Čika sa torbom

posebno pomenuti Radfordov "Il Postino" - autor, doduse, nije Talijan.

gde ja zhivim mnogo je popularan ovaj poshtar:-)

ima nekog svog poshtara koji mu je prirastao srcu.
Za mene je samo jedan poshtar bio i ostao neprevazidjen:-)

ovdašnjeg, su izgleda preselili u neki drugi rejon...zamenjuje ga mladi i naivni poštar...to više nije to...dosadašnji, koga sam od milja zvala Hudini, je umeo u poštansko sanduče da strpa cele pakete, da kroz onaj uski prorez gurne dve video kasete, cele gomile knjiga...nije imao ključ, a kako mu je to uspevalo, ni danas nam nije jasno...evo sad je došao taj mladi poštar i zvoni da siđem po paket, kad ono običan bilten,pakovan u karton, kaže mladunac da isti ne može da uđe u sanduče...svašta! Hudini ne bi ni okom trepnuo i bez ijednog pogužvanog ćošeta, bilten bi već bio u sandučetu...

ja imam copyright na "Il Postino", pomenuo sam ga prvi (videti prvi post na ovom blogu:)))
Da ne pominjem Bresson-a i "Diary of a country priest" i njegov biciklov:

Ili, kako bi Neruda rekao:

Well, now,
if little by little you stop loving me
I shall stop loving you little by little.

na ovom blogu?
Je si li chatovao na mom postu o Salini?
I doprineo prosirenom izdanju?
Mala shala.
Nisam procitala sve komentare.
Idem odma' da procitam.
Malo sam odsutna ovih dana, nedelja, meseci.
Priest?
I was in a company of a priest today.
Well, one priest oko podne i K. Priest uvece.
He.

Olga

PS: Mudro je zborio Neruda

Idem da pogledam sto pre. Ne secam se, malo sam distracted ovih dana. Ali hitam: sto rece Tagora - "pozuri, pozuri, ne oklevaj sa oblacenjem!".

Ma, daaaa. Naravno sve. Nego - distracted. Nista vazno, samo tajmkonzumentno. Oprosti.

dopisao si post o Salini.
Razumem, "distracted" ako iko razume.
Ovde, major distraction.

Olga

U Kafkinim dnevnicima: "i bio sam joj zahvalan sto je imala razumevanja za moje patnje".
Inace, ovo sa postarima - bas lepo, romanticno, i ugaseno, nazalost. Cini mi se da ce nestati kao profesija, isto kao kovaci (potkivaci), recimo. Niko vise ne jase konje, a voleo bi. Sad' je emajl, brale. Elektronika.
Lepo je se setiti. I ovaj Oto genije. Ima sluha (njuha), u vise navrata.

nije bas sasvim ugaseno ovde.
Romanticno, intimno.
Recimo, osim gorepomenutih karti za rodjendane, zahvalnosti za zurke (how sweet! ja ih manje vise skupljam, racuni u bin, a ova pisma su negde), vecere i slicno, saucesce se ne izjavljuje telegramom nego vrlo intimnim svojeriucnim pismom.
Ako je svet "prostiji" salju jednu od onih "ready made" karti sa prikladnim stihovima, pa se onda malo dopisu ili potpisu. I to je sweet, bez obzira na trapavost.

Olga

Oto (Oltvanji), rekoh, ima culo. Al' "ja da se pitam, ja bih ovaj autobus prevezao preko mosta" - ne, ne, zeeezam se!.
Ja da se pitam, ja bih glasao za decadent party, ako takva postoji. Decadence je vrhunski izraz homo sapiensa (makar se ne ubijaju).

Znam, Dr Wu ce navijati za anarhiju, ali decadence je stilizovana anarhija.

je svaka peta generacija, kazu, hence, ja nemam decu, al' da imam, bili bi moji unuci. My ancestors waisted my decadence.
Samo mi je trebalo neko vreme da to shvatim i batalim se aspiracije.
Ima, doduse, mnogo onih koji svojataju dekadenciju kao da su je patantirali. Tja. Mora neki red da se postuje.
Anarhija je malo passe. Kad sam bila mala bila sam punk, koliko se secam, to je bila anarhija, ili tako nesto.
A Dr Wu je cooooool dude.
Sto se tice partije, za cas cu da ti je skockam.

