Rizično zanimanje: kritičar

ljude koji se lacaju Kriticiziranja, Kritikovanja, samo da bi opravdali svoj status Kriticara. Tako i toliko ih prezirem, svojevrsnom pasijom obogaceno paradoksom i metonimijom, da cim me spaze, vide, upoznaju ili samo"citaju""gledaju", gube zelju da me zavole ikada, a tek sto dobiju zelju da mrze.
Retki su Kriticari, koji zavredjuju paznju i postovanje. Skoro da su mitski. Najbolji kriticari su Slucajni Prolaznici, eventualno Namerno Zamaskirani Pisci, Slikari, Muzicari. Retki medju nama koji zive svoju legendu. Oni na koje ne mozemo da uticemo i ciju bi paznju stvarno zeleli, ali koji tu paznju nece da nam daju, jer zive svoju legendu i tudji zivoti ih ne zanimaju. Ulazenje u zivot pisca, autora nekog dela, vredi samo ako je moc njegovog dela takva da zahteva "dodatne" informacije. Ali, retki medju nama, su zadovoljni i onim sto je stvorio. Tu negde lezi "tajna" tog umjeca.
I samo to je zapravo bitno.

Crichton - cita se KRAJTON /'kraItən/.

... iako je crichton, mozda sa pravom, jedan od najomrazenijih figura americke levice i fanatichnih zashtitnika zivotne sredine, jedno mu se ne moze odreci- revnost sa kojom svoje romane priprema, detaljnost researcha dakle (lista sekundarne literature koriscene za izgradnju "Next"-a dugachka je 10. strana!).

osim toga, na kraju romana chitamo apel sa konkretnim politichkim zahtevima za neophodno zauzdavanje biotech-industrije.

fiktivni Crowley, "bogati, razmazeni apsolvent Yale-a" chije su perverzne naklonosti i sexulane preferencije u Washingtonu i te kako poznate, optuzen je da silovao svojeg dvogodihnjeg necaka. "ali prefrigani pas ima politichke kontakte", pishe C. dalje.

mimo ovog bizarnog ispada sa kriticharom Crowleyem Crichtonov novi roman je zanimljiva, koncetrisana (usredsredjena) i dobro pripremljena knjiga, iako sam ja lichno naklonjeniji Pynchonu, chiji cu novi roman "Against The Day" mozda chitati godinama- sasvim polako.

jeste nedopustiva doktrina da se književno delo tumači kroz biografiju pisca. Međutim, neke stvari iz života autora na mene kao čitaoca i te kako utiču. A utiču onda kada utiču i na njega. Ne mogu da uzmem "Mein kampf" i da zanemarim autorovu biografiju. Ili "Čudesnu hroniku noći" Radovana Karadžića. Ali, zaista ne znam puno o Ursuli Lengvin i ne smeta mi. Ako me razumete...No, moram priznati da mi se dešavalo da pročitam knjigu, dopadne mi se, a onda čujem da je pisac šljam, pa se silno razočaram. Da sam znala ne bih možda ni čitala...
Možda su zato biografije autora najčešće na kraju?

to sto je neko veliki pisac ili naucnik, ne znaci i da je veliki covek.
na mene je u tom smislu delovala sokantno cinjenica da je johanes stark, fizicar i nobelovac, bio suludi nacista.
u fizici atoma je poznat efekat koji je dobio njegovo ime. u tom efektu se ogledaju neverovatna lepota i jednostavnost prirode.
nikako mi nije bilo jasno kako je moguce da takav um moze da bude toliko drustveno opasan koliko je stark bio?
ipak sam to prihvatila kao mogucnost i od tada realnije sagledavam ljude.
neko je veliki pisac? super! hajde, ipak, da vidimo kakav je covek.

martin walser je sa svojim romanom smrt kritichara obrushio na najuticajnijeg nemachkog kritichara marcela reich-ranickog i to sa prilichnom dozom antisemitizma. ranicki mu je hladno odgovorio da i dalje tvrdi da walser nema pojma o naraciji i pripovedanju.

tipa, sto je napisao roman, (inace je profa na fakultetu) dobio znacajnu nagradu, poklonio po primerak svojim kolegama i vise niko ne razgovara s anjim.
izgleda da su se svi do jednog prepoznali.

На данашњи дан рођен је Анри Бејл (мање упућеним, Стендал ) за којег веле да је уз Балзака највећи француски романсијер друге половине 19.века родоначелник реалистичког романа ,па се присетих наклоњен пребирању по књигама ( и Сликовницама за старији узраст ) да сам наишао где М.М.Световски указује како
је Стендалов аналитички спис De l’ Amour , готово незаобилазан
при разумевању теме љубави у пишчевим романима ,у периоду 1822 до 1833 наишао на свега 17 Читалаца .
више их ние било.
За пуних 20 година једва су стотину њих успели да разумеју понешто.Та књига је касније постала класично штиво деце по колеџима и гиманазијама диљем света.Није требао само Ten да открије писца него да стаса нова генерација која је могла да Писца схвати ,разуме и заволи.
Стога,склони писању напред , ако срочено вреди . . вредеће без обзира дали су нас критичари офекалисали или . . . . превидели .
Толико о делу. О личности писца пак ,па . . ко је савршен ?

Što se tiče Interneta i "proverbial" (ja bih brzo stavio telesnu težinu pod kontrolu ako bih se hranio od prevoda sa engleskog na srpski) majmuna u nama tu je, po mom mišljenju, u pitanju mix koji, pozitivno, ima ozbiljan disruptive potencijal kada su struktura pisanja i ideološko-idejno-emotivni dissemination patterns u pitanju.

Dostojevski je pomilovan na vesalima, odustao od svojih liberalnih ideja, pribegavsi dubokom, na hriscanstvu baziranom, konzervativizmu. Ti stavovi su se itekako odrazili na njegovu knjizevnost i to na najbolji deo njegove knjizevnosti. Zlocin i kazna je sokantna parelela takve evolucije(Danasnji covek se, naravno, ne bi slozio s takvom paralelom). Kakav je privatno bio moze se videti iz njegovih pisama, u kojima je preovladjuca struktura - Ljubljeni, najmiliji, posalji mi neki dinar.

Ne bih da ponavljam pricu o Hemingveju, vec je bila na blogu.

Ako se sumnjiva pozadina licnosti stvarno odrazava na umetnost koju je stvoruila, onda nema potrebe da se cenzurisu autori. Pa umetnost vec ne valja, publika ce joj presuditi... Sto se tice konkretnog primera, autor bloga je vec pomenuo da mu u pojedinim romanima autor dzibri.

Sto se tice kriticara, Oskar Vajld na fantastican nacin definice kriticara kao novog umetnika. Opanjkavanje poziva kriticara je nerazumevanje i nista drugo.