- Naslovna
- B92
- Aleksandar Stojanović
- Aleksandar Vasović
- Aleksandra Mitrovic
- Ana Sofrenović
- Avram Goldmann
- Biljana Cincarević
- Biljana Srbljanović
- Božidar Đelić
- Bojana Maljević
- Branislav Kovačević Cole
- Čedomir Antić
- Đorđe Bobić
- Dejan Švajner
- Dejan Bizinger
- Dejan Restak
- Dejan Stanković
- Dule Nedeljković
- Everest 2007
- Gistro FM
- Goran Marković
- Goran Miletić
- Gordan Kičić
- Gorica Nešović
- Igor Brakus
- Ivana Konstantinović
- Ivan Marović
- Jasmina Tešanović
- Jelena Krajšić
- Jelena Milić
- Jelica Greganović
- Maja Kuruc
- Marčelo
- Marin Milosavljević
- Marko Vidojković
- Mića Marković
- Milan Lukić
- Milan M. Ćirković
- Milan Novković
- Milan Obradović
- Milica Đilas
- Miljenko Dereta
- Miloš Šaranović
- Mjehur
- Nebojša Milenković
- Nebojša Spaić
- Neven Anđelić
- Nikola Vitas
- Nune Popović
- Olga Medenica
- Olivera Vujnović
- Oto Oltvanji
- Queeria
- Rade Rakočević
- Radmila Hrnjak
- Radovan Nastić
- Ruža Ćirković
- Saša Radulović
- Sanja Perić
- Srđan Fuchs
- Srđan Kusovac
- Tamara Skrozza
- Tanja Jakobi
- Tatjana Momčilović
- Tena Štivičić
- Terorizam
- Veljko Popović
- Vesna Knežević Ćosić
- Vikipedija
- Vladan Aleksić
- World News
- Željka Buturović
- Željko Mirković
- Biografije
Kraj urezan iznutra
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 12:58)
U noći između 11. i 12. februara 1961. godine u blizini Ksaverske šume na periferiji Zagreba ubijen je pesnik Branko Miljković.
Branko Miljković odavno je postao mitska ličnost srpskog pesništva. Mit koji se već pet decenija plete oko Miljkovićevog imena, nema sumnje, jednako je utemeljen kako delom tako i samom ličnošću, pesnikovim životom na kraju i misterioznom smrću. U srpskom pesništvu ne postoji autor kod kog je stepen identifikacije pevanja i življenja bio izrazitiji i celovitiji. Kao angažovana ličnost bez presedana u našoj književnosti, Miljković se formirao i intelektualno sazrevao u izrazito kataklizmatskom vremenu ─ bivajući svedok i očevidac ljudskih stradanja u kojima je smrt najčešće dolazila nasilno. Jednom u svest pesnika urezana iznutra, smrt je za Miljkovića postala mera svih stvari. Smrt je za njega, naposletku, bila onaj konstitutivni element bez kog pesma nije bila moguća. Otuda već u 22. godini života piše i stihove poput: smrt svoju u glavi nosim ili nesreća i posle smrti traje. Prizori rata i egzekucija koji se vezuju za rano pesnikovo detinjstvo provedeno u Nišu i Gadžinom Hanu, njegovo mladićko prvo suočenje sa zidinama od lobanja niške Ćele kule presudno su, najvećom merom određujuće, uticali na formiranje Miljkovićeve poetske ličnosti. Ovako posmatran, početak traganja za pesmom za mladog pesnika bio je, zapravo, početak traganja za smrću. Početak iskušavanja smrti, nastojanja da se smrt dokuči i pripitomi. U poemi "Svest o pesmi", posvećenoj Alenu Boskeu, on autopoetički izgovara:
Reč smrt! Hvala joj što me još ne preči
da volim samog sebe i da se divim
svojoj ljudskoj moći da izgovaram reči
Sama pesnikova smrt, bez obzira na to da li je došla nasilno ─ što je verovatnije ─ ili ju je pak prouzrokovao sam pesnik, do danas obavijena velom tajne, bila je sasvim logičan, i uz opasnost da budem krivo shvaćen, rekao bih i sasvim prirodan završetak Miljkovićeve pesničke i ljudske drame: onaj koji peva ne zna je li to ljubav ili smrt. Njega je, kao i Majakovskog, ubio višak vlastite poetske energije, onaj revolverski pucanj iznutra. Ponekad, ne mogu se oteti utisku da je reč o samoubistvu izvedenom tuđom rukom. Shvativši poeziju kao fluidan, organski odnos prema životu i svetu, Miljković je ni u jednom trenutku nije mogao izneveriti ─ u međusobnom odmeravanju snaga pesma je ubila pesnika:
Kad mastilo sazre u krv tad svi će znati
da isto je pevati i umirati...
Kao centralni simbol svoje poezije Miljković je najviše slavio jedan od Heraklitovih elemenata ─ vatru. Njegova treća, za života poslednja objavljena knjiga upravo i nosi naslov "Vatra i ništa". Vatra je onaj vezivni element njegove pesničke etike: Ništa nije izgubljeno u vatri, samo je sažeto, sve što nema vatre u sebi sagori ili ja sam onaj koji se igrao vatrom i izgoreo. Veran valerijevskoj definiciji poezije kao patetike uma, Miljković prvi kod nas ustanovljuje ideal pesme koja se sama peva ─ ideal pesme bez pesnika, proročki nagoveštavajući da jednom mora doći dan kada će poeziju svi pisati. Miljković nije bio ravnodušan, zanatski stvaralac poezije, niti pak patetični tribun koji bi profitirao oplakujući sudbinu svog naroda. Poezija je za njega bila sudbinska obaveza ali i način življenja, oblik više, probuđene svesti. Svesti koja istovremeno uči, upozorava ali i opominje. Bio je svakako najpopularniji jugoslovenski pesnik, prozvan princem pesnika taj epitet nosio je dostojanstveno, sve do smrti držeći kako do ličnog tako i do dostojanstva vlastite poezije. Gde god se pojavljivao Miljković je izazivao nepodeljenu pažnju. Bio je istinski slavan.
Noć suviše velika za moje zvezdano čelo
u nekim šumama crnim nepoznatim
I drvo je reklo nemoj Jutro moje belo
ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim
Ka pesmi bez pesnika
Branko Miljković rođen je u Nišu 1934. godine. Godine 1953. sa roditeljima prelazi u Beograd gde upisuje studije filozofije. Prvu knjigu Uzalud je budim objavio je 1957.godine. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pjesnika. Odbijao je brojne pozive da se učlani u komunističku partiju. Za vreme boravka u Beogradu ostao je upamćen po svom boemskom životu, brojnim pijanstvima, često je ulazio i obračune i tuče koje je gotovo uvek gubio. Za knjigu Vatra i ništa 1960. godine dobio je Oktobarsku nagradu Beograda nakon čega objavljuje lični rat književnim i političkim udvoricama i poltronima, što mu u beogradskoj književnoj čaršiji donosi mnogo neprijatelja. Miljković postaje predvodnik generacije boema koja je uz piće često znala da izvrgava ruglu značajne ličnosti tadašnjeg javnog i političkog života.
Kad narod otkrije tajnu kako se postaje velik
Trgovi će ostati bez spomenika
Svega mesec dana pred smrt, kroz ispovest o tragičnom ličnom emotivnom slomu, prouzrokovanim rastankom od žene koju je voleo Miljković piše prijatelju Petru Džadžiću: Moja nesreća nije puki ljubavni jad... Ona je bila osnovna potreba moga duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon... Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni... Moja usamljenost je sada apsolutna... Sada moje pesme traže moju glavu. Više neka ko da me sa njima pomiri... Posle neuspelog pokušaja samoubistva vešanjem u toaletu kafane Prešerova klet Miljković seli se u Zagreb gde počinje da radi kao kulturni urednik Radio Zagreba. U pismu poslatom listu Duga 27. januara 1961. godine odriče se svega što je napisao (uključujući i pesmu Tito) što mu donosi nove probleme. U noći između 11-og i 12-og februara 1961. pronađen je obešen o vlastiti kaiš kako na kolenima visi o jednoj tankoj brezi na periferiji Zagreba. Imao je 27. godina.
Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme;
Vreme je da sunce kaže koliko je sati;
Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;
Ko loše živi zar može jasno zapevati!
/Pesma za moj 27. rođendan/
San je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti
cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga
ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju
ali:
hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj
bez naslova
bravar (11 Februar, 2007 - 13:31)
Dok sam citala Vas blog, sve vreme mi je kroz glavu prolazila jedna Disova, pa se nadam da "spava sa ocima izvan svakog zla".
»
Svest o pesmi - Alenu Boskeu
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 16:17)
Otkud ta moć da sebi odolevam
a ne odoleše vinogradi rodni!
Je li to čudna želja da se živi
bez sebe? Želja za pesmom bez pesnika?
»
Jer i pad je let dok se ne padne U sebe
blue (11 Februar, 2007 - 13:45)
"I niko ne sumnja u rech koju nisi rekao"
"Mi imamo samo rechi
I divno smo se snashli u toj nemashtini"
....
Branko mi teche u venama. I toliko ga volim, razumem, da mi se ponekad samo otme poneka njegova rech.. kao da je moja.
