,
vaše pitanje, dakako, smatram čisto retoričkim → odgovor je: PA NARAVNO DA NEĆE (osim na ovom blogu, Poligrafu, Vestima B92 i Peščaniku)!!!

Upravo zato: 21. pamet u glavu (sledeći izbori su tek 2011)

!!! I da ovde apostrofirane lepo vratimo tamo gde im je i mesto → to jest tamo gde su i bili pre nego što smo im mi - i Zoran Đinđić - omogućili da vladaju i da odlučuju o bilo čemu... a kamoli o našoj budućnosti...
poz.
n.m.

Ovo je stvarno morbidno - ne znam da li su i radikali u tekućoj kampanji tako nešto oštro radili (do duše bilo je ono za sakaćenje relativno skoro).

Ovo "prodane glave" je baš oštro, kao i pucanje na "Turke" i "dušmane". Zvuči kao da je izvučeno iz sredine rata u Bosni.

Pitam se da li je to zvaničan stav koalicije, neki "odbegli" SSJ-ovac, ili neki falsifikat...

Jel ima šanse da se ovo skenira i ubaci ovde, da ga vidimo?

Likice, ako nije tajna, gde živite, u kom gradu? Mora da je bilo još toga...

Pozdrav,

Vučko

"Jel ima šanse da se ovo skenira i ubaci ovde, da ga vidimo?"

→ podrška predlogu.
Dakle: ako imate mogućnost da skenirate → bilo bi dobro
da vidimo letak...

n.m.

Likica reče da je ovo govor mržnje... ja bih pre rekao da je ovo govor anticivilizacijskog ludila, razmnožen štamparskim mašinama u ko zna koliko primeraka.

I predistorijskog paganstva, od strane nekoga ko je hteo da uključi u celu stvar "hrišćansku tradiciju srpskog naroda"... od "hrišćanstva" je ostalo samo sečenje badnjaka (i to sečenje, a ne paljenje, koje je bilo originalni simbol svetlosti rođenja I.H.!) i pominjanje Božića u kontekstu mržnje prema "bližnjem svom" i poziva na ubijanje!

Kako je bljutavo i odvratno zamisliti da neko, ko napiše ovako nešto, kaže da je "hrišćanin, pravoslavac".

Kakva je grozna sramota, za nas Srbe, što se neko ovakav izjašnjava kao Srbin.

Pa mi posle ovde kažu kako je pisanje grafita "nož, žica...", koje sam video na Ceraku, individualni čin... kako li se onda eufemistički kvalifikuje ovo ofset- ili sito-ludilo, iskorišćeno za motivaciju narodnjačkih birača?

sve vise postajem skeptican kada je u pitanju postojanje ovog letka. Pesmica koja se ovde pominje moze se naci jedino jos na forumu Serbian Caffea, a postovana je preko BELL.CA, sto ce reci najverovatnije iz ON ili QC, gde Bell ima povoljne cene interneta.
Inace takve pesmice nisu cudo za Kanadu gde vrvi od cetnika. Kanadska eparhija SPC kroz njihovo javno glasilo objavljuje tekstove i pesmice najnizeg kvaliteta i monstruozne sadrzine, neretko uz zastrasujuce kletve upucene predstavnicima gradjanskog drustva u Srbiji i gradjanski orijentisanoj dijaspori u Kanadi, pozivima na davanje prednosti crkvenim kanonima ukoliko se sukobljavaju sa kanadskim zakonima (!). Postoje i tekstovi u tom glasilu crkve u kojima se objasnjava da je g. Djindjic s pravom kaznjen za svoja navodna zlodela prema srpskom narodu. Ja sam jedan takav tekst prekucao na blog proslog leta.