Olga

mislio sam na njene lepse aspekte. Kao Viena pocetkom XX veka. Ej, Frojd, Sredinger, Klimt, Muzil - svi tu ziveli u to vreme. (Nekog vaznog sam sada na brzaka zaboravio).

zweig, roth....

Sigurno ih ima jos, ali...

Trol on: bas mi javili da smo dobili lovu za projekat. Istrazivanje se vrsi u Argentina, Peru, Bolivija. Drugim recima: Sud America, here I come! Trol off.

da-da dekadentni kaffeehaus pisci

"Hermann Bahr, Arthur Schnitzler, Richard Beer-Hofmann, Felix Salten, Hugo von Hofmannsthal, Anton Kuh, Peter Altenberg, Egon Friedell, Karl Kraus, Adolf Loos, Alfred Polgar, Oskar Kokoschka Robert Musil, Joseph Roth, Hermann Broch, Franz Werfel, Friedrich Torberg....."

a kada ce onda ono "vracam se"?!
pusatas me u izvidnicu? uh-uh

cestitam!

hebo ih server

.. po pic-ci, a?

Saxonski zajebant sa balkanskim duhom

Doktore Till, prijatelju, nije mesto za ovakvo ponašanje..
Budi mi dobar i do čitanja..

hmmm, padala su negde u cetvrtu godinu ali smo mi mali prvaci isli "unapred", cak i ako smo sa nekih drugih predavanja bezali.
A tamo je onda bio pravi bioskop, cudesne slike.
I mi smo onda, mali prvaci bili mnogo srecni i zadovoljni sto studiramo arhitekturu.

Olga

je to istina ili optimizam sećanja ili pak u to doba nisam znao za bolje, ali i meni su predavanja Ranka Radovića (zbog kojih sam takođe bežao s drugih predavanja) bila nešto najlepše.

(Живот добро проживљен – дугачак је)
натпис који је држао у близини радног стола...

добри чика Ранко...
оставио нам је Много (и доброте и лепоте)

Олга, Дејане, обоје сте ту... :)

ето лепе теме за ваш блог... бар нека цртица, сећање...
...или анегдотица-две са најлепшег :) и најопширнијег студија :( на свету... (од анализе напона у деформабилном телу преко урбанистичких анализа до просторног планирања)... а преко ноћи „ма-отварај-прозоре-овердоуз“ од лепка за макете... :))

Још једном хвала за Шевала..
Поздрав..

Ото, sorry mate, grešan, “magistrirao” sam trolovanje..

ja o tome, svaki dan.
Ali, nekako mi se ucinilo da bi vrlo mali broj ljudi bio zainteresovan za dobrog chika Ranka (osim za cinjenicu da je on valjda bio Rom), za studije arhitekture, umetnost, za estetiku kao takvu....
Ne da bih bas da se uvlacim auditorijumu, ipak, osecam obavezu da koliko toliko zadovoljim interesovanje.
Ako razmislis, nista nije tako interesantno ovoj publici kao politika, politika, politika, politika, politika....a posle, popularne teme polutabloidnog karaktera.
Uh, sta sad rekoh, krenuce drvlje i kamenje.
Cast izuzetcima.
Glupo se izlazem a da je to jos i van mog zvanicnog "posta".
Nema veze. Sta je tu je. Ja tako mislim.
Osim toga mislim da je estetika = etika (ne kaze se dzabe u narodu "lepo ponasanje" kad se misli "ispravno" ponasanje, stav, delovanje).
Eto, ponesoh se.
I na tu temu bi mogao blog. Onoliki.

Olga

.

