Културна размена на Википедији

О културној размени на Википедији мало се прича, можда зато што пројекат воде људи са енглеског говорног подручја којима је невидљива. Ипак, она итекако постоји, и вероватно је једна од најзначајнијих последица Википедије, као и један од најинтересантнијих разлога за рад на њој. Тако ћу овде представити неке примере које сам имао из личног искуства. Напомена: читајте "Јапанска Википедија" и остала имена Википедија као "Википедија на јапанском језику".

• Тако сам некада давно на Енглеској Википедији написао чланак Срби који сада постоји на 22 језика. Између осталих, преведен је на португалски и јапански (да је текст на јапанском превод текста на енглеском а не текст изворно писан на јапанском утврдио сам помоћу аутоматског превода). Писао сам за Јапанску Википедију, а да то нисам ни знао!

• Ово пред ауторе поставља и велику одговорност: на исти начин сам написао текст Српска застава, у коме сам навео и причу о нашој делегацији у Русију која је српску заставу направила таквом каква јесте у инат Русима. Сад ме гризе савест: да ли је та прича тачна (наравно, ако је и измишљена заслужује да се помене као раширена али нетачна прича) и, ако није, шта ћемо са осталих 18 језика на којима постоји овај текст а у којима је можда по први пут почела да се шири ова нетачност?

• Што странци преводе значајне и мање значајне теме на своје језике још је и разумљиво. Али шта је натерало Кинеза из Канаде који ради под надимком Ktsquare да тада још прилично мали чланак о кнезу Лазару проширује подацима о Лазаревом потомству?

• Разне кухиње пружају одличан пример културне размене: мада је сваком познато да се оне понекад прожимају, тек кад буде покушао да о њима пише на Википедији ће му постати јасно колико је то често. Пошто се Википедијина српчад јуначки избори да се чланак о буреку зове управо Бурек, сад кука што су у њега додати boereg (јерменска варијанта бурека), brik (туниска варијанта), μπουρέκι (грчка) или בורקס (израелска). Још увек нерешено питање је да ли су гибаница и баница исто јело са два имена (у ком случају би требало спојити чланке и наравно претходно одлучити под којим именом их спојити)? Још веће главобоље од јела познатих у разним кухињама под истим именом праве јела позната под различитим именима, или, потпуни ужас, различита јела позната под истим именом. Пошто strudel очигледно није исто што и штрудла мада се исто зове, док cinnamon roll по свему судећи јесте мада се потпуно друкчије и неподесно зове, треба ли о штрудли (са маком, орасима, вишњама...) писати на чланку strudel, чланку cinnamon roll, или правити посебан чланак? Ово наравно оставља отвореним питање да ли је савијача исто што и strudel или треба правити посебан чланак и о савијачи...

А сад, опскурне ствари:

• Имајући у виду да је мој текст о ствари за коју нисам сасвим сигуран како се зове на српском језику засигурно једини на целокупном енглеском Интернету на ту тему, можете замислити моје изненађење кад сам видео да је чланак још одавно постојао на Немачкој Википедији. На срећу, Немци ме нису потпуно претекли јер се нису сетили да направе и слике! :) Иначе овај чланак годину дана пошто сам га написао нико није ни пипнуо, а и тад је неко само средио моју грешку у куцању, а и то само захваљујући томе што се појавио у "Јесте ли знали" рубрици портала о возовима. То је мана писању опскурних чланака.

• Може ли се било где сем на Википедији, на енглеском језику наћи податак да је Мила Јововић пореклом од Васојевића? Или да је Алдо Мануције обучавао јеромонаха Макарија који ће касније одштампати прву књигу на српском језику?

• А омиљени мој чланак ми је Дрекавац. Чланак као чланак, али неко време пошто сам га написао у игри са картама Magic: The Gathering појавила се карта - Дрекавац. Имајући у виду да је ово једина карта направљена по српском митолошком бићу (мада су додуше ту и врло сумњиви Момир Виг, Торњеви Прахва, и цео низ Симиц(ћ?) карата) као и да је текст о Дрекавцу у време њеног појављивања био једини текст на енглеском језику о дрекавцу на Интернету и у штампаној литератури, верујем да су њени дизајнери били инспирисани управо овим чланком. Осокољен искуством, написао сам чланке Букавац, Цикавац и Расковник и чекам резултате... Узгред, у Србији су забележена бар два случаја појављивања дрекавца у последњих двадесет година, што сам уредно забележио у чланку.