Tako da me ne bi cudilo da je u pitanju neslana sala nekog klerofasiosticki orijentisanog bloggera, kako bi se smejao nasim reakcijama. Takodje je moguce da se takav letak distribuise po Kanadi ili da je pesmica smisljena u nekom cetnickom okupljalistu, kojih ima puno u Ontariu. Ja zivim u francuskom govornom podrucju koje Srbi a narocito potomci odbeglih cetnika i slicni primitivci izbegavaju. Tako da do mene ovakve gadosti ne mogu da dopru, osim preko bloga b92 ili ako se prosetam do hrama SPC u Montrealu (za koji inace ne znam da li da ga zovem hram ili kafana, buduci da se ispod oltara u podrumu nalazi rostilj-pivnica.

izgleda da nije blogerska zvrčka, objavila Biljana Srbljanović faksimil na svom blogu (možeš tamo videti još detalja), a i u vestima na B92 se pominje.

Zaista je pitanje da li je ovo Palmino ludilo (pa da i Koštunica zaključi, kao neka moja zemljakinja iz Jagodine, da ne bi video majmuna, da nije bilo Palme), ili je nečija podvala.

Svakako je odvratno i nisko.

Pozdrav,

Vučko

Evo vidim i ja sada, dragi Vucko.
znaci gore je nego sto sam mislio da jeste.
Nema, lepo je rekla Teodora jos 2000 (ako se secate onih grafita "Oslobodite Teodoru") da ce Srbija posle Milosevica morati da prodje kroz period tudjmanovske Hrvatske. To je istorijska neminovnost u procesu uspostavljanja svesti Srbije o sebi. Poz. CM

Izvinjenje za V/T - već sam izgubio trag kome se kako obraćam.

Može kratko objašnjenje ove paralele Srbije posle SM i tuđmanovske Hrvatske? Nisam baš ispratio paralelu... i ko je tačno Teodora?

Pozdrav,

Vučko

Falsifikat ili ne - svejedno...
Ja ipak ne mogu a da ne primetim da je narečeni Palma sasvim nezasluženo skrajnut kada je u pitanju kampanja onih koji su nekad (navodno) smeli da nas gledaju u oči... Da li se možda stide Palme → što, dakako ne znači da se stide i još ponekog glasa kog eventualno on može da im donese...
Dakle, zna Srbija ko je Palma.
Danas je grupa mlađih ljudi, među kojima je bio i Ivan Marović, Beograđanima na SNG poklonila upravo Palmu - deda mraza. Palmin bogougodni lik sa bilborda sada "visi" na Kalemegdanu.
Ima li išta lepše(g) za veliki praznik?!
Stvarno sam se obradovao!

Dakle - predlažem tri moguće parole:

1) HOĆEMO PALMU! (DAJTE NAM PALMU!)
2) NE KRIJTE PALMU!
3) ZNA SRBIJA KO JE PALMA!

Dobro, malo sam se zaneo... sorry, ako neko hoće nek nastavi spisak... ili možda bolje ne... kako god...

n.m.

Falsifikat ili ne - svejedno...
Ja ipak ne mogu a da ne primetim da je narečeni Palma sasvim nezasluženo skrajnut kada je u pitanju kampanja onih koji su nekad (navodno) smeli da nas gledaju u oči... Da li se možda stide Palme → što, dakako ne znači da se stide i još ponekog glasa kog eventualno on može da im donese...
Dakle, zna Srbija ko je Palma.
Danas je grupa mlađih ljudi, među kojima je bio i Ivan Marović, Beograđanima na SNG poklonila upravo Palmu - deda mraza. Palmin bogougodni
lik sa bilborda sada "visi" na Kalemegdanu.
Ima li išta lepše(g) za veliki praznik?!
Stvarno sam se obradovao!

Dakle - predlažem tri moguće parole:

1) HOĆEMO PALMU! (DAJTE NAM PALMU!)
2) NE KRIJTE PALMU!
3) ZNA SRBIJA KO JE PALMA!

Dobro, malo sam se zaneo... sorry, ako neko hoće nek nastavi spisak... ili možda bolje ne... kako god...

n.m.

posle ovog pomislih da ne može drugačije...

posle ovog pomislih da ne može drugačije...

posle ovog pomislih da ne može drugačije...

Re: Hvala za tekst *ceca011

Drago mi je da vam se text dopao
- a i ono za avione
uopšte nije loša ideja (ha...ha...ha...) - naprotiv
→ podržavam je, svakako!
pozdrav
n.m.