Неке ствари које бих волео да видим у Википедији

Величина: Величина Енглеске Википедије кад би била одштампана.

For English version of this text see Some things I'd like to see in Wikipedia

Крајњи циљ Википедије је да постане скуп свог људског знања - по дубини и ширини. Верујем да већина људи, пошто чује ово, или га не схвата буквално, или не размишља о крајњим последицама. У овом тексту, желео бих да се усредсредим на ширину, и дам идеје за неке чланке о темама везаним за ово место овде одакле пишем које бих волео да видим у Википедији. Али прво, шта може да иде у Википедију, и шта „по ширини“ стварно значи?

Википедија нема чврсто дефинисане прагове значаја за укључивање чланака. Ипак, дотични нечврсто дефинисани критеријуми су значај и проверљивост. Проверљивост је лака: нешто што је објављено у поузданом извору је проверљиво. Значај је тежи: мада не постоје значајне ствари које нису проверљиве (да будем прецизан, постоје, али ми за њих не знамо тако да свеједно не можемо писати о њима), постоје проверљиве ствари које нису значајне. Како утврђујемо шта је значајно а шта не?

За основне теме којима припада доста чланака на Википедији, као што су биографије, књиге или музика, већ постоје установљени критеријуми, пописани на Праговима значаја на Википедији. Ти критеријуми су веома широки; на пример, основни критеријум за укључење биографија је: Особа је била основни предмет више нетривијалних објављених радова чији је извор независан од те особе (познати Б92 блогери, пре него то почнете да пишете сами о себи добро проучите и Википедија:Аутобиографија). Заједничка тема која се провлачи кроз све ове критеријуме је: да ли је тема привукла нечију пажњу? Ако је особа, да ли је довољно важна да је неко истраживао и писао о њој? Ако књига, да ли је ико ко ју је читао и критиковао, макар негативно? Ако сајт, да ли је иједан од његових посетилаца ишао толико далеко да га прегледа и представи га другима? Ако је одговор на овакво питање позитиван, имамо наш чланак за Википедију!

(Обратите пажњу да можете писати и о темама које не испуњавају критеријуме, и да чак и такви чланци захтевају да прво неко одлучи да их предложи за брисање на злогласним Чланцима за брисање па да се онда створи консензус да се обришу; такође је могуће, мада мало вероватно, да чланак буде обрисан макар и технички испуњавао критеријуме. Једно потпуно одвојено питање је представљање тема и када би тема требала да има посебан чланак; на пример, уноси о ликовима из књиге се често налазе у чланку о самој тој књизи.)

Сад када смо установили шта су, уопштено, критеријуми, приметите да нема ограничења у погледу тога ко, када и где је писао нешто о теми да би она била значајна. Кенђи Урада, јапански инжењер који је један од првих људи које је убио робот је једнако значајан као и неко одавде ко је постао предмет медијског интересовања у сличној мери. У ствари и нисам сигуран да ли је ово свесна одлука, или људи који су је направили нису размишљали о томе колике планине објављеног материјала постоје, али докле год је ту, искористимо је!

Уколико би желели да напишете чланак о некој теми коју ћу предложити, све што треба да урадите је да кликнете на везу према тој теми у овом тексту; затим на „Започните овај чланак“; укуцајте чланак; и кликните на „Сними страницу“. Заиста је толико једноставно! Тако једноставно да ми већина људи не верује кад им објасним како Википедија ради. Такође, можете написати чланак и као одговор на овај текст, а ја ћу га пренети на Википедију (уколико нешто што напишете као одговор има облик енциклопедијског чланка, предпоставићу да сте се сложили да га објавите под условима Лиценцом за слободну документацију ГНУ-а). А ако ваш чланак некако стигне до поменутих Чланака за брисање, помоћи ћу и око тога.

Још једна ствар, после читања о српским темама за које мислим да би требало да имају чланке, замислите Википедију која би поред њих имала чланке о сличним темама из зимбабвеанске или парагвајске културе. То је оно шта „по ширини“ стварно значи.

