Always Disobedient Movie

i moj film, nisam znala za Berlin
sad cu da nadjem snippets, ima i to
ne znam za Vilmosa A nista mozda neko drugi se javi

Da, da, pisala sam na jednom tvom blogu da ste gledane u Berlinu, pa si ti i jos netko (neka) rekle nesto u stilu: ma, normalno, stalno se to dogadja. I onda se pocele prisjecati nekih doceka na aerodromima po svijetu, tu su se sjecanja razvezla kao insajderske price, pa ja pokupila krpe ;-)

sta si pisala
jesmo se bile razgalile jer si nas pohvalila a to nam se retko desava u srbiji

Nitko nije prorok u svom selu. (To posebno ima veze s biblijskim razumijevanjem proroka kao nekoga tko ljude upozorava, skrece im paznju na nepravilnosti i nepravde, poziva na pokajanje i promjenu smjera. Po Bibliji prorok NIJE netko tko prorice buducnost. Zato mislim da ovo o proroku u vlstitom selu opisuje vas slucaj.)

i nema veze really,
ko ne voli zene u crnom ne voli jednu vrstu savesti
ja to uopste ne shvatam licno jer i nije licno
sve dok te ne pretuku ili diskirminisu
a to onda postaje bitno jer ti usmerava itekako zivot

u subject je stajalo "Mozda je red da znate":