Imaš li ideju zašto onda svi psi na svetu bez izuzetka mrze poštare? Da li oni znaju nešto što mi ne znamo? Ili samo nagadjaju?

PS: Kako biznis?

Verovatno zato sto i psi znaju da su svi postari dobri, pa ih maltretiraju po difoltu :)

da po sličnom difoltu mene "vole", pošto znaju da sam zla, pa mi se dodvoravaju?

Kako biznis?

Ni mene ne mrze bas nesto preterano, ako je to ikakva uteha.

Biznis je truba. Od prosle nedelje su se poostrili kriterijumi na trzistu ...

Uteha, kako nije. Jedino se još uvek malo brinem što se pretvaraju.

Znam, znam, zakon ponude-tražnje. Dule otvorio berzu za inostranstvo, došli veliki i moćni sa tamo nekim silnim belosvetskim nagradama, pa sad mi mali privrednici u dubiozi.

Mada, ne mora to da bude ni toliko lose ... Uvedemo ovde nostrifikaciju stranih diploma i nagrada, ugradimo se koji procenat, a oni posle neka trguju koliko im volja.

Eto, jos jedna sveza biznis ideja :)

Ova ideja ti je dostojna jednog Kertesa!

Fali nam još samo monopol. Imaš li ideju gde da nadjem jedan?

Mozda bi mogli da zaobidjemo monopol, bar za neko vreme.

Za pocetak, platimo dve tri jake nagrade/diplome da se javno nostrifikuju kod nas, a posle ce ostali sami da dolaze.

Mora u biznis da se ulozi neki pocetni kapital :)

Što jes' jes'. Ko ne reskira, taj ne dobija.

Dobra ti je ova finansijska konstrukcija.

A usput, natenane, tražimo monopol, makar polovan. Zapravo polovan je još bolji...razgažen. Možda Delta ima nešto na lageru? Šta se priča po varoši?

Da, foliramo se - kao nama ne treba monopol, "mi nostrifikujemo bolje od drugih".
A ono, kopamo rukama i nogama.

Ima interesantnih stvari, mada nije jasno sto se bas sada pojavilo u ponudi.

"Mi nostrifikujemo najbolje u gradu. Garancija dve godine. Besplatan servis."

Evo sad sam pozvala na sastanak B.S. Ona nam je najveći inostrani konkurent, pa možda padne i neko strateško partnerstvo. A, šta kažeš, nisam ni ja za bacanje?

Recite da smo vec uveliko zatrpani poslom, i da bi nam pomoc dobro dosla.

O procentima i tako to ... lako cemo se vec dogovoriti :)

koji si ti lisac! Nikad se toga ne bih setila! Vidim ja da ćeš se ti brzo obogatiti!

(Može na "ti"? - i Japanci pojednostavljuju etikeciju u biznisu, što ne bismo i mi poslovni ljudi u Srbiji?)

Moze, sto da ne :)

i da kazem - ima postar negativac.
u sajnfildu - "it's you again, newman!"

sad cu da citam unazad, ovo oko nostrifikacije. svoje diplome i nagrade sam vec rasprodala kod duleta na blogu

Da ne radi mozda za FedEx ili DHL, posto se to ne racuna :)

negativac, njega samo Jerry ne gotivi. Da je negativac ne bi ga voleo Kramer.

David 'Son of Sam' Berkowitz je bio postar!

Šta, otišlo sve k'o alva? Blago tebi! Ja sam moje dve diplome škole za skijanje jedva utrapila Djoletu. Obradjivala sam ga satima. Jedva je pristao i odrao me.

Nego, ovde Djole i ja razgovaramo o velikoj lovi. Krenulo nam je, zatrpani smo poslom! (Djole, je l' bilo dobro?):) Nije to više trange-frange, prodaja u garaži, buvljak i tako to, nego pravi biznis. Sa tobom kao strateškim partnerom bismo mogli da napravimo multinacionalnu korporaciju, pa da nas vidi Bog.