(sve njegovo, o njemu, znam, volim i razumem)
Dve nedelje pre smrti Branko je napisao ovo pismo:
"Pre svega zahvaljujem se "Dugi" i mome prijatelju Branku V. Radichevichu, koji mi omoguchuju da na ovim stranicama oglasim ono shto bi ostali smatrali, mozhda smatrali, za chistu ludost, dushevnu pomuchenost, ili, shto je josh gore, lazhnu megalomansku skromnost i licemerje, glumu, neiskrenost, itd. Zhelim da se zna da sam ja raschistio sa onim shto sam nashkrabao za ovo nekoliko godina. Odrichem se:
1) knjige "Uzalud je budim"
2) zbirke: "Poreklo nade"
3) zbirke: "Vatra i nishta" (zhao mi je shto nisam u stanju da vratim nagradu)
i 4) zajednichke zbirke: "Smrchu protiv smrti"
27. I 1961.
Bgd.
Branko Miljkovich "
Branko nije mogao biti ketmen. Bio je suvishe velik za to.
Ispitujuchi okvir u kojem je zhiveo i stvarao ne treba zaboraviti i cherche la femme..
Oskar mu je oteo prvo Olju, najvechu ljubav iz gimnazijskih dana (koja je posle zhivot okonchala skokom u Nishavu), pa je posle opet..
Branko se mozhda i odrekao svoje poezije, ali neki od nas se nisu odrekli njega. Niti je to moguche.
...
hvala vam shto ste setili i napisali gornje redove.
»
I kamen može
snezana mihajlovic (11 Februar, 2007 - 14:03)
da postane ptica i da odleti, ali se brzo pokaje i pojede svoja krila od vetra...
Zamorena pesma
Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra
Pobožno je biti ništa
Prljav od suviše opevavane šume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost
Sve izgore; to je praznik
Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa
Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet
Al nereč kaže
kasno
je
Necvet
kaže
noć
je
Neptica kaže
plam
je
A je kaže nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže to je pakao
Prava reč se još rodila nije
»
DETALJI O UBISTVU
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 16:20)
Po policijskim izveštajima reč je samoubistvu, Brankova porodica i očevici iz tog vremena dugo su tvrdili da je ubijen od strane hrvatskih nacionalista. U trenutku smrti na glavi je imao crni šešir dok mu je telo svo bilo u modricama... Pesnikov prijatelj Tanasije Mladenović koji je u tada bio visoki državni funkcioner dva dana posle sahrane s Brankovim roditeljima otišao je u Zagreb da sazna nešto više o pesnikovoj smrti: "Znao sam da je Branko veliki pesnik, od prvog susreta. A što se tiče njegove smrti, to sam utvrđivao na licu mesta, dva dana posle sahrane. Bio sam u Italiji kada se to dogodilo. Kada sam se vratio, uzeo sam automobil, uzeo sam njegove roditelje… Otišli smo u Zagreb, na lice mesta. Tražio sam od islednika da mi pokaže šta su uradili. Bio sam tad savezni poslanik, imao sam pravo i morali su to da mi daju. Istraga je bila aljkava, Ubeđen sam da je Branko Miljković bio zadavljen jastukom. Bio sam u toj strašnoj kafani… Mogli su kriminalci da ga ubiju. Nije moralo to da bude iz političkih razloga, ali on je ubijen. Videli smo službenu fotografiju Branka, sa šeširom na glavi, kraj "drvceta", kako kleči na jednom kolenu!!! Drvo je bilo više nego tanašno da izdrži ljudsko telo normalne težine... Posetio sam i porodicu koja je u blizini stanovala. Ti ljudi su mi rekli da su te noći između 11. i 12. februara, čuli veliku galamu, vrisku, zapomaganje, ali da nisu smeli da izađu iz kuće, jer je u tom kraju bilo opasno noću hodati"...
»
DETALJI O UBISTVU II
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 16:27)
U prilog tezi da se radi u ubistvu T.Mladenović navodi i izjavu pesnikinje Dobrile Nikolić koja je te večeri bila s Brankom do 23 časa, jer je imala dogovor da sledećeg jutra zajedno vozom krenu za Beograd. Dobrila je izjavila da su ih u blizini mesta gde se tragičan događaj zbio, presreli ljudi sumnjivog izgleda, koji su Branka odvukli sa sobom, dok je ona jedva uspela da pobegne. Njeno svedočenje nije bilo uvršteno u policijske spise baš kao ni izjave hrvatskih književnika Zvonimira Goloba i Irene Vrkljan koji su takođe iznosili sumnje da je Miljković ubijen. Brankovi roditelji kažu da su dok su ga oblačili za pogreb videli da mu je telo bilo svo u modricama i krvavim podlivima:
Srećan ko živi posle svega što je rekao
Srećan ko svoju pesmu ne plati glavom
»
мир му . . неприлагођеном
Черевићан (11 Februar, 2007 - 13:55)
те године када је у трајање бранко отишао ја бруцош београдски
понесен његовим стихом (док су обале у свађи ,река ће мирно протицати ) а одрастао уздунав, реку хировиту ,имитирати га пожелех.
ишло ние ,наравски.
касније, спознавши му хаос животног трајања, написах ову песму коју њему посветих . . . .
salva nos
( за . Б.М )
нешто ми се побркали живци
измешали крајеви почетке
полако ме лудост обузима
сам у себи препознајем претке
навиру ми бубе из ушију
у ноздрви стонога се гњезди
крилата жаба сребрног репа
лавежом гласним по непцу ми језди
и тако данима . . . ноћи су спас
на длану назирем овлажен метак
судбина ће саставити круг
срљајући крају . . . спознаћу почетак.
»
Eh,
Kazezoze (11 Februar, 2007 - 14:47)
kad bi nam josh koju napisao od ovih pesama dok ti nije bash ishlo...:-))))))
»
koincidencije
Jele (11 Februar, 2007 - 14:00)
Jedan od mojih najdrazih pesnika, cije je ime vrlo cesto zloupotrebljavano u politici (pocev od (samo)ubistva pa do Usca). U knjizevnim kritikama (kanonskim), uglavnom je, u prvoj recenici, okarakterisan kao tragicni pesnik zbog svoje rane smrti, umesto kao pesnik tragedije, cija je poezija, pre svega, odraz izrazajne emanicpatorne refleksivnosti i filozofskog dozivljaja sveta, cije je ishodiste nemogucnost ("Uzalud je budim").
Godinu dana ranije, na isti dan, 11. februara 1960, u 30-toj godini sebi je oduzela zivot takodje pesnikinja Sylvia Plath.
»
Jele
dunjica (11 Februar, 2007 - 20:12)
hvala sto ste spomenuli S.Plath. Kada citam njenu poeziju moram misliti na Branka M. I obrnuto.
A Better Resurrection
I have no wit, I have no words, no tears;
My heart within me like a stone
Is numbed too much for hopes or fears;
Look right, look left, I dwell alone;
A lift mine eyes, but dimmed with grief
No everlasting hills I see;
My life is like the falling leaf;
O Jesus, quicken me.
Sylvia Plath
i:
With no attachments, like a foetus in a bottle,
The obsolete house, the sea, flattened to a picture
She has one too many dimensions to enter.
Grief and anger, exorcised,
Leave her alone now.
(iz "A Life")
»
Brankovih sedam mrtvih pesnika
gordanac (11 Februar, 2007 - 14:18)
BRANKO
..."al` topli hleb tvog imena još mrvim
....ptico među predelima, Stražilovo"
GROB NA LOVĆENU
..."Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta
....gde provejava smrt i ljubav ne spasava"
LAZA KOSTIĆ
..."U pustinji si što u praznoj svetlosti raste
....dole u dvostrukoj tišini slepe je oči slute
....S a n t a M a r i a d e l l a S a l u t e
DIS
..."Ruko ispružena drugoj obali kloni
....Ako smo pali bili smo padu skloni
....Ovde je noć što se životu opire"
TIN
..."Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli
....Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli
....Neka niče cveće iz prokletog tla"
MOMČILO NASTASIJEVIĆ
..."hoćeš li primiti to telo ukleto,
....koje nastanjujem poslednji i prvi
....zatočenik odbegle tajne i svoje krvi"
GORAN
..."Noć suviše velika za moje zvezdano čelo
....u nekim šumama crnim nepoznatim
....I drvo je reklo nemoj Jutro moje belo
....ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim
.................................
....Smrti ljubomorna, najveća moja noći!"
»
Ovaj
Kazezoze (11 Februar, 2007 - 14:41)
blog ima sve shanse da postane "Zlatni" u mojoj kolekciji sjajnih blogova. Osecam da ce biti preplavljen, shto Brankovim, shto pesmama posvecenim Branku.
Samo nastavite, a ja cu da chitam i uzhivam u predivnim stihovima.
Hvala Nebojsha za odlichan blog.
»
Zapis
blue (11 Februar, 2007 - 14:47)
Branku Miljkoviću
Svud celac. Nigde ni staze uske.
Rani mrak. Idem bronzanom drugu.
Samo u nebu još: divlje guske
lete kroz zimsku jezu - jugu.
Čuješ li kako nas krikom plave?
(ja ćutim, nalik tebi skoro)
Veje po nama dugo sporo.
Da l da ti sklonim sneg s glave?
Vidim li (il pretskazujem)
smrt moju i naših poznanika?
Kakvu magnetsku tišinu čujem
u grudima tvog spomenika!
Stevan Raičković
»
khmm ... :)
blue (11 Februar, 2007 - 15:19)
Otishla
otishla
krik svetli na ispruzhenim dlanovima
otishla
u skamenjenom vazduhu otisak tela
otishla kroz polupane prozore moje
ljubavi
otishla
sedam tishina na sedam rana.
