WC i demokratija

Dekonstruisani WCŽali mi se citatelj iz švajcarske da nema javnih vecea u prirodi a da vršiti nuždu izvan određenog prostora podleže ko zna kojoj kazni. Mislim da je pitanje javnih vecea zaista dobar metar
demokratije i njenog žanra.
Ja se sećam da pre niz godina nisam mogla da verujem šta mi se u toj istoj zemlji desilo u javnom veceu u velikoj robnoj kući. Ušla sam i vrata su se nekako zaključala spontano za mnom, kad sam pokušala da izađem shvatila sam da ogromna metalna brava traži novčić od pola franka da bih mogla da se otključa. Naravno nisam imala upravo taj novčić, naravno ceo taj vece nije bio kao oni američki paravani gde se vide noge i glave i u muškim i u ženskim, već je bio kao neki mali klaustrofobičan sef. Naravno vikanje i vrištanje ne pomaže jer prosto ljudima ne pada na pamet da je neko toliko glup i dekintiran da nema pola švajcarskog franka u džepu...naravno obezbeđenje me je oslobodilo posle izvesnog vremena i kaznilo. A ja sam se izvinila i molila boga da ne pogledaju u moju vizu jer je taj dana isticala...Dekonstrisani WC
U LA- u prošle godine mi se desila nezgoda da nisam mogla da izađem iz vecea na kampusu i to ne iza paravana koji onako ima neku jednostavnu rezu, već glavna vrata nisam umela da otvorim, sve dok moja publika nije došla da me potraži misleći da mi je pozlilo. I tada su samo povukli vrata ka sebi, što sam ja isto radila ali u suprotnom pravcu. Uporno. Toliko što se tiče američke demokratije i mene.
A onda pomislim na našu i shvatim da mi i nemamo te javne vecea a ono malo što postoje, izbegavamo i najbolji su kad ih čuva neka starija žena za koju se uvek pitam, ženo da li je moguće da moraš ovo da čuvaš a ne unučiće...