Upravo on!!!! To je to!!!
A ja se uvek pitao na koga me potseca onaj Milutinnaopako?

i dan danas mali autobusi (koji vrlo tacno i po redu voznje) zalaze i razvoze po zabitim selima i cukama, zovu se "postanski".
Mozda im posta nije vise glavna svrha ali ime govori da su uzorni postari nekada bili jedina veza ovih ljudi sa svetom.

Olga

Moj omiljeni postrar je Zak Tati. :))

i naravno - ujak

I njegov skromni dom :)

V.

Ja juche okachio Tatia!

...izvinjenje, ne videh link od onog plavojka-idiota koji skače i viče "unable to detect database...areyousureareyousure..." "#%!$"?" Jok, ti si sure!Sure I am sure, ali "log on" - jok! Objasnili su mi da on skače za naše dobro, jer kad prestane da skače, blog softwear će biti mnooooogoooo dobar! :)) Ko preživi - pričaće. Tatijevski me je "dotuk`o" Vučko, jer mi je ponudio link gde mogu da neđem plavojka iz Dupala, paz` sad - ako GA se uželim!!! Lele, kupi me čovek stavom za čas!

...pomenuo moje ime?

Nisam se zahvalila za stav, nije lepo od mene. Ali - asocijacija na dobre ljude je čudo - danas kad god vidim plavojka, odmah ide smejanje i poruka "ako, ako, uželeću se ja tebe..." :))) Hvala, Vučko!

bilo mi je zadovoljstvo.

Stvari imaju onakav izgled kakav im dade naša duša - imamo šanse, samo treba da znamo da je iskoristimo :)

Pozdrav,

Vučko

jel ga se uzheli?
Danas ga neshto nema, izgleda da su skanirali greshku !!!!!

What a delight!
Inocent, human, ordinary, lovely!
Imam nekog bliskog sa kim se razumem, i kad nam se ukaze druga osoba, pozitivna, ali smesan na simpaticno humani nacin (ma svi smo kad tad smesni, razlika je u tome da li smo pateticni, groteskni, pretenciozni, sramotni ili samo slatko i nevino ljudski komicni, benigno smesni) mi se samo pogledamo i kazemo Jacques Tati.
Mi naravno imamo i svog "THE Jacques Tati-ja" koji je "lovely" karakter i jedan od mojih najblizih i najvoljenijih prijatelja.
Da bi bilo koga voleli, valjde, moramo imati i smisao za humor, taj deciji je najpozeljniji.
Ironija i cinizam su, kako kazu, glupe i ruzne (dakle, inferiorne) mladje sestre humora.

Olga

Tatija obozavam i naravno, kao shto rekoh, njegov poshtar je najbolji od svih, the best. Ever. Nachin na koji vozi bajk, nachin na koji mu je uniforma kratka, nachin na koji prelazi rampu sa bajkom, ali gest kojim zavrti poshtarsku torbu oko vrata i ramena je neponovljiv. Kada ga gledam plachem od smeha, srece i sete. 3 u jednom :)

..više nije živ. Zvao se Ilija, bio blag i dobronameran.
Ljutilo ga je jedino, ako bi neko pred njim hvalio Ruse.
Ne znam zašto, ali to ga je izbacivalo iz ravnoteže, a uvek je ponavljao isti argumenat kontra Rusa.
- Četrdeset godina ja nosim poštu u ovom kraju. Koliko sam samo paketa uručio. Od svuda su dolazili, ali ga iz Moskve niko nije dobio.o)))
I kad bi to izgovorio, prolazila ga svaka ljutnja.

ovo je slatko.
Vredno razrade.
Ako te ne mrzi.
(Imala sam prijateljicu, u stvari rodjaku, izvanrednu vajarku, punu prica.
Govorili smo joj "sedi pa zapisi" a ona kaze "nek pise onaj koga ne mrzi". Umrla je pre nekoliko godina, tuga ziva i zali boze, na nama je ostalo da zapamtimo i zapisemo, "ako nas ne mrzi".)

Olga