BOL
...
ona je daleko..
koliko zvezda od mene do nje.
Koliko zvezda !
»
Pesnik
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 17:15)
Ljudi,
jedan predlog:hajde da, kad pričamo o Miljkoviću, reč Pesnik na ovom blogu ubuduće pišemo velikim (početnim) slovom! Znam, malo je patetično ali mislim da je ok.
»
utva zlatokrila
gordanac (11 Februar, 2007 - 14:54)
GOJKOVICA
I tako budućnost mračnoj nadi posta
Sužanj i talac zlo životu verno.
Grlicu opeva kamenje što osta
U predelu koji raste lakoverno.
Jesi li živi stub grada il` mrtva
Beli bedem dojiš prevaru sve veću?
Prazno ime made i prelepa žrtva
U zidu bez zvezda pravedno se sreću.
Tela čistijeg od izgubljenih reči gori
Dan posle vremena kojeg se svi boje,
Noć niz Bojanu otiče u tvoje
Srce prodano nesigurnoj zori.
Trgovci časni što trguju vatrom
Iz tvojih ruku istinito blago
Na tvom telu grad crtaju jatom
Žrtvenih ždralova umiljatom snagom
»
Ovom manekenu
Nitulim Civonejdalm (11 Februar, 2007 - 15:18)
Filipa Morisa treba oduzeti sve licence za sve pesme koje je napisao.
Ocito da nijednu svoju pesmu nije napisao cista uma, ciste svesti, vec duboko kontaminiran raznim porocima Majamija.
Isto ovo pravilo vazi za 90 % svetskih i nasih muzicara, Bajagi, Bori, gripi QWIN i slicnima treba uskratiti pravo da se pozivaju na pesme koje su napisali, je niti jednu nisu sastavili pri cistoj svesti, vec duboko u narkozi i nepristvu svesti.
Inace je Nebojsa jedan od boljih i interesantnijih Blogera, tako da ova moja kritika nema veze sa njim, vec sa personom kojoj je Blog posvetio.
»
Pouzdano se zna da je BM
nsarski (11 Februar, 2007 - 15:22)
pusio "Drinu", Nisku, posto je odatle rodom. Koliko znam, tada Filip Moris nije bio vlasnik Duvanske Industrije Nis.
»
nsarski,
Nitulim Civonejdalm (11 Februar, 2007 - 15:30)
kako ne shvatas piscevu slobodu da sam F.Morisom zeleo da pojacam moju asocijaciju.
razocarao si me uskim smislom za razumevanja mog komentara, a imas i smisla za humor ko ,ma bolje da ti ne kazem, dobar si decko, zasto da te ljutim.
»
Potpuno vas razumem,
nsarski (11 Februar, 2007 - 15:35)
ali ja sam vasu primedbu o F.M. bukvalno shvatio. Sada mi je mnogo bolje u ovom sirem smislu. Hvala na savetima:))
Uzgred, ne ustrucavajte se - tesko je mene naljutiti, a i ne vredjam se lako. Slobodno napisite sta vam je na umu.
»
Ama ne mogu prijatelju
Nitulim Civonejdalm (11 Februar, 2007 - 15:39)
nsarski,
znas i sam da moje pisanije prate ovde najmanje 1000. agenata (citaj moderatora) ovog Bloga, i to sa sve rukovodstvom na celu.
»
Dobro, to za agente je razumljivo,
nsarski (11 Februar, 2007 - 15:42)
posebno kad je u pitanju VIP osoba. Ali, ima valjda i slobode govora ovde, majku mu?! Dzaba blog kad covek ne moze da iskaze sta misli, da dodje do izrazaja takoreci.
»
Gazda Milutine,
Zarkow (11 Februar, 2007 - 18:02)
to je malo:)
Mislim, procena ti slaba.
100000 (hej, razumes li-100000) policajaca grada Cikaga prate tvoje blogovanje, uz sve administraciju bloga, koja iz osecanja bespomocnosti cupa kose, tako da jadni administratori zavrsise sa stecenom alopecijom:)
»
Ilija Čvorović bi rekao..
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 20:00)
Dragi Milutine,
Ilija Čvorović bi rekao: a sada će pokušati da vas likvidiraju...Držaće vam kuću pod prismotrom 24 sata... a onda će početi da vas posećuju njihovi poštari, njihovi prosjaci, i ovi što se raspituju za adrese...
→ ne čini li vam se, ipak, da bar ponekad "malo" preterujete... (vidite kako sam fin)...
Mislim, meni ne smeta... ali eto...i tako...
»
Prijatelju Milenkovicu,
Nitulim Civonejdalm (11 Februar, 2007 - 20:28)
pomesao si ocito uloge.
Ja na ovom Blogu imam ulogu mog komsije Bore TODOROVIC, a ulogu Ilije Cvorovica imaju ovde svi moderatori zajedno sa 99 % rukovodstva Bloga.
Ovo je ziva istina, i za sve ovo imam sto zivih svedoka.
Vidim da nisi informisan i upucen u zato ti se desilo da napises to sta si napisao.
Sve dok sam vlasnik manjinskog misljenja ovde, znam da odlicno pisem i razmisljam, kada to ne bude slucaj, sam cu pobeci odavde glavom bez obzire.
Onim Blogerima i onima kojima se ne dopada kako ja razmisljam , evo ostavicu svoj e-maile da mi napisu kako treba da razmisljam i sta da pisem na zadate teme.
Ja mislim da je to posteno, i da cemo posle toga svi msliti isto i ziveti srecno do kraja zivota.
Milutin Mladjenovic
»
Poshteno Milutine
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 20:41)
Ostavite nam vashu e-mail adresu kako bismo je izbegavali. Mislim da cemo samo na taj nachin ziveti srecno do kraja zivota :)
»
Mili rode - nikad vode!
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 20:49)
Ljudi,
hajde da ne budemo na kraj srca pa da malo obradujemo i Milutina možda mu/nam na ovu temu to pomogne...
Dakle, evo Brankovih ranih, srednjoškolskih stihova:
Usred Niša šank do šanka
majka traži sina Branka
našla ga je ispod stola
pijanoga kao vola.
Sine Branko muko moja
huda li je sudba tvoja...
ili, možda, iz istog perioda:
Poruka Branka Miljkovića srpskome rodu
Mili rode
nikad vode!
Iz knjige PESNIKOV UZLET Vidosava Petrovića
(nije mi pri ruci ali sam 100% ubeđen da sam tačno citirao - ako neko slučajno ima ovu knjigu molba je da proveri pa nam javi)
»
Dragi Nebojsa,
Zarkow (11 Februar, 2007 - 20:53)
vrlo, vrlo lepo...a koristim priliku da Vam se zahvalim sto ste doveli Branka Miljkovica, genijalnog i neumrlog, opet u nase domove...
»
Bebo,
Zarkow (11 Februar, 2007 - 21:01)
gazda Milutin ima pravo.Ova zla devedesetdvojka konstantno spijunira, nicim izazvano, naseg gazda Milutina.Evo, ja vec vidim kako ce biti veceras:na vratima kuce/stana gazda Milutina ce se pojaviti prerusen Veran Matic u pratnji neke lepe novinarke b92, i zblanutom gazda Milutinu ponuditi toster, fen i aparat za brijanje.Naravno, sve je to brizljivo planirana operacija:novinarka ima za cilj da zivotni prostor gazda Milutina dobro osmotri, i prikupi sto vise informacija.Verujem da ce tako biti.U kolima cekaju administratori bloga.Jedan apel:ako b92 zeli mene da spijunira, molim da preskoce g.Matica i direktno posalju lepu novinarku:)
»
Zarkowe
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 21:08)
prava opasnost preti choveku kad, umesto da se prepusti poeziji, pochne sebe da shvata i dozzvljava ozbiljno.
»
Bebo,
Zarkow (11 Februar, 2007 - 21:19)
slazemo se:)
Nego, da mi uzivamo u dobrim komentarima ovde, i sjajnoj poeziji Branka Miljkovica...
»
Ma naravno Zarkow, mada
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 21:45)
Ma naravno Zarkow, mada mislim da ni u jednom trenutku nisam, a to je ne moguce, ugrozila ovaj blog i poeziju Branka Miljkovica. Ali, mi blogeri, ne medijatori, ne urednishtvo, treba da postavimo granicu pristojnosti, granicu poshtovanja prema nekome, (pogotovo ako je to lichnost i poezija Branka Miljkjovica) koja ne sme da se predje. Gospodin Milivoje mora da zna da postoje ljudi koje njegov stav vredja i to mu treba reci. Branko Miljkovic je moj izbor, moj etnos, moja tradicija, moj patriotizam. Vredjajuci Branka Miljkovica i njegovu poeziju, Milivoj ne samno da vredja mene, nego i sve vrednsoti koje sam vezala za velikog pesnika.
»
Bebo,
Zarkow (11 Februar, 2007 - 21:53)
ko uopste kaze da si ti ugrozila ovaj blog ili poeziju Branka Miljkovica??Ja zaista takav utisak nemam.Sto se tice gazda Milutina, pustimo ga.On je doajen svih srpskih foruma, a postao je poznat po tome sto je na blogu usao u fajt sa Biljanom Srbljanovic, koja ga je pocistila za par sekundi.Neki ljudi su sami sebi teski.
