Majka

   Major GavrilovicJutros sam se prijatno iznenadio. Dosla nam je u posetu moja majka. Znajuci kod koga ide subotom ujutru, resila je da nas postedi izlaska pre prve kafe i kupila nam je novine. Nekada se dolazilo sa cvecem u posetu a sada umesto buketa, dobih novine. Pala mi je u trenutak, na pamet, "guns'n roses" sicilijanska fora. Nema veze, to je moja bolesna masta, rekoh dobrom andjelu na desnom ramenu, djavo sa levog je kulirao i smejuljio se.

   Pili smo kafu i njih dve (mama i zenica) su pricale o nekim dijetama. Ja sam listao, sportske strane, ne prelazeci ni slucajno na prvu polovinu novina.

   U jednom trenutku me upita majka:

-"Da li ti znas da je tvoj pradeda bio sanitetlija' na solunskom frontu",

-"Znam, kevo".

-"On je sam pravio meleme od trava kojima je vidao rane junacima", voli moja majka, da mu ga da', po teatralnosti.

-"Dobro, i?", naivno je upitah, primetivsi uzurbano komesanje na levom ramenu.

-"Znas li ti da je on branio Beograd 1915. godine i da je bio u onom puku kojim je komandovao major Gavrilovic"?! Djavo je zaplesao na samo njemu cujne zvuke rave muzike. To! Eto, njemu zezanja za danas.

   U tom trenutku mi je palo nebo na glavu. Borio sam se kao lav da ni ne pomislim ovih dana na situaciju koja nam se desava oko Kosova. Necu ovom prilikom da pominjem ili analiziram izjave Borisa, Voje, Velje, Cede i drugih. Ja se licno osecam, jako-jako, lose. Na jednoj strani klackalice mi je ponos, na drugoj razum. Na jednoj strani postovanje ka dedovima', na drugoj odgovornost ka potomcima.

   Zauzeo sam stav da ne  treba siriti defetizam i spustati glavu. Kako to da se izvede, ne znam. Nisam politicar.

   Kada sam 1985.  godine bio u Londonu i prao sudove, moj drug Majmun je istetovirao "Power and the Glory" na desnom ramenu. Ja sam tada bio fasciniran Trockim. O, Srbiji i Beogradu nismo ni razmisljali, tamo nam je bilo dosadno. Sve dok jednog dana nije u nama proradila nesnosna nostalgija i vratili smo se u Beograd. Na dan derbija. Pravo iz aviona na Sever. Huk koji sam tog trenutka cuo, mi je dokazao da ja pripadam ovde. Tamo gde je srce tamo sija sunce! 

   Iskreno sam bio jako besan za vreme kampanje "Milosrdni andjeo", tada sam shvatio da "sila, boga, ne moli". Ovo meni zaista lici na maltretiranje dece od strane roditelja. Izlupacu te kaisem, da bi jednoga dana bio covek.

   Da se razumemo, ja sam bio mnogo puta na Kosovu. Ali sam isto tako bio mnogo puta u Africi, Americi, Aziji, Australiji. I niti jedno mesto na svetu ne kapiram kao svoj dom, osim Beograda. Beograd je moj grad. Zamisljam sada da neko hoce da mi ga otme i anektira, npr., Kongu. Borio bih se protiv toga. Borio bih sve svim sredstvima.

   Zato kapiram da je sada odgovor, NE, na ovu i ovakvu ponudu Ahtisarija, jedino ispravan. NE, prijatelju, zato sto si izjavio da si placen da ovo uradis. Ti za platu, krojis granice. Ti za platu dajes drzavu albancima. Pa, imaju svoju. Koliko nas je Milosevic kostao, tek sada mi je jasno.

   Pre nego sto pocnete da me raznosite' komentarima, hteo bih samo da Vam skrenem paznju na dve stvari:

1. Nepoznati napadaci su sinoc u severnoj Kosovskoj Mitrovici napali Milicu Delevic(27) i naneli joj teske telesne povrede, ubodima nozem u stomak, nedaleko od zgrade Pokrajinskog Crvenog Krsta u kojoj je radila. Napadaci su pobegli u pravcu Bosnjacke mahale.

   Ne vidim da je neko od dusebriznika digao glas zato sto je neko izboden nozem VEROVATNO zato sto je Srbin.

2. Major Gavrilovic:

-"Tacno u 15. casova neprijatelj se ima razbiti Vasim silnim jurisem, razneti Vasim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, nase prestonice, ima da bude svetao!

-Vojnici!

-Junaci!

-Vrhovna komanda izbrisala je nas puk iz svog brojnog stanja. Nas puk je zrtvovan za cast Otadzbine i Beograda. Vi nemate vise da brinete za Vase zivote, koji vise ne postoje!

-Zato napred u slavu... 

-Ivinite, gospodine, majore, neka prime moje izvinjenje Vasi ljudi. Prvo cu da razgovaram a ako to ne pomogne, doci cu tu kod Vas. Ja sam, gospodine majore, verovali ili ne, hrabar covek!

"Od svoje majke ko ce naci bolju"!?-Aleksa Santic

ps. odvezli smo se malopre svo troje na groblje kod caleta. Mogla je keva da me lepo pita da je odvezem, a ne zivot da mi unisti:) Uff, kakav dan!