Ko još piše Vikipediju?

Pa ko još ima vremena i volje da uređuje tamo nekakve članke i to još potpuno besplatno, i ostavljajući zatim te iste članke drugima na milost, da ih menjaju i prepravljaju kako im volja? Verovatno isto pitanje su pitali i kolege Džimija Velsa kada je započinjao Vikipediju 2001 godine. Verovalo se da će trebati najmanje 20 godina da se napravi besplatna enciklopedija obimna kao Britanika (ovo su verovali i nepopravljivi optimisti kao Ričard Stalman, što nam je i javno priznao na skupu u Beogradu početkom 2006), pa ipak, to se desilo za svega par godina, a danas engleska Vikipedija ima više od milion i po članaka. Takođe, ako pogledate statistike videćete da je trenutno Vikipedija mnogo popularnija od sajtova svih sredstava informisanja (npr BBC, NY Times, Slashdot..), čak i sajtova kao što su eBay, Amazon, Playboy, i NBA.com, svih univerziteta, zatim blogova (npr livejurnal), sajtova velikih kompanija (npr Microsofta, IBM-a), i da ne nabrajam dalje...

Moje objašnjenje za ovaj fenomen je da niko nije ni mogao da pretpostavi koliko ljudi sedi kod kuće želeći da uradi nešto korisno za čovečanstvo. Engleska Vikipedija ima preko milion i po registrovanih korisnika, srpska Vikipedija ima preko šest hiljada. Prvi koraci su obično teški, o čemu pisati, i uopšte zašto? Zašto bih ja unosio svoj trud, kad mi je dovoljno da upalim TV i da se potpuno pasivno zabavim? Pa, draž je tačno u interaktivnosti iskustva. Kada se korisnik registruje, obično dobije dobrošlicu, ostali mu mogu ostaviti poruke na stranici za razgovor, a i samim radom interaguje sa drugima koji uređuju članak. Ustvari, iza Vikipedija je čitava zajednica ljudi koji su tu redovno ili gotovo redovno. Pisanje o nekoj temi je mini-istraživački projekat, i često se sazna svašta zanimljivo. Čest je slučaj da ljudi pišu članke iz oblasti koje ne spadaju u njihovu profesiju. Na primer, srpska Vikipedija ima uvaženog profesor matematike sa prestižnog američkog univerziteta (da ga ne imenujem :), i on može pisati (i piše) o svim učesnicima Evrovizije. Naravno, ima i slučajeva gde ljudi pišu o svojoj struci fizici (npr Subatomske čеstice) ili biologiji (npr Insekti). Drugi se pak živo zanimaju za istoriju Sekelja i pišu neverovatno opširne i zanimljive članke o Sekelj kapijama, i selima u Vojvodini i Rumuniji, jedan od njih Skorenovac je među najboljim člancima Vikipedije. A ima ih onih koji se bave biografijama (npr Milutin Milanković, Miloš Crnjanski, Dž.R.R. Tolkin...) geografijom (Livanjsko polje, Farska Ostrva...), različitim istorijskim temama (Pad Carigrada (1453), Svemirska trka), socijalnim pokretima (npr Skvotiranje), itd... Ili pak uređuju članke o bitnim vestima, ili dodaju različite knjige i pesme u originalu, ili neobično vole da skupljaju citate...

Kako da verujem svemu tome kad to piše ko-zna-ko? Pa, odgovor je: Vikipedija nije prosto "svako može da radi šta hoće". Vikipedija ima vrlo opširna i detaljna pravila i smernice, postoje procedure kojima se rešavaju konflikti, glasanja, i razna pravila, postoji klasa Administratora koji imaju nešto veća prava (na primer, da zaključaju članak ili da blokiraju korisnika koji vandališe stranice) - oni se biraju direktnim glasanjem i moraju biti uvaženi i pouzdani članovi zajednice. Većina vandalizovanja biva odmah vraćena. Pokušajte i sami: idite na stranicu vašeg omiljenog političkog neprijatelja i pokušajte da napišete nešto uvredljivo o njemu, velike su šanse da će u sledećih par minuta vaše promene biti vraćene, a ako preterate, možda dobijete i upozorenje da to više ne radite, jer ćete biti blokirani na određeni vremenski period. Ipak, preferirani način na Vikipediji je prijateljski dogovor, i birokratske procedure glasanja su uvek poslednji izlaz.

Čemu Vikipedija na srpskom, kad već postoji na engleskom? Neki bi se bunili na ovo pitanje, ali ga ipak ljudi postavljaju. Osnovni razlog je verovatno očuvanje jezika i kulture. Ali drugi je činjenica da informacije na srpskoj Vikipediji mogu biti više okrenute nama. Ovo nikako ne znači da treba da pišemo našu verziju istorije, već da reference i zanimljivosti mogu biti iz naše kulture, umesto iz engleske ili američke. Znate li ko je Dabog? No, ipak, Vikipedija ne može biti ni zbir tračeva, već mora da na objektivan i proverljiv način govori o različitim pojavama i pojmovima. Takođe, ne sme se koristi za samopromociju, ako ste zaiste bitni i poznati, neko će napisati članak o vama, nemojte to vi sami raditi.

Pa šta je onda Vikipedija? Prvo, to je višejezički i višekulturalni projekat. Otiđite na bilo koji veći članak na bilo kojoj Vikipediji, sa leve strane pored članka videćete spisak svih jezika koji imaju članak o istoj temi. Drugo, to je zajednica, ljudi koji deo svog vremena posvećuju tome da napišu nešto o onome što ih interesuje, i učestvuju u njenom radu, kreiraju politike, pravila i razrešavaju konflikte. Treće, to je skup informacija koje su svima slobodno dostupne, da ih objave na svom sajtu, da preuzmu deo za svoj članak, pa čak i da ištampaju i objave knjigu, naravno pod uslovom da navedu Vikipediju kao izvor.

Robert Stojnić

* * * * *

Napomene:

• Ovaj blog vodi grupa Vikipedijanaca i članova Vikimedije Srbije uz odobrenje Radne grupe za odnose sa javnošću Vikimedije Srbije. Ipak, tekst ne predstavlja zvaničan stav Vikimedije Srbije, projekta Vikipedija, Zadužbine Vikimedija, niti ma kog drugog ogranka Vikimedije ni Vikimedijinog projekta.
• Ovaj tekst možete koristiti pod uslovima Licence za slobodnu dokumentaciju GNU-a, Opšte javne licence GNU-a ili licence Creative Commons Attribution-Share- like 2.5 uz naznaku da je autor teksta Robert Stojnić.