Besmrtna poezija Branka Miljkovica je u kosmickoj slici koja putuje Univerzumom, i ne moze je jedan Milutin tek tako opoganiti.
»
Ej stvarno ste odvratni
kvodfak (12 Februar, 2007 - 21:20)
Pa nije niko od vas tema bloga. Stvarno treba preziveti vas dijalog usred Brankovih stihova
»
k....fak
JJ Beba (13 Februar, 2007 - 01:35)
ako ti smeta, a ti skipuj :) Inache, na ovom blogu sve je kako treba, pesnichki. Ima vatre, ima vode, Sunca, ima beskraja. Bashs kako jdolikuje Branku :)
»
:)
kvodfak (14 Februar, 2007 - 20:50)
Pa nezgoda je tehnicke prirode. Ovo se odnosilo na Philip Morris, Iliju Cvorocica i sl. Sad, kad pustis odgovor, on moze da ode toliko nanize da se ne zna na sta se odnosi. Blog je +++
»
milutine crni sine
blue (11 Februar, 2007 - 15:23)
idi vidi jesam tamo.. i nemoj da se vrachash..
nemoj.. kad vech u isti kosh trpash istinskog genija i .. tamo neke.. idi.. i
"ne osvrchi se
velika se tajna (iza tebe odigrava)"
»
Druze Blue
Nitulim Civonejdalm (11 Februar, 2007 - 15:34)
PLAVI, neko te je bas mlatnuo po glavi !?
Greskom verovatno, ja nisam, jer ne nosim pendrek.
»
milutinov epitaf: UBI ME GLUPA RECH
blue (11 Februar, 2007 - 15:43)
shto ne pustish ljude koji neshto vole da se tome posvete ?
ako ne razumesh o chemu se pricha, chemu potreba da smetash ?
razumem da je nekim ljudima poezija strana.. ali ne razumem njihovu nesposobnost da se uzdrzhe od pljuvanja..
"o dokle li che tuzhan stichi
taj shto vishe nema shta da kazhe"
»
Blue,
Zarkow (11 Februar, 2007 - 17:50)
gazda Milutin je jedna urnebesna kosmicka pojava, zvana crna rupa u centru Zemlje:)
Mislim da se previse uzbudjujete, nemojte ulaziti u njegov horizont:)
»
Hmmm,
Nitulim Civonejdalm (11 Februar, 2007 - 17:59)
e svasta !!!
drug Zarkow savetuje Blue da se ne uzbudjuje i ne ulazi u moj horizont.
ali eto on u ciglo dva minuta mene licno proziva, mislim druze Zarkov, vidite li da ste upravo dva puta pljunuli u VIS !?
odmaknite se covece, vidite li da je ista pljuvacka pala na vase lice.
Obrisite se bar, jadno vas je gledati tako upljuvanog.
»
Uh, uh...
Zarkow (11 Februar, 2007 - 18:06)
bas u vis?Nesto mi to slabo dejstvuje sa silom gravitacije, ali ja ne sumnjam, gazda Milutine, da si ti na putu da nadmasis Ajnstajna i nadjes sasvim novu teoriju relativiteta....
»
Re: Ovom manekenu Filipa
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 16:23)
Re: Ovom manekenu Filipa Morisa...
Drago mi je da vam se moji blogovi sviđaju – ipak, ono što ste napisali o Branku nikako ne stoji → e, sad kako ste ga "povezali" s muzičarima tipa Bajage i Bore Čorbe to već nikako ne mogu da shvatim... to jest poređenje vam je malo bez veze...
pozdrav
n.m.
»
Nebojsa,
Nitulim Civonejdalm (11 Februar, 2007 - 16:37)
moje poredjenje nije po pesnickoj liniji, talentu, umnosti i slicno.
vec po tome sto je Miljkovic bio ista fela ljudi po karakteru kao Bora, Bajaga, i ostali zavisnici o raznih ovozemaljskih poroka.
ja takve ljude organski ne podnosim, gnusam ih se, ne zanimaju me njihovi umetnicki radovi, taman da za njih dobiju deset nobelovih nagrada i oskara.
karakterne olupine koje su mozda talentovane, za moj zeludac nisu , i ja to ovde iskazujem, i neznam u cemu je problem da to misljenje ovde i ostavim, pa ja cu to da mislim, i da mi se onemoguci da to ovde napisem.
prema tome, bolje je da se zna da ima i ovajkvih misljenja ili ljudi, ja tako mislim vec tri i po decenije, pa mislim da cu tako misliti i do sudnjeg dana, ako i kada dodje.
»
Ja gospodjo
Nitulim Civonejdalm (11 Februar, 2007 - 17:08)
Mihalovic lek za Vas KOMUNIZAM u glavi nemam.
ako mi verujete.
»
Milutine, naravno da imate
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 17:17)
Milutine, naravno da imate pravo da "organski ne podnosite" Branka Miljkovica i "takve karakterne olupine", i naravno da imate pravo da takvo mishljenje iznesete. Jedini vash problem u vezi sa tim moze da bude shto nas bash briga shta vi mislite o tome. Vashe misljenje o ovoj temi ima tezinu mishljenja jedne amebe. Da li ste znali da se, i pored vasheg gnushanja prema Branku Miljkovicu, njegova poezija nalazila i josh uvek nalazi u svim djachkim chtankama?
»
Aha,
Nitulim Civonejdalm (11 Februar, 2007 - 17:27)
misljenje vas kazes.
pa ti si bre predsednik SINDIKATA Blogera ovde.
sto ne obavestis nas neuclanjene za tvoj sindikat.
uzela si njihova misljenja i podpise, pa mi se u ime tog aktiva obracas.
Jadno je Bebo , cak i za jednu bebu, a ne kamoli odraslu zenu.
za razliku od tebe ja imam morala, umnosti i logickog razmiljanja na kilograme, tvoji tragovi umnosti me podsecaju na milijarditi deo nanometra.
»
Milutine, ako ono shto sam
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 17:40)
Milutine, ako ono shto sam napisala smtarate borbom, onda ona nije sindikalna. Valjda znate da sindikalna borba podrazumeva borbu za bolje uslove zivota,(blogovanja?!:) rada, plate....Znachi, da se usaglasimo, ono sto sam napisala nije rezultat sindikalnog udruzivanja blogera. Je'l si? To je bio komentar na vashe misljenje o Branku Miljkovicu kao karakternoj olupini. I nism morala da uzimam potpise, samo sam odgovore blogera podvrgla jednoj kracoj inelektualnoj desk analizi i uvidela da vecina misli slichno meni. Jel' si? Ta analiza je uobichajeni proces imanentan ljudima i ne predstavlja nikakav napor za nedelju popodne i varenje posle dobrog brudeta.
Milutina pozdravlja JJ Beba, milijarditi deo nanometra.:))) Ovo je super:)))
»
JJ!
Kazezoze (11 Februar, 2007 - 18:12)
Dokazano je da se samo pincetom i muzikom mozhe otkloniti Maggot brain.
Ja sam za ovu drugu terapiju.
»
Gazda Milutine,
Zarkow (11 Februar, 2007 - 17:47)
JJ Beba je u odnosu na tebe pramer za inteligenciju i lepotu:)
A ti, bebac, da se ne uobrazis sada:))
Nego, gazda Milutine, nastavi da i dalje raspaljujes po blogu.Biljani vec nedostajes, ne zna zena sta ce bez tebe (doduse, ne zna ni sta ce sa tobom, ali to je vec druga prica:))
»
Zarkowe
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 17:51)
nikako necu da se uobrazim, to nikako :)) Gazda Milutin kaze da ne voli karakterne olupine, poput Branka Miljkovica, zavisnike od raznih hemijskih jedinjenja, pa neshto mislim mora da je jako usamljen chovek. Mora stalno da bude sam sa sobom, pa mi ga nekako zao. :)
»
Bebo,
Zarkow (11 Februar, 2007 - 17:56)
to sa "karakternom olupinom" me je posteno nasmejalo:)Nego sam' cekam da uskoro cujemo nesto o Teofilu Pancicu (ne bre onom sto je pronasao omoriku:), nego onom sto ga gazda Milutin redovno srece u Knez-Mihajlovoj, divani sa njim uz jaku tursku kafu), sultanu Muratu i drugim biserima.Ostajte ovde.....zabava na pomolu....
Gazda Milutine, nemoj da si otisao:)))
»
Zarkowe
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 18:05)
Slazem se, Milutin je vrh ^ :)) Na blogu kod Marka Vidojkovica saopshtava da ima cerku od 9 godina. Ne znam shta radi sa njom kad ista mora za domaci zadatak da nauchi napamet pesmu Branka Miljkovica? Da li je preslishava? Dal je josh pri kupovini udzbenika pocepao pesmu? ili joj brani da uchi pesmu karaktene olupine? To su pitanja koja mene muce u ovaj divni chas :)
»
Nicht to!Samo neka joj ne da
Zarkow (11 Februar, 2007 - 18:08)
Nicht to!Samo neka joj ne da da propusi!Kao sto je poznato, sto puta je gore imati pored sebe nekog ko pusi, nego nekog ko se drogira.Zi' mi ti:)
»
Nek' je nauchi da kaze: ne
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 18:11)
Nek' je nauchi da kaze: ne pushenju! Pushenje il' zdravlje? Odluchite sami :)
»
Ozbiljno sada,
Zarkow (11 Februar, 2007 - 18:18)
ovde se skupljaju ljudi koji se sa velikim pijetetom secaju genijalnog Branka Miljkovica.Svakako, moguca su (rekao bih, i pozeljna) i drugacija misljenja, ali ipak iskazana na jedan pristojan nacin.