http://blog.b92.net/node/3956#comment

Žene u crnom – simbolika

Crnina:
'' Figura obojena u crno. Mi u predvečerje, negacija telom. Crnina, žalobna crnina naše zapadnjačke kulture, crveno i crno: zastava smrti i destrukcije nacizma. Crno je za Kandinskog pasivan otpor, nedostatak; crno znači ustuknuti, popustiti, produbiti, beskrajan ponor, totalnu nemogućnost, najdublju tminu, bez ijednog zračka, najdublji nečujan zvuk, smrt, tišinu. Belo na crnom, crno na belom, zvučna tišina. Crnina je sinonim smrti, uništenja, okamenjivanja, ogoljavanja, drobljena, propadanja, truljenja. Truljenje asocira na ideju smrti ili crnila oličenu u skeletu, lešu, gavranu. Crnilo ima razne nijanse; crnina upija celokupno zračenje svetlosti, crnina zapravo i nije boja. Vrednost crnoga je hladnoća. Crnina je hladna. Pitam se kakva je boja potpunog slepila. Postoje li u mraku razlike? Jedna od nas je rekla: Nije čudno što se odevamo u crno. U crno se žene oblače kad nešto ne ide, odricanjem se pokazuje pomanjkanje naše bezbednosti. Pribegavaju arhetipima imaginarnog, antitezi muško-žensko, dualizmu dana i noći, zakonu heroja koji upravlja mišlju, prirodom, ideologijom. Nasuprot heroju je lik žrtve, mrak, kastracija kao kod životinja. Crna i duboka voda. Tapije se koristio crnom bojom: crna pozadina sa srpolikim mesecom, tlo koje podrhtava, znak poremećenosti, urušavanje tla, gorčina i oporost vremena bez ljubavi. Kod Pikasa u Gerniki nema boje, samo crna, siva, bela, svedočanstvo o vremenu smrti'' (Alberta Marin, ŽUC, Verona)
''Crno je simbol tragedije izraelskog i palestinskog naroda. Crna boja kod ŽUC iz Izraela ima dvostruk smisao: solidarnost sa palestinskim narodom zbog represije koju trpi, te odnos prema sopstvenom narodu: čin odbacivanja kulture smrti koja obeležava kolektivni identitet i stalno podseća na masovno stradanje u holokaustu'' (ŽUC, Izrael)
''Za žene sa juga crno je vrlo važna boja. To je boja bola, plača, a takođe je njihova tradicionalna dužnost da nose crnu odeću. Za italijanske ŽUC crnina nije individualna i privatna, već kolektivna i javna. Ona je izraz ogorčenosti i odbacivanja svakog oblika rata. U međunarodnom ženskom pokretu crna boja je danas priznata kao najsnažniji način odbacivanja svakog vida nasilja'' (ŽUC, Torino)
''Oblačimo se u crno da bismo protestvovale zbog politike i prakse svih vojski čiji su jedini argumenti sila i nasilje'' (ŽUC, Kolumbija)
''Crninu žene nose zbog smrti bliskih osoba. Mi crninu nosimo zbog znanih i neznanih žrtava rata. Crninu nosimo u znak protesta protiv neodgovornih nacionalističkih vođa koje smatramo odgovornim za žrtve ovog rata, jer su im jedini argumenti brutalna vojna sila i nasilje'' (ŽUC, Beograd)
''Žene u mom kraju uglavnom nose crnu boju, a ponekad škure (tamne) boje. Crna boja kao nemogućnost izbora, paradigma života bez boja i nijansi. Dok svake srede stojimo u crnini i ćutanju, iskrsavaju mi slike žena iz detinjstva. Za razliku od njihove, moje crnina nije samo oplakivanje bliskih osoba, već svih žrtava ovog i svih ratova. To nije prepuštanje oplakivanju i tugovanju kao sastavnom delu ženske uloge; to je otpor ubijanju gradova i ljudi, nasilju u svakodnevnom životu, pobuna protiv militarističkog režima koji proizvodi smrt, nesreću, razaranje'' (Staša Zajović)
''Premda nije lako pronaći nove načine i kodove za izražavanje ženskog otpora ratu, mi smo zadržale ritual u crnini i ćutanju. Međutim, tradicionalni simboli crnine i ćutanja skroz su preokrenuti. Crnina je skoro deo tradicionalne ženske uloge, istorijska, porodična dužnost koju žene, da bi izrazile bol, upražnjavaju isključivo u nevidljivoj, porodičnoj sferi. Mi smo crninu iznele na trg kao vidljivu, političku boju'' (ŽUC, Beograd)
''Četiri godine opominjemo crnom bojom u koju smo obukle naša tela – rat je krenuo iz našeg grada'' (Jadranka Milićević)
''Ujutro sredom mislile bismo kako da se obučemo u crno. Već je ustajanje sa crnom bojom bila naša lična i javna činjenica – ne slažemo se sa nacionalizmom, ne slažemo se sa ubijanjem. Jutarnje traženje crnih bluza koje ćemo obući te srede umanjivalo je bespomoćnost i osećaj krivice. Razmenjivale smo među sobom crnu odeću. Crna boja je značila da se sa svim što uradi srpski režim nismo slagale'' (Lepa Mlađenović)
''Crninu, boju žalosti i gubitka, nametnutu ženama patrijarhalnom tradicijom, ŽUC koriste kao sredstvo za obelodanjivanje dominantne kulture smrti, kao duboko i antagonističko uranjanje u bol koji je istovremeno i afirmacija principa života'' (ŽUC, Udine)
''Žene u crnom kao iz Njujorka, modnog centra sveta, a u isto vreme kao i u najprimitivnijim delovima sveta, ili kao u drevnim vremenima kada je dužnost žene bila da se obuče u crno u znak žalosti. kontradiktorni elementi reprezentacije. Zatim, još neki: stajanje, mirno stajanje u crnini sa transparentima, kao specifičan vid bodi arta koji zajedno sa političkom porukom podseća na konceptualnu genijalnost Marine Abramović: činjenica da se žensko telo nudi kao predmet umetnosti a u isto vreme kao oruđe razumevanja šta je zapravo umetnost: otvorena upotreba i poruka ženskog principa'' (Jasmina Tešanović)
''Naša crna odeća znači prizivanje nesreće'' (Senka Knežević)
''Crno je simbol svega što proživljavamo'' (Rada Žarković)
''Crno je odraz mojih unutrašnjih mučnina'' (Svetlana, Beograd)
''Crnina je za mene prekid ritualnog bola, ritualne crnine'' (Ljilja, Sarajevo)
''Naša crnina kao da govori: sve će žene biti u crnini ako vi nastavite da vodite ratove, moraćete da se suočite sa tom slikom žena u crnom, koliko sa slikom o sebi'' (Staša Zajović)
''Ja pre svega nosim crninu zbog uništavanja multikulturalnog života na ovim prostorima'' (Neda Božinović)

