Danas

-Lilika, sta si danas radila?
-Danas sam setala. Isla sam putem.
-Da li si radila jos nesto, osim sto si isla putem?
-Jesam, grlila sam drvece.
-To je sve?
-Ne, nije. Onda sam cula galamu u daljini.
-Sta je to bilo?
-To su bili ljudi. Velika grupa ljudi.
-Koliko velika?
-Velika, kao jedan grad. Ne, jos veca. Kao jedna zemlja.
-Zasto su galamili?
-Ne znam, ali su izgledali tuzno. Kao da su u panici. Kao da se bore za vazduh. Kao ribe na suvom. Kao rogovi u vreci.
-Da li znas zasto su tako izgledali?
-Pa...mislim da su uplaseni, tuzni, besni i osujeceni.
-Zbog cega?
-Ne znam. Nesto ih boli. Zbunilo me je to sto je to cudna grupa ljudi. Svi razgovaraju samo o jednoj temi.
-Kojoj?
-Vazduh.
-Molim?
-"Vazduh...hocu vazduh...." tako zvuce.
-Lilika, mozes li biti jasnija?
-Ne znam kako nisam jasna. Tamo nema reda. Nema postovanja. Nema granica. Nema stava. Nema postovanja. Nema zahvalnosti. Nema razumevanja. Nema zahvalnosti. Nema postovanja. Nema razumevanja. Nema ...

-Lilika,Lilika...
-Da?
-Idemo ponovo. Sta si danas radila?