Sto se mene tice, obavezujem se, svecano, pred 100000 policajaca grada Cikaga i administracijom bloga (ljudi, svaku vam srecu zelim veceras) da gazda Milutinu vise necu odgovarati.Ali, eto, ta moja prokleta zila vrtirepka mi nije dala mira:)
Uzivajmo u poeziji Branka Miljkovica.Tamo gde je otisao, zelim mu blagi vetric.Nadam se da jos uvek pise, ma gde bio...
»
Potpuno se slazem sa tobom.
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 18:23)
Potpuno se slazem sa tobom. Sve shto je Branko imao da nam poruci rekao je svojom poezijom. On lichno ostao je da zivi u svakoj iskri vatre, u svakoj kapi vode, u vetru..On je besmtrtan
»
@ nitulim
KafaJeGotova (11 Februar, 2007 - 18:03)
a, sto je tebi bitno kakav/a je neko u privatnom zivotu, da bi 'doziveo' njegovo/njeno delo? ti, kao udjes u knjizaru, pogledas knjigu, oden na net, googlujes ga/je i onda odlucis da li da kupis knjigu?
»
Re: Nitulim Civonejdalm
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 17:24)
Naravno da imate pravo da mislite i da to i iznesete... to nije sporno tj. ne postoji nikakav problem... ja samo kažem da mi je žao što je to tako... A kako ne verujem da je u našem društvu moguć dijalog neistomišljenika koji se nalaze na ovako suprostavljenim pozicijama, možda bi najbolje bilo da na ovu temu ne idemo dalje...
Dakle, hvala vam što čitate blog.
Za sad toliko.
Poz. n.m.
»
Branko Miljkovic ne spada u
schneetzla (11 Februar, 2007 - 20:49)
Branko Miljkovic ne spada u moje omiljene pesnike, premda je bez sumnje sjajan i talentovan (naprosto je rec o tome da takva vrsta poezije nije, sto bi se rekli, "my cup of tea"), ali bez obzira na to imam potrebu da ga odbranim od raznih Milutina, i u odbranu cu reci samo ovo: moralni cistunci takve vrste, kao sto je doticni gospodin korisnik, najgori su licemeri, iz mog iskustva.
»
Ostao bez glasa,
Minja (11 Februar, 2007 - 19:01)
ali tastatura radi. Iskreno se nadam da je neko od tvoraca kompjutera, interneta, blogova bio ili jeste pušač i da ce Milutinu ta činjenica ogaditi upotrebu istih pa da ih preze kao poeziju i muziku.
»
Crni jamb sna
Lektorka (11 Februar, 2007 - 16:03)
IV
Ne, više nije važno šta ću reći.
Već beše sve to nekad ko zna kad
u nekom snu il nekoj čudnoj reči.
Ja posle sna tog ne znam kuda sad.
Ti snu moj, moje tamno podne, sen
zar svedok predela nestvarnih ja
za svet od tople gline umešen!
Kuda da odem posle ovog sna.
»
...
Petra Pan (11 Februar, 2007 - 16:07)
Pesnik jakih osećanja, kristalnog, glatkog, metaforičnog stila, besprekorne forme, briljantne, otmene, neukrotive reči. Pesnik filozofije, lepe kulture, neponovljiv, jedinstven!
Osećam kako mi raste srce, kako ga šamara bujica neiskazanih emocija... Da, Branko mi teče kroz vene! Da, isto je pevati i umirati!
Dok još mogu da pričam, dubok naklon autoru bloga...
„Verujem da bih mogao da govorim
da izađem iz sebe s nadom na povratak,
makar kroz pustinju do mesta gde gorim,
makar kroz smrt do istinskih vrata.
U pogrešnom rasporedu reči utešno vreme
možda ću naći. Ili ću otkriti
kako je besciljno ljubim ko kiša, kao vreme,
k’o onaj što menja reči, a ne svet skroviti.
Verujem, mada bez nade ući mora
u noć, u zaborav kroz koji se prostirem,
ta pesma bez zavičaja, ta ptica bez gora,
da smrt svoju ne izdam, da živim dok umirem.
Onaj ko peva ne zna je li to ljubav
ili smrt. Kada miris pomeri cvet,
gde je cvet, da l’ tamo gde miriše sa ruba
sveta punog, a praznog, il’ tamo gde mu je cvet?
Svaka je pesma prazna i zvezdana.
Ni bol ni ljubav ne može da je zameni.
Ona je sve što mi osta od nepovratnog dana,
praznina što peva i mir moj rumeni.
Pesmo prazna i zvezdana, tamo,
tvoj cvet mi srce slaže, kroz krv šeta;
ako ga uberem ostavlja me samog,
ako ga napustim za leđima mi cveta.“
»
smeli cvet
gordanac (11 Februar, 2007 - 16:10)
SPAVAČI
Budan ja kradem ono što oni sanjaju
CVET
Evo cveta dovoljno smelog da miriše
Na praznom mestu i u uspomeni
MORE BEZ PESNIKA
Ti čekaš trenutak da se prilagodiš rečima
Al` nema takvog pesnika
Ni imena potpuno slobodnog
O gorko o slepo more
Zaljubljeno u brodolom
RUDARI
Siđoše u pakao po nepravdu
Na kojoj se može ogrejati
»
Na projektu Rastko
nsarski (11 Februar, 2007 - 16:19)
ima pristojna kolekcija
izabranih pesama Branka Miljkovica.
»
a
blue (11 Februar, 2007 - 16:36)
u blue biblioteci postoji cela kolekcija
...
Chovek zna shta hoche da kazhe pre nego shto kazhe.
RECHI DOLAZE POSLE !
»
bez naslova
bravar (11 Februar, 2007 - 16:21)
Pohvala svetu
Ne napuštaj me svete
Ne idi naivna lasto
Ne povredite zemlju
Ne dirajte vazduh
Ne učinite nikakvo zlo vodi
Ne posvađajte me sa vatrom
pustite me da koračam
Prema sebi kao prema svome cilju
Pustite me da govorim vodi
Da govorim zemlji
I ptici koja živi od vazduha
Glas moj ispružen kao živac
Pustite me da govorim
Dok ima vatre u meni
Možda ćemo jednom moći
Da to što kažemo dodirnemo rukama
Ne napuštaj me svete
Ne idi naivna lasto
»
Hvala
Sociolog (11 Februar, 2007 - 16:59)
za ovaj tekst i sve pozitivne komentare. Lepo je podsetiti se Brankovih pesama. Padaju mi na pamet dve ideje:
1. Šta sve čovek može uraditi i postići za samo 27 godina,
2. Stavite na jedan tas tekst posvećen Branku Miljkoviću, a na drugi tekst o nedavno preminuloj heroini industrijske civilizacije. Voleo bih da vidim više večnih, a manje efemernih tema.
»
Brankovim recima
Miroslav Trajkovic (11 Februar, 2007 - 17:24)
Domovini
Nema pesme izvan istine
Volim te
I kad bi poslali na mene zivotinje sa
praznim ocima
Volim te
I kad bi iz zemlje iskopali psa da laje
na nas
Volim te
I kad bi mi buducnost premestili iza
mene
I kad bi me ubili
Volim te
/* i sasvim nepovezano */
"Najlepse pevaju zablude"
/* i naravno, a danas nekako bas (ne)primereno */
"Hoce li sloboda umeti da peva
kao sto su suznji pevali o njoj"
»
Izmedju Dva Dana
blue (11 Februar, 2007 - 19:17)
I
proshla je pored kuche gde se pali svetlost pije mleko i spava
i ostavila na trotoaru svoje stope kao klavirske dirke
od tada nosim na usnama poljubac veliki kao njeno chelo
i smishljam rech koja che je pronachi i prepoznati
II
Rodio sam se od jutros uprkos svim podacima o meni
a ipak stariji sam od jutra i od sutra
i nisam zaboravio nishta shto je bilo pre moga rodjenja
i secham se svega shto je bilo posle moje smrti
i nisam kriv nizashta shto se desilo juche
III
kazhem
chutim
izgovorena rech stoji nasuprot meni
optuzhuje me
nasmejem se
rech se vracha postidjena u moja usta
moje me rechi ne poznaju
IV
VOLEO SAM JE
I SREO SAM JE NA TROTOARU
ONOGA JUTRA KADA SAM SE RODIO
I BILO MI JE KRIVO SHTO JE ONA POSTOJALA I JUCHE
»
"I
Kazezoze (11 Februar, 2007 - 19:36)
ostavila na trotoaru svoje stope kao klavirske dirke"...:-)))))
»
Eh, blue....
Zarkow (11 Februar, 2007 - 20:17)
divni ste veceras...(hocu reci, ne sumnjam ja da ste uvek divni:)), kako nam lepo opijate dusu Brankom Miljkovicem...hvala.....
»
jednom
Mirko Kontic (11 Februar, 2007 - 20:23)
u III srednje, dobismo temu iz srpskog za pismeni:
Poeziju ce svi pisati - bez obrazlozenja sta da pisemo - samo pisite - i ja sam tako smisljao smisljao da bih na kraju jednostavno prepisao jednu drugu pesmu:
"Mudrosti neiskusno svicu zore
Ne obicne reci vise nemam pravo"
i kada smo dobili ocenjene radove, dobio sam trojku. Onda me uhvatila pomama da sam se smejao smejao i smejao...da bih na kraju dobio obrazlozenje kako je ideja da prepisem Drugu pesmu, dobila ocenu tri, a ne Miljkovic, a da je profesorka ocekivala od mene najbolji referat ili analizu, pa kako je to izostalo, tako je ocenila moju"drskost".
