Activism-Hacking-Artivism

Isto kao u naslovu, bez glagola.

Što da ne! To da smo svi umetnici i političari smo znali i pre. Sad znamo i da je sav onaj trud u krevetu imao "higher purpose" :)

Moram da priznam da je odlican izbor teme. Danas nema rasprostranjenijeg oblika masovne kulture (narocito na intrenetu), koji je tako malo proucavan kao sto je slucaj sa pornografijom. Medjutim, izgleda da osim nekih pokusaja u savremenoj likovnoj umetnosti i knjzevnosti da se ova tema istrazi, teorija kulture ostaje potpuno nezaintresovana za novo polje istrazivanja. Cesto su i ovi umetnicki pokusaji pre eksperimenti sa ljudskom seksualnoscu ili bolje upotrebom tela kao umetnickog predmeta nego istrazivanje onoga sto javno mnenje smatra pornografijom. Ovde prevenstveno mislim na radove umetnika kao sto su Nan Goldin, Nobuyoshi Araki i Venessa Beecroft. Medjutim i pored toga sto umetnici prate svoj umetnicki izraz, kao da ne postoji zelja kod njih da se ova granica izmedju umetnosti i pornografije svesno predje, verovatno od bojazni da se delo unapred ne etiketira, a samim tim i diskvalifikuje kao pornografsko. Medjutim ovo nosi dva problema. Prvo, sama umetnost na taj nacin biva izlozena ogranicavanju ljudska kreativnosti postavljaljem granice u istrazivanju ljudske seksualnosti iza koje ne bi smela da ide. Sa druge strane sam definicija granice izmedju erotike, pa samim tim i umetnosti i pornografije se jos uvek krece u pojmovima definisanim pedesetih i sesdesetih godina proslog veka u Americi. Ukoliko je nago ljudsko telo ili sam seksualni cin jasno izlozen ljudskom pogledu onda bi se moglo govoriti o pornografiji. Ukoliko ovo isto nije eksplicitno prikazano, vec je zamagljeno (blured) ili dato u nagovestaju, onda bi se to moglo podvesti pod umetnost. Problem je u tome sto ovakva definicija razlike izmedju pornografije i ostalih oblasti ljudske kulture nije ni umetnicka ni naucna vec je pre svega moralisticka. Time pornografija jos uvek ostaje taboo tema, jer predstalja pretnju po javni moral.
Jedini od umetnika koji je presao ovu granicu je Jeff Koons. Setite se samo seta njegovih dela sa Cicolinom nazvanih “Made in Heaven” (http://www.xs4all.nl/~exadega/koons/madeinheaven.html). U knjizevnosti je ova granica vec odavno probijena, ali jos uvek postoje tendncije kritike da neko delo odbace kao pornografsko. Tako se, na primer, i pored svih etiketa koje mu se prilepljuju, savrameni francuski autor Michel Houellebecq se suocava sa optuzbom da pise pornografiju.
Medjutim svi ovi pokusaji umetnika da se pozabave ovom temom pre predstavljaju podilazenje publici kroz vrstu umetnickog izraza, nego stvarnu detabuizaciju ove oblasti savremene kulture. Ipak smeli pokusaji ovih umetnika, kao i projekti o kojima o kojima Jelica pise predstavljaju izazov za istrazivace. Medjutim, iako pojava ovakvih savremenih umetnika i njihovih projekata otvara horizonte za istrazivanje isoricarima umetnosti ili knizevnosti, savremena teorija umenosti odnosno estetika se jos ne havata u kostac sa ovim oblikom masovne kulture. Pored radova Michel-a Foucault-a i Jean-a Baudrillard-a koji se generalno bave pitanjem ljudske seksualnosti, skoro da nema ozbiljnijeg filozofskog dela koji osvetljava ovaj fonomen masovne komunikacije. Ali novo vreme nosi i nove zadatke.