Ćutanje:
''Neverbalna komunikacija ostavlja prostor za razmišljanje, za usredsređivanje na svoj unutrašnji tok. Kroz posmatranje sebe odsustvujemo iz buke sveta. Dok reči izazivaju druge već izgovorene reči, druge već izrečene misli, dotle nas ćutanje upućuje na sebe. To je hermetički i hermeneutički. Gledanje van, gledanje unutra – to je sanjanje otvorenih očiju. Poezija dospeva do granice carstva smrti i noći: ona je tišina.'' (Alberta Marin)
''Dajemo pravo postojanja emocijama, ne gušeći ih rečima, već ih iskazujući telom. Izlažemo se fizički u ćutanju da bismo slušale druge. Kroz ćutanje vrednujemo pomalo zaboravljeno telo i osećanja. Ćutanje kod nas nije norma, to je kod izabran da ponese čin pobune'' (ŽUC, Torino)
Ćutanje smo odabrale odbijajući da izgovaramo suvišne reči koje onemogućavaju i sprečavaju razmišljanja o sebi i o drugima. Ćutanje obeležava živote većine građana i građanki. Masmediji su nas ućutkali, ali za nas ćutanje je u celini izraz neslaganja sa ovim ratom'' (ŽUC, Beograd).
''Znam da je ćutanje žena u mom zavičaju znak duboke ugnjetenosti'' (Staša Zajović)
''Mi smo odlučile da ne izgovaramo suvišne reči i zato smatramo da se važna iskustva i osećanja iskazuju i doživljavaju ćutanjem. Ćutanjem kao protestom ovde odakle je rat vođen, uočljivim ćutanjem kao krikom i opomenom. Ćutanjem i crninom želimo iskazati i stid i saosećanje'' (ŽUC, Beograd)
''Značenje ćutanja često ne shvatamo. Tolike reči, teze, teorije, mišljenja često prenebregavaju ćutanje i ne uvažavaju njegovu tananost'' (Rosa D-Amiko, Bolonja)
''Srede u crnom, bio je to moj glas. Drugi pol u crnom najavljuje sebe u civilnom prostoru i širi maštu one koja nije rođena od krvi i tla. Prvi pol ne sluša, drugi pol ne govori. U istoriji ženskog iskustva dubokog razmišljanja. Naša crnina i naše ćutanje žele da nadvladaju tresak bombi, ne zato da bi ih prikrile, već da bi ih zaustavile'' (Luiza Morgantini, Rim)
''Žene u crnom izražavaju putem ćutanja duboku udaljenost i odvojenost od propagandističke dreke u zaraćenoj zemlji'' (ŽUC, Udine)

Telo:
''U stvarnosti u kojoj mediji manipulišu svime i prvenstveno siluju jezik, feministkinje sa raznih strana sveta umele su da prisvoje snagu simboličkog jezika, izražavajući pomoću gesta, slika, reči, ali pre svega govorom tela odbacivanje logike moći koja se tokom vekova patrijarhata smatrala jedinom mogućom. Biti žena na ulici znači biti pomalo Ciganka. Fascinira nas onaj nomadski identitet za koji Rozi Brajdoti smatra da jeste ženski identitet'' (ŽUC, Verona)
''Svojim telima, kao krikom i opomenom, iskazivale smo ogorčenje i odbojnost prema svima koji žele i vode rat'' (ŽUC, Beograd)
''Odbijanje rata ŽUC čine vidljivim, ne pristaju da pasivno posmatraju nasilje i da oplakuju... To je simbolički provokativni način na koji žene, izlažući sebe i vlastito telo, izražavaju krik protiv rata želeći da probude savest'' (Staša Zajović)
''U onome što rade muškarci ja ne učestvujem. Ali to ne posmatram pasivno, sa strane, već svojim ''telom koje vrišti'' pokazujem gnušanje prema svima koji žele i vode rat'' (ŽUC, Torino)
''Počinjemo da se prepoznajemo i vrednujemo jedna drugu polazeći od osobenosti našeg roda: ukorenjenosti našeg bića u iskustvu života preko tela; sad možemo vrednovati subjektivnost našeg iskustva i posredovanje putem našeg tela. Odatle poštovanje i briga za druge. Ako je ukorenjenost u telo naše ograničenje, mi smo svesne te granice, ali ne u smislu nemoći, nego mudrosti, ne u smislu zatvorenosti i rigidnosti, nego kao otvorenost za mrežu međuzavisnosti koje obeležavaju stvarnost budućnošću, promenama, suočavanjem sa novim mogućnostima'' (ŽUC, Italija)

Vam na ovako iscrpnom odgovoru. Podrzavam Vasu borbu protiv nasilja i ratova, smatram da je ona neophodna. Sada mi je jasno zasto ste odabrali crnu boju. Zapravo mislim da mi je i pre bilo jasno, no problem je u meni - vapim za bojama. Za trenutak sam zamislila sebe u crnom i sledila se. Mnogo je crnih stvari oko nas , upravo onih za koje ste naveli da crno simbolise. Nisam dovoljno jaka da se obucem u crno, pa mi samo preostaje da Vam se divim.

ne volim ni ja crnu boju
ali je nosim na stajanjima itd

hvala! Svakako srdacan pozdrav! Molim te i reci da je Claudia u Mosambique, ako slucajno ne zna.