Istim stihovima se nadovezujem i na ovaj blog.
Nadam se da cete bar vi razumeti.
»
Ako ste imali srecu
nsarski (11 Februar, 2007 - 21:14)
da u se zivotu upoznate i druzite se sa ljudima izuzetnog dara ili mudrosti, bice vam blize ovo sto cu reci. Ja sam tu srecu imao - poznavao sam par ljudi koji su zaista bili izuzetni u tome cime su se bavili.
Razume se, takvi ljudi nisu obavezno i pogodni za zajednicki zivot, oni u tom smislu mogu da imaju i sve mane ili vrline koje i drugi imaju. Branko, na primer, je privatno umeo da zapodene svadju, da se potuce.
Ali, cini mi se, da svi ti vanserijski nadareni ili mudri ljudi imaju jednu zajednicku osobinu - a to je autenticnost. Evolutivno, mi smo razvili izuzetnu sposobnost da prepoznamo prevaru ili obmanu kod drugih. Istom takvom preciznoscu ljudi su u stanju da prepoznaju i pravu stvar, autenticnost bez rezerve kod drugih. Veoma nadareni ili mudri ljudi imaju bas tu vrstu spontanosti i autenticnog interesa u svom radu, i mi to brzo prepoznamo. I u njihovom drustvu, uvek mi se ucini da, pored svega sto i ja cujem, oni cuju i neki drugi zov, vide drugi prizor, vanzemaljski, kosmicki, koji ce za nas, obicne ljude, uvek ostati tajna.
»
Lepo,
Zarkow (11 Februar, 2007 - 21:24)
vrlo lepo receno, nsarski.Izgleda da nasa cula nemaju moc percepcije dodatnih dimenzija uma koju takvi, genijalni ljudi imaju;zato je tvoje iskustvo dragoceno.
»
Sunce
ogi tehnolog (11 Februar, 2007 - 21:11)
Uvek kasnim.
Izuzetan blog. Masterpiece. Srećom se ne pretvori u knjigu o Milutinu.
Ovo će se neizvesno kretanje završiti
suncem. Osećam to pomeranje juga
u svome srcu. Majušno podne se ruga
u kamenu, varnica što će osvetliti
zvezdani sistem moga krvotoka.
A dotle sve što bude nek je zbog pesme. Druga
uteha nam ne treba. To trajanje se ruga
pretnji crnog i otrovnog nekog soka.
Ne, neće se otrovom to putovanje završiti.
Neki će svemir ponovo da nas stvori.
Makar slepog lica i mračnog srca reč pravu
izgovori.
Čuješ li zvezdani sistem moga krvotoka!
Ponavljam: neki će svemir ponovo da nas stvori
makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne
progovori
nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.
»
Ako Kazhemo
blue (11 Februar, 2007 - 21:26)
Ako kazhemo
rekli smo shto nismo hteli rechi
Ako chutimo nismo nishta rekli
ali smo mnogo prechutali.
Svaka rech znachi ono
shto znachi njeno chutanje.
»
Rudari
Drago Kovacevic (11 Februar, 2007 - 21:47)
..siđoše u pakao po nepravdu
na kojoj se može ogrejati.
»
Ovo mora da je bilo
nsarski (11 Februar, 2007 - 22:07)
sa odusevljenjem primljeno u vreme udarnistva, u doba heroja poput Alije Sirotanovica:))
»
Da..to im je godilo ušima
Drago Kovacevic (11 Februar, 2007 - 22:20)
...toliko da je morao napisati i..
"Ubi me prejaka reč"..
Ali, ima jednu strašnu pesma koja se zove "More bez pesnika"
- Ti čekaš trenutak da se prilagodiš rečima
Al nema takvog pesnika
Ni imena potpuno slobodnog
O gorko o slepo more
Zaljubljeno u brodolom.-
P.S. I ovo naše more je zaljubljeno u brodolom.o)))
»
Svest o pesmi
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 23:06)
Otkud ta moć da sebi odolevam,
a ne odoleše vinogradi rodni!
»
Orfičko zaveštanje
ogi tehnolog (11 Februar, 2007 - 22:14)
Kako odoleti izazovu i ove Brankove stihove ne povezati sa nekim koga takođe nema, ali od 12. marta 2003.:
Ako hoćete pesmu
Siđite pod zemlju
Al pripitomite životinju
Da vas propusti u povratku
Ako hoćete pesmu
Iskopajte je iz zemlje
Ali se čuvajte njenih navika
Njenog podzemnog znanja
Reči imaju dušu gomile
Raznežuje ih prostaštvo i gugutka
Ali opasnosti prevaziđene metaforom
Na drugome će mestu zapevati opasnije.
Pesnik si jedino ako si to za sva vremena.
»
Uzalud je budim
blue (11 Februar, 2007 - 22:18)
U Brankovoj djachkoj belezhnici pronadjeni su gorki, ispovedni stihovi vezani za ratna razaranja
Ne opija se od alkohola
opija se od svega shto nije svakodnevno:
od nenadano nastale tishine
od pesme shto jeca za nesluchenim zanosima
od bola, od sechanja na detinjstvo
kad vishe nismo deca...
Rat razara psihu
Kasnije che o tom razaranju psihe izazvanom ratom rechi:
"rat na jedan fizichki grub nachin dekomponuje stvarnost. Tako razbijena i eksplodirana stvarnost se odrzhava u svesti ratnih i posleratnih generacija i stvara jednu nespokojnu i pomalo umornu literaturu..Poraznosti rata se ne ogledaju toliko unishtavanjem materijalne stvarnosti koliko u razaranju chovekove psihe. Posle bombi i rushevina treba skupljati delove sebe, napraviti ponovo sebe, izmisliti i opravdati potrebu svog produzhenog postojanja. Chime opravdati? Ljubavlju, koja choveka uvek chini potrebnim u svetu, kako kazhe Gete".
Josh jedna pesma iz djachke belezhnice na istu temu:
Nevreme
Jaki slushaju i stoje.
Slabi pevaju.
Pobednici
Niuchemu se neche razlikovati
od onih koji su pobedili nepravdom.
Ratno stradanje je bilo vishestruko. I od nemachkog i od saveznichkog bombardovanja. Prvi na meti "humane misije saveznika" bio je Nish 20.okt.1943, chije su bombe pogodile i Brankovu osnovnu shkolu. Chasove onda drzhe u susednom selu Brzi Brod. Ali... u niskom letu gadja se i to selo. U nekom od tih bombardovanja, a kao jedna od hiljadu zhrtava, od zadobijenih rana u bolnici je umrla i Brankova susetka, lepotica Ruzha.. i ona ga inspirishe da napishe
Budim je zbog sunca koje objashnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog rechi koje peku grlo
volim je ushima
treba ichi do kraja sveta i nachi rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liche na ove ovde
zbog ljudi koji bez chela i iimean prolaze ulicom
zbog anonimnih rechi trgova budim je
zbog manufakturnih pejzazha javnih parkova
budim je zbog ove nashe planete koja che mozhda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije vishe bilo veliki kavez za ptice nego
aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije nego li dozivati pticu
zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me trazhi i vidi da me nema
ta zhena sa rukama deteta koju volim
to dete koje je zaspalo ne obrisavshi suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer che se probuditi drukchija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neche mochi da je kazhu
uzalud je budim
ti znash voda protiche i ne kazhe nishta
uzalud je budim
treba obechati izgubljenom imenu nechije lice u pesku
ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me u kamen.
»
I on se ovog odrekao!!? E pa
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 22:25)
I on se ovog odrekao!!? E pa ne dam !!
»
ne dam ni ja (da se primetiti?:)
blue (11 Februar, 2007 - 23:03)
Na nekom od ranijih blogova, sapletosmo se na Branka (a na njega se mozhesh saplesti sasvim lako), pa je... dal snezhana dal gordanac (uh, ne secham se sad), napisala neshto o nekom prijemu kod Tita, na koji je i Branko bio pozvan..
pozvan migom, a sav sledjen je rekao neke svoje stihove..
posle chega je nastupila grobna tishina.
aplauz se chuo posle par eonskih sekundi..
..taj aplauz je bio jedan od pochetaka njegovog kraja..
ubili su ga kao psa.. i znash shta..
mislim.. ta vremena su stvarno bila najblazhe recheno .. uf.. nema najblazhe recheno..
Nakon njegove smrti, ono smeshno tanko drvo, o koje se Branko navodno obesio, posecheno je, a nestali su i svi svedoci..
Ali on nije bio zaboravljen.. Tu pokraj djubrishta gde se nalazilo to stabalce za "veshanje" povremeno bi osvanuo buket cvecha.
Inkvizicija nije zhelela stvaranje kulta, te je na tom mestu postavila tablu.. sa upozorenjem shta je sve tu zabranjeno.. jezivo...
evo josh par zapisa iz belezhnica.. koji me zbilja ocharavaju
Za E.J.
Chovek je usamljen
kad previshe voli
Dijalog
Sedim za stolom u kafani.
- Shta zhelite?
- Malo sreche.
- Vi ste pijani.