Дакле, ово су ствари које бих волео да видим у Википедији:

На Српској Википедији, понекад се шалимо о чланцима као што је 2006. у историји генетике на Новом Зеланду. Мада је то свакако претеривање, веома детаљни и корисни енциклопедијски чланци могу се написати о разним темама ограниченим на једну земљу или народ. На пример, Александар Шушњар је написао изузетан серијал чланака о историји рачунара у СФРЈ. Волео бих да видим чланке историја фотографије у Србији, историја кинематографије у Србији, и, зашто не, историја генетике у Србији и историја роботике у Србији (све до београдске ноге). Слично томе се могу написати чланци пиво у Србији (можете га превести са енглеског) или вино у Србији.

Људи који не живе у Србији не знају какву забаву пропуштају кад дође до људи који могу да предвиде будућност (хвала г. Џејмсу Лиону што ми је дао инспирацију за ову тему). Управо сам схватио да су нас Бугари претекли са Баба Вангом (ипак, она је била права). Али то не би требало да нас спречи да пишемо чланке о Деда Милоју, Видовитој Зорки, Клеопатри, и наравно Видовитом Милану.

Енциклопедија би требало да има чланке о фиктивним ликовима (ако се не слажете, приметите да, на пример, Опћа енциклопедија има чланак о Шерлоку Холмсу). И док ликови који се појављују у само једном делу могу да буду обрађени у чланку у том делу, ликови који се јављају у више дела могу да буду исправно обрађени само као независне теме; пример који ми пада на памет је Николетина Бурсаћ. На донекле сличну тему, прилично занимљив чланак би се могао написати о стереотипу четника.

Мада неколико најзначајнијих дела српске литературе има чланке, изгледа да људи не схватају да критеријум за укључење књига гласи да је књига била основни предмет више нетривијалних нетривијалних објављених радова чији је извор независан од те књиге, од којих су бар неки писани за ширу публику (звучи познато?). Па, ово укључује скоро све књиге које је писао било који од наших познатих писаца, као Андрић, Нушић, Његош... Занимљиво је да српски филмови не пате од овог проблема, мада се наравно увек може додати још.

Спискови су веома користан начин прегледања Википедије, али су корисни и као полазишта за чланке. Списак насељених места у Србији је прилично црвен, а ту су још и Списак манастира Српске православне цркве, Списак река у Србији, Планине Србије...

Американци пишу навелико о америчким уличним забављачима. Ми бисмо требали да парирамо са чланцима о Жики Обретковићу или Столету Пиксију. Затим, ту су српски стрипови, од класика као што су Зигомар и Мика Миш до новијих као Кет клоу, Свемирони или Технотајз. Значајни часописи, од Илустроване Политике преко Зова и ЈУ маме до Астрономског магазина, и стари часописи, као Галаксија, Тајне, или, идући још дубље у прошлост, Зенит или Вардар. Затим су ту слаткиши као Смоки или Негро; па српске компјутерске игре као Капитал Панишмент или Балкански конфликт (ако неко има ову другу, платићу за њу њену сопствену тежину у крви). Уметнички покрети као зенитизам...

Дивља градња. Београдски фантом. Печат кнеза Стројимира. Стројимир. Утисак недеље...

Завршићу текст са српским сајтовима. Пројекат Растко већ има свој чланак. Али требали би да га имају бар и YU Web Top 50, и наравно Б92 блог.

Напомене:

• Овај блог води група Википедијанаца и чланова Викимедије Србије уз одобрење Радне групе за односе са јавношћу Викимедије Србије. Ипак, текст не представља званичан став Викимедије Србије, пројекта Википедија, Задужбине Викимедија, нити ма ког другог огранка Викимедије ни Викимедијиног пројекта.

• Овај текст је објављен под Лиценцом за слободну документацију ГНУ-а. Овај текст можете користити под условима Лиценце за слободну документацију ГНУ-а уз назнаку да је аутор текста Никола Смоленски.