Да не испадне да до културне размене долази само на Енглеској Википедији, поменућу пар примера са српске:

• Да није било Википедије и вредног преводиоца, да ли би се на српском језику могло прочитати ишта о бахаизму? (Објављена је додуше једна књига али како изгледа ниједан синтетички текст.)

• Шта тек рећи о чланцима као што су Дарт или Тенгвар?

• Бројни су и текстови код којих је обрнут случај: постоје на неколико Википедија а не постоје на Енглеској, на пример Копја који постоји на српском, француском и Есперанту(?). Имајући у виду да се на Енглеској Википедији налази око четвртина од текстова на свим Википедијама заједно, овај и следећи пример убедљиво показују ширину људског знања коју она намерава да обухвати.

• Мој омиљени текст из књиге "Речник социјалног рада" др. Ивана Видановића коју сам уз његову дозволу пребацио на Српску Википедију је афективна конгруенција. Укратко речено, афективна конгруенција је осећање које неко има у некој ситуацији а које би већина људи имала у тој ситуацији. Мада тема више научних радова, ни о њој нема ништа на Енглеској Википедији, а сличан је случај и са бројним другим појмовима из речника. Можда ће и др. Видановић писати за Јапанску Википедију?

Нажалост, постоји и тамна страна културне размене, а која се огледа у темама на којима се културе сукобљавају уместо допуњују. Тако се из чланка Списак срба стално избацују и поново враћају Андрић, Бошковић, Селимовић, Мехмед-паша Соколовић па је чак пао и предлог да се избаци Слободан Милошевић пошто он није Србин већ Црногорац. Ипак је, на сву срећу, број чланака који праве проблеме далеко мањи од оних других.

Културна размена се не огледа само у текстовима већ и у сликама:

• Тако се мој цртеж Тертаријског амулета кога сам давно нацртао за чланак о винчанском писму сада користи на девет Википедија, и то не само у чланцима о Винчанском писму, Тартаријским таблицама или амулетима, већ и у чланцима Панонска низија на Мађарској Википедији или Графички дизајн на Норвешкој Википедији!

• Гајдаш из Кнез-Михајлове кога сам својевремено усликао вероватно ни не зна да је добио светску славу пошто се његова слика користи као илустрација чланака што о Србима што о гајдама на разним википедијама; најинтересантније је да га је Астурлеонска Википедија узела за илустрацију текста Гајде уместо шкотског гајдаша који се уобичајено користи.

• Златник од 100 перпера до чије слике сам дошао захваљујући љубазности Његош.орг-а се користи на шаблону за клицу из области нумизматике (о клицама и шаблонима биће више речи у будућности), на десетак чланака на - Грузијској Википедији!

• Али неки од најфантастичнији примера културне размене су слике из књиге Камено доба Јована Жујовића, издате још 1893. Већ је дигитализација књиге изузетан пример културне сарадње: у организацији Пројекта Растко дигитализована је на Растковим Дистрибуираним коректорима Европа (који су па опет интернационализована копија међународних Дистрибуираних коректора) а за потребе Пројекта Гутенберг. Културна сарадња наставила се на Викимедијиним пројектима па се тако слика мастодонта, осим на текстовима о мастодонту или мамутима на осам Википедија користи и у есеју No angry mastodons који поучава википедијанце шта да раде кад се изнервирају а слика хеладотеријума на текстовима о жирафидама на пет Википедија, укључујући кинеску и корејску. Тако је Јован Жујовић писао за Корејску Википедију а да то није ни знао. У доба кад је Жујовић писао своју књигу Кореја је тек излазила из дугог периода изолације; тешко да би оснивач Београдског универзитета могао и да предпостави да ће слике из његове књиге за сто година бити од користи једној корејској енциклопедији. Ко (шта?) ли ће све и на које начине користити наше слике и текстове за сто година?

Никола Смоленски

* * * * *

Напомене:

* Овај блог води група Википедијанаца и чланова Викимедије Србије уз одобрење Радне групе за односе са јавношћу Викимедије Србије. Ипак, текст не представља званичан став Викимедије Србије, пројекта Википедија, Задужбине Викимедија, нити ма ког другог огранка Викимедије ни Викимедијиног пројектна.

* Овај текст је објављен под условима Лиценце за слободну документацију ГНУ-а.

* Овај текст можете користити под условима Лиценце за слободну документацију ГНУ-а уз назнаку да је аутор текста Никола Смоленски.