Na ulici
Srechem prostitutku na ulici.
Pruzham ruku za milostinju.
-Udjite!
Prostitutka se chudi i pita:
- Shta hochete?
- Malo ljubavi.
- Vi ste ludi.
Na igranci
Ukrali su violinu tishini
i sada je jedan po zvuchnom trbuhu cheshe
a ona slini sentimentalno.
Jedna histerichna dama
svrshava priljubljena uz svog partnera
i drhti od strasti.
Jedna u pubertetskom zharu
saksofon onanishe,
a dzez peva: "Ah, kakve slasti!"
histerichna dama uzdishe
u jecaju strasti
na iskrivljenoj usni harmonike
klarinet na tishinu pljuje.
i? shta rechi..
»
Eh!
Petra Pan (11 Februar, 2007 - 22:26)
„Neka me nedostojnog vetar obavije.
Žalbo crnih ptica i tužne pohvale.
Nekoga sveta teške sene pale.
Šta je to što se u dnu pesme krije?
Lepi moj dane s dušom elegije,
tražim početak, sjaj i sate stale,
kad su ti dve tužne ptice večnost dale,
pred vratima iza kojih prostor gnjije.
Tu izgubljeno sećanje pustinju hrani.
I kraj vatre kojom ne hrane se dani
zakopani lelek i nenađeno blago stoje.
Ljubavi moja mrtva, a ipak živa.
O, sve što prođe večnost jedna biva
I nema mene, al` ima ljubavi moje.“
»
Brankov intervju
gordanac (11 Februar, 2007 - 22:44)
Nađoh Brankov intervju dat NIN-u septembra 1960., pa evo fragmente delim:
AJNŠTAJN SE MOŽE PREPEVATI
N: Ko je naš najveći savremeni pesnik?
BM:Nesumnjivo Vasko Popa
N: Postoji li za Vas poetska formula sveta? Ako postoji recite je.
BM:Sve istinsk eformule sveta su poetske. Često buljim u Ajnštajnove formule i verujem da se i one mogu prepevati.Savremena fizika bi mogla da uzme za epigraf Bodlerov stih: "Čovekov put vodi kroz šumu simbola". Moja formula:"Reči su moćni okvir sveta.Sve što se dešava, dešava se na području jezika i simbola, bilo da se radi o atomima ili zvezdama."
N: Ima li pesnika koji pišu onako kako biste vi želeli da pišete?
BM:Ne. Treba sve drukčije i ponovo reći.Poeziju treba pročistiti. Nema pesnika koga ne bih ispravio. Ono što mi kod najvećeg broja pesnika smeta je nedovoljna sažetost. Vaska Popu , pored ostalog, cenim upravo zbog te sažetosti. Samo ono što je sažeto, ne može se nanovo opevati.
N: Da li je poezija "neprekidna svežina sveta"?
BM:Usvajam valerijevsku definiciju :"Poezija je patetika uma"
..............................
N :Kakve su Vaše veze sa nadrealizmom?
BM:Rodbinske. Sebe smatram unukom nadrealista.Pokušavam u svom pesničkom postupku izmirim simbolističku i nadrealističku poetiku.
...............................
N: Ako biste morali da budete lišeni svih reči sem jedne, koju biste reč odabrali?
BM:Odabrao bih jednu prejaku reš, kadru da iz sebe ponovo stvori čitav rečnik. Vatra. Vatra priprema pticu. Ptica je poklon za nebo...
...............................
N: Šta Vas je, koji momenat iz života okrenuo ka poeziji?
BM:Rano osećanje nemoći pred sveto, nagnalo me je u poeziju. Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: ili da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje vas izjednačuje sa onim čemu se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha.
...............................
N: Mislite li da će čovekov prodor u kosmos naći odjeka u poeziji?
BM:Verovatno. Samo pesnici su još uvek pod utiskom Ikarovog leta
................................
N: Koja umetnost je za Vas, najveća?
BM:Igra na trapezu.
N: Šta mislite o budućnosti poezije?
BM:Sve što je ljudsko ima svoju budućnost.Budućnost poezije je budućnost čoveka. O propasti poezije govore oni koji se plaše progresa.
I još mnogo toga je rečeno...ovi fragmenti tek kao slika o pesniku koji govori. Ne znam ko je sa njim radio intervju, a verovatno nije ni važno...
»
Hvala Gordana...
Drago Kovacevic (11 Februar, 2007 - 22:50)
...pa ovi odgovori su filosofija poezije..
"O propasti poezije govore oni koji se plaše progresa" - divno.
»
Da, Branko je filosof
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 23:04)
Da, Branko je filosof poezije, on je Heraklit poezije
»
PRE IGRE
surabya johnny (12 Februar, 2007 - 09:59)
Zažmuri se na jedno oko
Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičijih jaja
Zažmuri se i na drugo oko
Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe
Odatle se padne svom težinom
Danima se pada duboko duboko duboko
Na dno svoga ponora
Ko se ne razbije u paramparčad
Ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra.
Vasko Popa
»
budan ja kradem
snezana mihajlovic (11 Februar, 2007 - 23:04)
ono što drugi sanjaju
"Želim da moja poezija bude oslobođena svake interpretacije"
Igrom slučaja, na dan Brankove sahrane, tog hladnog, zimskog dana, 14. februara, u Beogradu se dogodilo pomračenje sunca, dok je dnevna štampa po direktivi bila ispunjena protestima naše javnosti zbog brutalnog ubistva kongoanskog premijera Patrisa Lumumbe od Čombeovih
plaćenika, tako da su u Beogradu demonstranti ršum načinili ispred belgijske ambasade.
Režimski list "Borba" otišao je tog dana najdalje, da je, čak, ispod uvodnika posvećenog ubistvu
pomenutog crnačkog lidera, objavio čak i njegovu pesmu. A nigde Brankovog stiha nije bilo?
Znamo preporuku da o mrtvima treba uvek pisati lepo, ali i istinito, što je u Brankovom tragičnom slučaju dugo vremena izostajalo.
Iz Brankove đačke sveske dve neobjavljene pesme:
Nevreme
Jaki slušaju i stoje.
Slabi pevaju.
Pobednici
Ni u čemu se neće razlikovati
od onih koji su pobedili nepravdom
misli:
Rat na jedan fizički grub način dekomponuje stvarnost. Tako razbijena i eksplodirana stvarnost se održava u svesti ratnih i posleratnih generacija i stvara jednu nespokojnu i pomalo umornu literaturu... Poraznosti rata se ne ogledaju toliko uništavanjem materijalne stvarnosti koliko u razaranju čovekove psihe. Posle bombi i ruševina treba sakupiti delove sebe, napraviti ponovo sebe, izmisliti i opravdati potrebu svog produženog postojanja.
Pesma je dobra, ako je pesnik izlišan. Namera pesnikova je da kaže neizrecivo... Pesma i pesnik brzo zamene svoje uloge.
Pesnik, umesto da kaže biva kazan
Najveća opasnost poezije jeste izdajstvo.
Reči žive u pesnikovom telu i proždiru njegovo srce, kao što je orao kljuvao Prometeju džigericu. Reči postaju mots carnivore. Poezija se piše vlastitom krvlju. Neke reči su još neistinite, ali istinita je ta krv, taj bol pisanja.
intruder-music.net/downloads/misc/BrankoMiljkovic.pdf
»
plavo
snezana mihajlovic (11 Februar, 2007 - 23:07)
rečima se završava pustinja
slepoća je bela i okrugla, suprotna noći
pred bezbožnom gomilom
mudrost i čednost beže u metaforu
»
Pesma I Naslov
blue (11 Februar, 2007 - 23:12)
Pesma i naslov vode ljubav
Neko vreme, a zatim
Preziru jedno drugo i svako peva za sebe.
»
Lauda
Drago Kovacevic (11 Februar, 2007 - 23:21)
Najlepše pevaju zablude. O vali,
Rimuje se more!Tad smo na žal pali.
»
zato je poezija Branka
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 23:24)
eto zashto je poezija Branka Miljkovica konstruisala moj identit, zato ta poezija predstavlja moj etnos. Voleti tu poeziju za mene je patriotizam
»
Da..Bebo...
Drago Kovacevic (11 Februar, 2007 - 23:27)
...ali je ovde na žalost, patriotizam, sve ono što ne ispunjava ni jedan normalni ljudski standard.
»
Istina, Drago. Secam se, na
JJ Beba (12 Februar, 2007 - 00:38)
Istina, Drago. Secam se,TV prenos ONOG kongesa KPJ, kada su Slovenci i Hrvati napustili sednicu, Rachanove poslednje rechi pred napushtanje Sava centra za govornicom bile su "Ubi me prejaka rech"
»
@JJ Beba
surabya johnny (12 Februar, 2007 - 10:05)
... Bebo, u kojem smilsu patriotizam- jugoslovenskom ili
srpskom ?
- mada ja bih najpre rekao da je BM bio pesnik evropske tradicije na srpsko-hrvatskom jeziku.
ali, svidza mi se ipak to shto si rekla.
pozdraff
»
Ha, koji...
Drago Kovacevic (12 Februar, 2007 - 10:17)
...moderni patriotizam, sa transnacionalnim perspektivama.
»
jonny
JJ Beba (12 Februar, 2007 - 17:03)
Patriotizam u svakom od tih smisala.:) Branko Miljkovic je element, kao voda, vazduh, zemlja. Da bi se mogao nazvati chovekom sa ovih prostora potrebna je, po mom mishljenju, odedjena kolichina Branka u sebi. Identitet nema granice, on je fluidan, to nije geografija. Branko je bio Srbin, Jugosloven, krasio je ulice Beograda. Bio svugde i nigde. Bio je svoj, svachiji i nichiji, a mislo evrospska, svetska. Identitet je pitanje izbora i ja biram Branka. Uvek. Za uvek
»
PATRIOTIZAM
Nebojša Milenković (11 Februar, 2007 - 23:29)
Bebo,
Ovo za patriotizam mi se stvarno sviđa... svaka vam cast (još jednom u istom danu)!
»
Da, ja to stvarno mislim i
JJ Beba (11 Februar, 2007 - 23:39)
Da, ja to stvarno mislim i tako se i ponasham. U mom kraju domovina se brani lepotom. Poezijom.
»
Bilo je vreme da neko
Pulse (12 Februar, 2007 - 06:49)
Bilo je vreme da neko posveti jedan blog ovom velikom pesniku. Da li je Miljkovic ikada preveden na engleski?
»
pulse
gordanac (12 Februar, 2007 - 10:27)
Odgovarajući Vama (nepozvana) želim samo da se pridružim pitanjem - ima li prevodioca dovoljno smelih da Branka prevedu na druge jezike? Mislim da postoji prevod na nemački u jednoj Antologiji srpskog pesništva koja je izdata 2004. u saradnji sa novosadskim "Svetovima". Branko je u čitankama, postoji književna nagrada sa njegovim imenom, ne znam da li postoje teze i disertacije koje bi se bavile njegovim pesništvom, ali ono što vidim je - neverovatan veliki broj poklonika, a neverovatno malo broj onih koji bi, u nekoj zvaničnoj književnoj javnosti, dali Branku mesto koje nesporno zaslužuje. Skoro da ponekad osetimo da ga svi mi čitamo, osećamo i volimo - ilegalno, subverzivno (mislim čak da bi mu se to dopadalo, kad bi mogao da vidi!). I mrtav doživljava zavist svih onih od kojih je oduvek bio bolji. Oni su živi, imaju svoje sinekure, ali nemaju talenat koji bi čitaoce držao bez daha nad rečima.
p.s.izvinjenje i vlasniku bloga - preterah sa brojem postova, ali o Branku se piše i govori tako retko i tako malo, da ne odoleh iskušenju. A toliko toga još o njemu treba reći i ispisati!
»
ispravka
snezana mihajlovic (12 Februar, 2007 - 10:34)
rekla bih da vlasniku bloga nikako ne smetaju ovi postovi
a ni čitačima!!!
i još jednom
"...ali ono što vidim je - neverovatan veliki broj poklonika, a neverovatno malo broj onih koji bi, u nekoj zvaničnoj književnoj javnosti, dali Branku mesto koje nesporno zaslužuje..."
poz
»
Institut za poeziju
Nebojša Milenković (12 Februar, 2007 - 21:28)
re: ispravka
Hvala Snežana,
Ne da mi ne smetaju već me izuzetno raduju – stvarno nisam očekivao da nas, miljkovićevaca, ima u ovolikom broju... Pored instituta za normalnost – na ovom blogu profiliše se već i Institut za poeziju – i to me zbilja istinski raduje.
Svima se, naravno, najlepše zahvaljujem!
pozdrav
n.m.
»
gordanac, zaista nema
Nebojša Milenković (12 Februar, 2007 - 21:27)
gordanac,
zaista nema potrebe da se izvinjavaš...
a da si preterala: NISI!!!
pozdrav
n.m.
»
pesnik Branko Miljković
Spiridon (12 Februar, 2007 - 08:51)
primer za hrabrost, iskrenost, posvecenost, inspiraciju, autenticnost...
»
nisam veliki ljubitelj...
ljigoslav (12 Februar, 2007 - 08:55)
...poezije, ali Branko Miljkovic je stvarno nesto izuzetno. vanvremenska vrednost. hvala za tekst.
»
Branko o Majakovskom
gordanac (12 Februar, 2007 - 10:07)
..."Majakovski se nije ubio u trenutku duševne krize. Njega je ubio višak vlastite snage, "revolucionarni pucanj iznutra".
Umeo je da obesnaži smisao tuđeg samoubistva, ali je sam podlegao apsurdu. Kad god sam se zapitao šta je to što je poteglo obarač unutrašnjeg revolvera kojim je ubijen, čuo sam njegovo drugarsko preklinjanje: "Drugovi, ne spletkarite". Pa ipak, revolver nije opalio slučajno. Majakovskog nije ubila potisnuta lirika, prezaposlena nežnost. On je bio suviše jak da bi ga mogli pobediti kanarinci. Drugačije su ptice kružile nad njegovom glavom...
...Događaj se samo upola dogodio ukoliko ne nađe svog pesnika.Oktobarska revolucija je našla svog pesnika u Majakovskom...
...Nikada nijedan pesnik neće izdržati pretvaranje svojih reči u delo, ma kakve bile te reči. Isuviše je buke, pogrešaka, otpadaka. Možda će ovaj vek videti još mrtvih pesnika, ako ima pesnika..."
Pesma ostaje ako je ispevana u vremenu - trideset godina od smrti V.V.Majkovskog, Književne novine, april, 1960.
»
čuj ovo..
Drago Kovacevic (12 Februar, 2007 - 10:27)
..svetlost i senka
igraju na vodi
igru života i smrti
daleko protiče reka večita i uzaludna
ptice lete za vetrom
i žene plaču na obali.
( stihovi iz "poistovećivanje bića i reči)
»
DRUGOVI NE SPLETKARITE!
Nebojša Milenković (12 Februar, 2007 - 21:32)
Pored čuvenog Epitafa ovo : DRUGOVI NE SPLETKARITE!
Jedna je od Miljkovićevih glavnih pesničkih i ljudskih (naravno da se kod njega ovo dvoje ne razdvaja) oporuka!
Uostalom, koliko puta smo i sami poželeli da zavapimo isto:
O hlebovi se pod zemljom školuju;
Ja bih se želeo na strani zla tući;
Pa ipak, po milosti istorije,
povraćajući i ja ću u raj ući.
Za prijatelje proglasio sam hulje,
Zaljubljen u sve što peva i što škodi.
Dok mi zvezde kolena ne nažulje
Moliću se pobožnoj vodi.
/Pesma za moj 27. rođendan/
»
V. V. MAJAKOVSKI
Nebojša Milenković (21 Februar, 2007 - 23:49)
Dajte ruku!
Evo koša grudnog.
Slušajte:
ne kucanje, već tutnjava bolna:
brinem za njega,
u štene pretvorenog lava.
I nisam ni sanjao
da je toliko
hiljada tona
teška ova moja
sramno lakomislena glava.
... Sa vama ─
živim ─
razgovarao bih radije.
Uskoro
ću
da
umrem
i budem nem.
Posle smrti
bićemo komšije:
vi na Pe,
a ja
na Em.
V. V. MAJAKOVSKI
»
MORE ZA RADNIKE
Nebojša Milenković (12 Februar, 2007 - 22:52)
MORE ZA RADNIKE
Dok se u tvojim stihovima dosađuju reči
beznadežne i na smrt osuđene,
ovo je more poema koja se ne ustručava.
Njene su metafore plovne, opasne,
urnebesne i umiljate, sasvim fotogenične.
Možda bi ti ukrao njihovu so i učinio ih
bljutavim
ali pred morem ti si nedostojan.
More samo sebe opeva, bezobrazno i slobodno
rimuje se čime god stigne,
iako nevično srodnosti zbog svoje nadarenosti.
Njegove su dubine mudrije
od svih tvojih aforizama.
More voli ribare koji ga potkradaju puni
ljubavi
i mornare koji koriste opasnosti što im pruža
dok ne zalutaju i posle.
More ne voli one koji mu se udvaraju
kao svojoj vlastitoj mudrosti sporo i oprezno.
More, ako voli, voli radnike na odmoru
koji tri noći ne spavaju dok dođu do mora;
a kad dođu, kažu: "lepo je naše more",
požure da pocrne i da se vrate kućama.
»
Novosti su imale odlican feljton o
bamby (16 Februar, 2007 - 02:45)
Miljkovicu pocetkom `90 ih. Citala ja to pa na srpskom raspalila kako je ubijen i kako je nelogicno onoliki covek i onolicna breza i da je to zbog politike i jos pocnem da se svadjam sa NN licima... a zapravo sama sa sobom. Kad god mislim o tome, kao da se meni desila tragedija, kao da je on bio neko moj. Postoji "teorija" da pesnici umiru mladi jer nose u sebi previse emocija i sve to sto ih cini tako posebnim negde ih i ubija. Sve sto sam htela da napisem nestade. Pred ovakvim divovima samo smem da cutim.
»
napisala si dovoljno...
Nebojša Milenković (17 Februar, 2007 - 00:30)
Bamby,
budi bez brige - napisala si sasvim dovoljno...
tj. nije baš "sve nestalo".
hvala na javljanju
poz. n.m.
»
Najnoviji komentari
(1 godina 32 nedelje)
(1 godina 32 nedelje)
(1 godina 32 nedelje)
(1 godina 32 nedelje)
(1 godina 32 nedelje)
(1 godina 32 nedelje)
(1 godina 32 nedelje)
(1 godina 32 nedelje)
(1 godina 32 nedelje)
(1 godina 32 nedelje)